Suđenje za nacističke zločine: pet godina zatvora za 101-godišnjaka | Politika | DW | 29.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Suđenje za nacističke zločine: pet godina zatvora za 101-godišnjaka

Optuženik za kojeg se sumnja da je bio stražar u koncentracionom logoru Zaksenhauzen osuđen je na pet godina zatvora zbog saučesništva u ubistvu više od 3.500 ljudi. To odgovora kazni koju je tražilo državno tužilaštvo.

Do samog kraja suđenja Jozef S. je negirao da je ikada radio u koncentracionom logoru Zaksenhauzen. Međutim, Okružni sud u Nojrupinu došao je do zaključka da dokumenta koja je dostavilo državno tužilaštvo u dovoljnoj mjeri dokazuju njegovu ulogu u tom logoru. Postoje dokumenti o stražaru SS-jedinice sa imenom, datumom i mjestom rođenja i drugi dokumenti.

„Sud je došao do zaključka da ste, suprotno Vašim tvrdnjama, oko tri godine radili kao stražar u koncentracionom logoru“, rekao je prilikom izricanja presude predsjedavajući sudija Udo Lehterman. Time je, navodi se, optuženi podržavao teror i ubilačku mašineriju nacionalsocijalista i toga je bio svjestan. „To su zločini protiv čovječnosti koje nijedno civilizovano društvo ne može da toleriše“, rekao je Lehterman. „Postoje mjesta na kojima ne smije da se ostaje i stvari koje ne smiju da se rade. Da ste to shvatili, danas ne biste sjedili ovdje."

Izricanjem zatvorske kazne od pet godina sud je postupio po zahtjevu državnog tužilaštva. Odbrana je tražila oslobađajuću presudu ili, u slučaju da bude osuđen, uslovnu kaznu. Advokat optuženog najavljuje žalbu.

Državno tužilaštvo Jozefa S. optužuje da je između 1942. i 1945. „svjesno i svojevoljno“ učestvovao u ubistvu logoraša: pravnim jezikom rečeno – pomaganje u ubistvu u 3.518 slučajeva. Prema optužnici, radi se konkretno o streljanju sovjetskih ratnih zarobljenika i ubijanju zatvorenika upotrebom bojnih otrova. Zatvorenici su, osim toga, umirali „usljed stvaranja i održavanja uslova usmjerenih protiv života“. 

Deutschland | Prozess gegen ehemaligen KZ-Wachmann

Do samog kraja suđenja Jozef S. je negirao da je ikada radio u koncentracionom logoru Zaksenhauzen

Koncentracioni logor Zaksenhauzen

Koncentracioni logor Zaksenhauzen u Oranijenburgu, sjeverno od Berlina, tokom imao je posebnu ulogu tokom vladavine nacista. Od njegovog formiranja 1936. služio je kao model za druge logore, a kasnije je bio upravna centrala za kompletan sistem koncentracionih logora i centar za obuku SS.

U njemu je bilo zarobljeno više od 200.000 ljudi. Desetine hiljada je streljano, ubijeno gasom, umrlo od stravičnih medicinskih eksperimenata ili zbog neljudskih uslova života. Čak i krajem aprila 1945, kada je Crvena armija već bila pred Oranijenburgom, SS je više od 30.000 zatvorenika tjerao na takozvane marševe smrti, pri čemu su hiljade izgubile život.

Svjedočenje preživjelog logoraša

Suđenje Jozefu S. počelo je u oktobru prošle godine. Jedan istoričar je u sudnici detaljno opisao što se događalo u Zaksenhauzenu i kakvi su uslovi tamo vladali. U procesu je učestvovalo i 16 ljudi koji su se priključili tužbi, među kojima je deset osoba koje su preživjele nacističke zločine.

Tako je krajem februara ove godine video-vezom ispitan 98-godišnji Alfons Stuđinski koji je 1940. sa 15 godina dospio u Zaksenhauzen kao politički zatvorenik. On je svjedočio o tome kako su se neki zatvorenici iz očaja zaletali u ogradu logora i da su ih tamo ubijali pripadnici SS-a. „Čovjek nije mogao da se objesi“, ispričao je tada Stuđinski. Govorio je i o kaznama, kao što je recimo višesatno stajanje na zbornom mjestu, o tome kako su pripadnici SS-a ubijali ljude i o maršu smrti od 21. aprila do 3. maja 1945, koji se za njega završio oslobađanjem.

Kada je predsjedavajući sudija Udo Lehterman upitao optuženog da li Alfonsu Stuđinskom želi nešto da kaže nakon njegovog izlaganja, Jozef S. je odgovorio da ne želi.

Ubistvo i saučešće u ubistvu ne zastarijevaju

Viši državni tužilac Tomas Vil je šef Centrale za rasvjetljavanje nacionalsocijalističkih zločina u Ludvigsburgu, u pokrajini Baden-Virtemberg. Od svog osnivanja 1958. godine ta ustanova skuplja informacije koje bi državnom tužilaštvu mogle da posluže za pokretanje istrage o nacističkim zločinima i tako pomaže istragama koje vode tužilaštva njemačkih pokrajina. Vil je i na ovom suđenju odigrao važnu ulogu.

Treba li suditi jednom starcu za zločine počinjene pre 80 godina, nekom ko je bio relativno „sitan točkić“ u nacionalsocijalističkoj mašineriji za ubijanje, upitao je DW Tomasa Vila na početku suđenja u oktobru. Naravno, odgovorio je Vil i dodao da ubistvo ne zastarijeva upravo prema zakonu uvedenom zbog masovnih nacističkih zločina. „Cilj krivičnog postupka uvijek je utvrđivanje individualne krivične odgovornosti.“ 

Urteil im Prozess gegen mutmaßlichen KZ-Wachmann

Suđenje Jozefu S. počelo je u oktobru prošle godine

Međutim, nakon presude bivšem stražaru u koncentracionom logoru Džonu Demjanjuku 2011. godine, promijenilo se to šta je „individualna odgovornost“. Do tada je za krivični progon uslov bilo načelo dokazivanja direktnog ličnog saučesništva u ubijanju. Bivši stražari u koncentracionim logorima već su se pojavljivali na suđenjima tokom 1960-ih i 1970-ih godina, ali samo kao svjedoci. To se 2011. promijenilo, objašnjava Vil, tako da „već i najobičnije obavljanje dužnosti u nekom koncentracionom logoru za vrijeme uočljivih sistematskih ubistava može da bude krivično djelo saučesništva u zločinu, ukoliko to potvrde odgovorajući nalazi tokom glavnog pretresa.“ 

Prekretnica je bio proces Demjanjuku

Demjanjuk je 2011. godine u Minhenu, u vrijeme kada je imao 91 godinu, osuđen na petogodišnju kaznu zatvora zbog saučesništva u ubistvu u više od 28.000 slučajeva. U presudi je navedeno da je Demjanjuk bio dio nacističke mašinerije za masovno ubijanje. Otada je više muškaraca osuđeno zato što su, držeći stražu, pomagali u izvršenju ubistava, jer su znali da se ljudi sistematski ubijaju ili da se zatvorenici izgladnjuju („svjesno i svojevoljno“) kako bi umrli.

To da li će u malobrojnim preostalim slučajevima doći i do suđenja često je pitanje sposobnosti tih starih osoba da učestvuju u suđenju. Jozef S. koji je sada osuđen na pet godina zatvora ima 101 godinu i tokom devetomjesečnog suđenja mogao je da bude ispitivan samo nekoliko sati dnevno. Za njega je bila uređena jedna posebna prostorija za odmor. Zato bi to moglo da bude jedno od poslednjih suđenja osumnjičenima za nacističke zločine.

Antoan Grumbah, čiji otac je u Zaksenhauzenu ubijen kao pripadnik francuskog pokreta otpora, na suđenju protiv Jozefa S. je nastupio kao sporedni tužilac. Nakon izricanja presude, uznemireno je rekao: „Nikada neću oprostiti“. Niko nije bio primoran da bude pripadnik SS-a, svaki čovjek je odgovoran za svoje postupke.

To što se dešavalo, njegova 23-godišnja ćerka prije svega vidi kao obavezu: „Za moju generaciju i buduće generacije, veoma je važno da sačuvamo sjećanje kada direktnih svjedoka ovih dešavanja više ne bude bilo.“

Sa tim se slaže i advokat Tomas Valter: „Zaksenhauzen se može ponoviti bilo gdje u svijetu. Zato bi misao „suprotstavi se na samom početku“ trebalo da bude stalna obaveza.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu