Srbija neće prečice ka Briselu

Nedavno je u poljskoj planinskoj banji Krinica okončan 23. Ekonomski forum. Jedan od učesnika bio je i bivši predsjednik Srbije Boris Tadić, koji je u razgovoru sa dopisnikom Dojče velea iz Poljske govorio o bombardovanju Srbije, greškama Evrope, kao i o njenoj budućnosti.

DW: Kao što ste ovdje rekli, Vaše najbitnije životno iskustvo je bombardovanje Beograda. Kako se osjećate danas, kada dođete u zemlju kao što je Poljska, koja je učestvovala u ratu protiv Jugoslavije?

Boris Tadić: Hmm... Osjećaj je i tada bio isti; imao sam na umu svoje veze sa tom zemljom i ono što sam naučio o poljskoj istoriji. U potpunosti poštujem Poljsku i ostale zemlje koje su učestvovale u tom užasnom događaju. Ja sam bio jedan od studenata koji su bili uhapšeni zbog podržavanja poljskog pokreta Solidarnost. Na kraju sam postao predsjednik Srbije i morao sam da objasnim svojim poljskim kolegama da je učešće Poljske u NATO bombardovanju moje zemlje bila jedna pogrešna odluka. Oni su mi objasnili da su morali to da urade. Tada sam razgovarao sa predsjednikom Kačinjskim; prije toga sa Kvašnjevskim... Prethodne izbore sam izgubio i zbog toga ne vodim razgovore sa novim predsjednikom, ali pričao sam sa premijerom Tuskom.

Da li ste razgovarali sa češkim predsjednikom Vaclavom Havelom, koji je takođe podržao taj rat?

Na žalost, nisam o tome pričao sa Vaclavom Havelom. Svi mi u Beogradu, u Srbiji, bili smo veliki ljubitelji Vaclava Havela. Mi smo učili iz njegove literature. Znate, istorija je veoma zanimljiva i neobična. Istorija razdvaja, ali isto tako i spaja ljude.

I konačno, Češka je priznala nezavisnost Kosova...

Bilo mi je jako teško da pričam sa svojim kolegama, ali na kraju smo se ipak razumjeli. Sada imamo veoma dobru saradnju.

Takođe ste rekli da rat dolazi preko noći. Da li se zaista plašite da bi na Balkanu mogao ponovo da izbije rat?

Ne samo na Balkanu, već bilo gdje. To je stvar ljudske prirode. I dalje imamo razlog za nasilje, čak i sada. Zbog toga mi, političari, moramo da preuzmemo više odgovornosti na naša pleća kako bismo spriječili takve probleme. To je moja politička filozofija. Zato mislim da Evropska unija treba da se proširi na cijeli Balkan, a ne samo na neke zemlje. I zbog toga uvijek pokušavam da podstaknem svoje prijatelje iz Evropske unije da uzmu to u obzir. Ovo nije važno samo zbog naših interesa na Balkanu. Ovo je veoma važno za interese Evropske unije. Balkan je, istorijski gledano, veoma energično područje. Isto tako, Balkanci su branili evropsku kulturu puno, puno puta tokom istorije. Veoma sam ozbiljan kada je ova tema u pitanju i ne planiram da odustanem. Isto tako, očekujem ozbiljnost i od mojih bivših kolega.

Šta bi to značilo ako se proširenje Evropske unije zaustavi na hrvatsko-srpskoj granici?

To je Hantingtonova strategija koja definiše da Srbija pripada drugom svijetu, što nije tačno. Ja sam odrastao u bivšoj Jugoslaviji i mi smo uvijek bili okrenuti ka zapadu. Iako imamo veoma bliske odnose sa Rusijom, to ne znači da spadamo pod tu sferu političkih interesa. Konačno, mnogi od nas su se školovali na stranim univerzitetima i mnogi od nas su učili o istoriji Evrope. Mi prosto pripadamo toj kulturi. Plašim se da će Evropa platiti izuzetno visoku cijenu u budućnosti ako sada zaustavi proces širenja.

Ali, Evropska unija je u krizi. Jedna od mogućnosti je da jednom kada riješi krizu, Unija više neće postojati. Možete li da zamislite takvu situaciju? I šta bi bile posljedice toga?

Evropa treba da riješi finansijsku krizu, da nađe rješenje za jedinstvenu valutu i centralnu banku. Istovremeno, Evropa treba da zaštiti nacionalne identitete i nacionalne interese. Ovo nije lako, ali je moguće. Bez rješavanja ovih izazova, Evropa neće biti u stanju da se takmiči sa svjetskim igračima. Ovo je kristalno jasno. I zbog tog razloga, svaki nedovršeni proces dovodi Evropu u veoma tešku situaciju. Jedan od tih procesa je i širenje Evropske unije. Na sastanku u Solunu 2003. godine, Evropa je obećala balkanskim zemljama da će nakon ispunjavanja svih obaveza, koje su u skladu sa kopenhagenskim kriterijumima, postati članice. Mi ne tražimo prečice. Mi tražimo šansu da ispunimo svoje obaveze u svim aspektima: da smanjimo budžetski deficit, sprovedemo makroekonomsku politiku i da ostvarimo mir i stabilnost. Mi nastavljamo napore u pravljenju reformi i konačno, zaslužujemo da otpočnemo pregovore i više – da postanemo članica nakon ispunjavanja svih obaveza.

Da, ali ja sam pitao šta će se desiti ako Evropska unija prestane da postoji.

Zemlje Evropske unije nemaju pravu perspektivu kao pojedinačne države, prema novim podjelama. Njemačka – najjača evropska ekonomija – ima 80 miliona ljudi. Ali, šta je 80 miliona ljudi u poređenju sa 1,3 milijarde Kineza? U redu, Njemačka sada izvozi najbolje automobile u Kinu. To je vrlo bitno, u pogledu na ekonomske odnose između Njemačke, Evrope i Kine. Ali, šta će da se desi ako Kina preuzme tehnologiju u proizvodnji najboljih mogućih automobila? Kina je već kupila Volvo i Saab, najbolje švedske kompanije. I ta budućnost dolazi. Kako bi se spriječili ekonomski problemi, koji su istovremeno politički i bezbjednosni, mislim da Evropa mora da riješi svoje unutrašnje probleme oko jedinstvene valute, uloge centralne banke, evropskog ustava, da završi proces uvećavanja i da nađe zajedničku strategiju za narednih 20 godina.

Da li Srbi spremni da uđu u Evropsku uniju?

Oni su spremni. Preko 70 odsto srpskog naroda podržava tu integraciju. Imamo nacionalni konsenzus po tom pitanju, što nije bilo lako postići, obzirom na ekonomske probleme sa kojima se Evropa suočava. Veoma sam ponosan na to. Ali, Evropska unija mora da pokaže da je Srbija dobrodošla u uniju. Inače će biti veoma teško održati evropsku orijentaciju kod našeg običnog naroda.

Dakle, Vaša velika nada je da će Srbija ući u Evropsku uniju. U čemu se ogleda najveći rizik za Vašu zemlju?

Najveći rizik za moju zemlju je da postane članica prerano, prije kompletne pripreme, zato što u ovim uslovima ne možemo da se takmičimo sa ostalim evropskim zemljama na evropskom tržištu. Zbog toga uostalom i ne tražimo prečice. Mi tražimo cio period za reforme kako bismo se pripremili da postanemo prava članica, koja je u stanju da riješi svoje unutrašnje probleme, bez stvaranja novih problema u Evropskoj uniji.

Intervju: Marek Pedzivol (Nevena Kučan)

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić