1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a
Hotel Drim na Ogridskom jezeruFoto: Drim Hotel

Sjeverna Makedonija ne koristi dovoljno solarnu energiju

Daniela Trpćevska Zafirovska
3. septembar 2022

Primjena tehnologije za pretvaranje sunčeve svjetlosti u toplotu u Sjevernoj Makedoniji bi trebala biti stvarno jednostavna. Ali nedovoljne subvencije i nedorečena regulativa ometaju projekte, uprkos ekonomskoj koristi.

https://p.dw.com/p/4GJC9

Hotel Drim na živopisnom Ohridskom jezeru nedavno je obnovio sistem grijanja i hlađenja. Iako je hotel koristio toplotne pumpe već deceniju — energetski efikasnu alternativu bojlerima i sistemima za klimatizaciju — odlučio je da pređe na solarnu termalnu tehnologiju. Za razliku od fotonaponskih sistema koji pretvaraju sunčeve zrake u električnu energiju, solarni termalni moduli proizvode toplotu koja se koristi za pogon jedinica za grijanje i hlađenje.

Direktor hotela Krste Blažeski rekao je za DW da će se investicija od 170.000 evra uloženih u zamjenu električnih toplotnih pumpi za kombinovani solarno termalni i fotonaponski sistem pri ovogodišnjem povećanju cijene električne energije od 10 odsto brzo isplatiti. „Povrat investicije će trajati maksimalno tri do četiri godine“, kaže Blažeski. „Onda ćemo imati besplatnu energiju".

Krste Blazeski
Krste Blažeski: Poslije tri do četiri godine imaćemo besplatnu energijuFoto: Privat

Ipak, ulaganje Drima u solarnu termalnu tehnologiju je manjinski primjer u Sjevernoj Makedoniji. Prema istraživanju DW-a koje je sprovedeno uz pomoć Evropskog fonda za novinarstvo, mnoge firme i građani bili bi voljni da slijede ovaj primjer. Ali oskudne vladine subvencije za kapitalno intenzivne investicije, zajedno sa nelicenciranim izvođačima koji preplavljuju tržište robom i uslugama ispod standarda, baš ih i ne ohrabruju.

„Makedonsko sunce za makedonsku energiju" – bivši premijer Zoran Zaev najavio je 2018. da će zemlja iskoristiti svoje obilno sunce da generiše ekonomski rast. Pet godina kasnije, balkanska država – čija je zastava ukrašena sjajnim suncem – jedva da se približava svojim ambicioznim ciljevima.

Jedno od najsunčanijih mjesta na svijetu

Prema državnom zavodu za statistiku, domaćinstva u Sjevernoj Makedoniji postavila su skoro 80.000 solarnih termalnih kolektora u 2019. Još masovnija primjena trebalo bi da bude izvodljiva: Sjeverna Makedonija se kao malo koja zemlja može pohvaliti sa 280 sunčanih dana godišnje. A najnoviji izvještaj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju konstatuje da se manje od dva odsto električne energije u zemlji trenutno dobija solarnom tehnologijom. To je jedan od najnižih nivoa u Evropi.

Nevladina organizacija Centar za istraživanje i informisanje životne sredine koja je nedavno pokrenula kampanju o pametnom energetskom planiranju, tvrdi da bi postavljanje solarnih panela na samo jedan odsto teritorije zemlje moglo da učini Sjevernu Makedoniju energetski nezavisnom. Očigledno, interesovanja javnosti ne nedostaje. „Devedeset odsto građana vjeruje da bi solarna energija mogla da se koristi mnogo više za zadovoljavanje energetskih potreba“, kaže Ana Čolović Lešoska, direktorka ove nevladine organizacije. I otprilike isti broj vjeruje da bi trebalo više ulagati u energetsku nezavisnost, dodaje ona.

Premalo subvencija

Neadekvatna podrška investitorima je ogromna prepreka za uvođenje ove tehnologije, kažu stručnjaci i poslovni ljudi. Subvencije su do sada bile male. Samo 80.000 evra  se izdvaja za kućne solarne termalne kolektore, što znači da oko 500 do 600 porodica dobija između 150 i 300 evra za pokrivanje troškova instalacije. Sistemi za domaćinstvo, koji se obično sastoje od jednog ili dva modula, koštaju oko 500 evra po panelu. Jedan kolektor obezbjeđuje oko 150 litara tople vode godišnje.

„Ovo nije ništa, s obzirom na potrebe zemlje“, kaže Ilija Nasov, direktor industrijske lobističke grupe „Solar Macedonia". Zbog nedostatka sredstava u budžetu izazvanog pandemijom, Ministarstvo ekonomije Sjeverne Makedonije potvrdilo je da ove godine uopšte neće biti državne pomoći za solarne termalne sisteme.

Cijena solarne termalne tehnologije dovela je do pojave takozvanih „fantomskih kompanija", koje poslove ne obavljaju kvalitetno, upotrebljavajući loše materijale, uglavnom iz Kine.

„Ljudi žele da kupe sisteme što je moguće jeftinije. Često prave grešku ulažući u lošiji kvalitet“, kaže Sanja Popovska Vasilevska iz makedonske Agencije za zaštitu potrošača. Kompanije se pojavljuju, završe posao i nestaju sljedećeg dana, kaže ona. Ubrzo nakon toga, cijevi sistema pucaju ili slično. Kada se frustrirani potrošači obrate za pomoć njenoj organizaciji, obično je nemoguće pronaći firme, a potrošači su na gubitku, kaže Popovska Vasilevska.

Infografik - Gesamtkapazität erneuerbarer Energie in Nordmazedonien - EN
Kapacitet obnovljivih izvora energije u Sjevernoj Makedoniji

Novo zakonodavstvo za sprečavanje neozbiljnih firmi

Ilija Nasov iz Solarne Makedonije smatra da je hitno potrebno promijeniti trenutnu zakonsku regulativu. Oni koji postavljaju solarne termalne kolektore bez državnog sertifikata ne bi trebalo da se kvalifikuju za subvencije.

On takođe napominje da su oni koji uvoze jeftine, neispravne kolektore i dalje oslobođeni carine, dok proizvođači iz Sjeverne Makedonije kao što su Camel Solar i Plasma plaćaju porez od 18 odsto za uvoz sirovina za domaću proizvodnju solarnih kolektora. „Ne postoji mehanizam kontrole“, ističe Nasov.

Industrijska lobi grupa organizuje kurseve i izdaje sertifikate majstorima za instalaciju. Osamdeset ljudi je prošlo obuku za tri godine. Ipak, 200 licenciranih majstora za instalaciju kolektora u cijeloj zemlji jednostavno je premalo, kaže udruženje.

„Kada se instaliraju fotonaponski sistemi, situacija je potpuno drugačija“, objašnjava Marko Bislimoski, šef regulatorne komisije za energetiku Sjeverne Makedonije. Prije nego što se obrate komisiji za dobijanje dozvola za proizvodnju energije, kompanijama su potrebna brojna dokumenta i građevinske dozvole. Programeri se žale na birokratiju, ali zbog toga oni koji ulažu u fotonaponsku opremu nisu izloženi istom riziku kao potrošači koji kupuju neispravne termalne sisteme.

Uprkos problemima, postoji veliki pomak ka obnovljivim izvorima energije u Sjevernoj Makedoniji, što EU podržava. Proklamovani cilj je da učešće obnovljivih izvora u energetskom miksu bude 40 odsto do 2030. godine i 45 odsto do 2040. godine. Investiciona banka EU (EBRD), je od 2018. godine finansirala postrojenja za proizvodnju solarne i hidroelektrične energije u vrijednosti od oko 27 miliona evra.

„EBRD je podržao značajne investicije u prenosnu i distributivnu mrežu, neophodne za energetsku tranziciju i uvođenje obnovljivih izvora energije“, kaže Andi Aranitasi, šef EBRD-a u Sjevernoj Makedoniji. Stručnjaci se, međutim, slažu da, bez obzira na ovakva međunarodna ulaganja u sjevernomakedonsku energetsku tradiciju, to neće biti dovoljno da zemlja ostvari svoje ambiciozne ciljeve.

Zbrkana politika korištenja čiste energije u BiH

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu

Preskoči naredno područje Više o ovoj temi