Srpski prevaranti vrebaju njemačke vozače

ADAC je sa preko dvadeset miliona članova najveći evropski auto-moto-savez i važi za posebno pouzdan kada automobil otkaže poslušnost bilo gdje u Evropi – pomoć na drumu brzo će stići. Ali priča koju donosi Velt kaže da se u Srbiji treba posebno paziti.

List izvještava o slučaju Ugura Unala koji je sa suprugom i dvoje djece vozio sa zapada Njemačke gdje živi krenuo na odmor u Tursku. Usred Srbije je automobil stao. „Unal staje u zaustavnoj traci autoputa, vrelo je bilo tog 20. avgusta, 35 stepeni na suncu. Ali Unal je uvjeren da zna šta mu je činiti. Kao pretplatnik na ADAC-plus ima pravo na pomoć na drumu u inostranstvu i tako poziva hotlajn. Ne sluti da je to početak odiseje."

„To je priča o prevari koju je više njemačkih turista na putu preko Balkana iskusilo ovog ljeta. Posebno u Srbiji ADAC ima problema sa bandama prevaranata, koji se izdaju za pomoć na putu i partnere njemačkog auto-moto-saveza. U roku od nekoliko dana se desetak prevarenih javilo Veltu i opisalo slično što i Ugur Unal. Mnogi su turskih korijena i redovno voze preko Balkana – oko pola miliona ljudi svake godine ovim putem krene iz Njemačke u Tursku. Svima može da se desi što se desilo Unalu."

Ovaj vozač je novinaru Velta prenio da je više puta pokušavao da dobije hotlajn odakle su mu konačno rekli da pomoć stiže. Čekao je četiri sata na tobožnjeg partnera ADAC. Prenijeli su mu da je stradao usisni ventil i da će ga to koštati 380 evra. Pa onda ipak 590 evra. I da mu neće sami obezbijediti hotel. Unal tvrdi da su mu u hotelu indirektno priznali da šlep-služba, automehaničarska radnja i hotel rade zajedno. Vozač tvrdi da mu je tako nastala šteta od oko 1.000 evra. Automobil je nešto kasnije na drumu ponovo otkazao.

Sličnu priču priča Orhan Dutkun koji tvrdi da su mu navodni partneri ADAC u Srbiji tražili 2.400 evra za popravku koja bi ga u Njemačkoj koštala najviše 700 evra. „Ovo nije Evropa, ima da platiš za popravku", navodno mu je rekao jedan automehaničar. Dutkun je to shvatio kao prijetnju. Na kraju je dao 1.400 evra.

ADAC na upit saopštava da postoji problem sa lažnim pomagačima na drumu u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Slovačkoj, Litvaniji i Poljskoj. Često koriste boje i logo ADAC premda u ovom savezu upozoravaju da u inostranstvu to niko ne bi smio da koristi. Prema navodima saveza, prevaranti često imaju ometače signala tako da vozač i ne može pozvati pravi hotlajn.

Ali, piše dalje Velt, u opisanim slučajevima iz Srbije su prevaranti bili zaista zvanični partneri ADAC. Iz tog auto-moto-kluba kažu da je poznat fenomen „da se u istočnoj Evropi – prije svega u Srbiji – javlja nešto više pritužbi negu u srednjoj Evropi". Prema njihovim podacima godišnje u Srbiji stane 3.000 automobila pod zaštitom ADAC, trećina u avgustu kada su godišnji odmori. Jedan procenat vozača onda podnosi žalbu. Velt iznosi sumnju da je broj prevarenih daleko veći nego što ADAC zvanično kaže.

Auto-moto savez Srbije (AMSS) bi trebalo da, kao partnerski klub, priskače u pomoć, ali ADAC planira da od naredne godine uvede hotlajn na koji bi se javljali u Njemačkoj čak i kada nekome otkaže auto u Srbiji. Ali pomoć na drumu i dalje će ići preko AMSS.

„Infrastruktura u Srbiji nažalost nije uporediva sa onom u Njemačkoj – to važi kako za mrežu pomagača na drumu i šlep-službi, tako i za atuomehaničarske radionice i hotele", piše ADAC u odgovoru listu Velt. „Ni kvalitet ni ozbiljnost ne odgovaraju uvijek njemačkim standardima."

Velt na kraju navodi dvije preporuke vozačima – radnike šlep-službe treba uvijek da pitaju da im navedu članski broj u ADAC. Jer, ako je šlep-služba zbilja partner ADAC, onda je iz centrale dobila članski broj vozača kojem treba pomoć. I drugo, zvanični partneri nikada ne traže novac za šlep pokvarenih automobila.

„Ranokapitalistički odnosi"

Portal javnog servisa MDR piše o tome da su radnička prava u Srbiji u velikoj mjeri još nepoznata zemlja i opisuje borbu nastavnika i učitelja za više plate kao „borbu protiv vjetrenjača". Niz štrajkova upozorenja i skraćenja časova trebalo bi da im isposluje povećanje plata od 12 odsto, pri čemu Vlada nudi tek šest odsto. Prosiječna plata nastavnika je zvanično 49.226 dinara.

„Što se tiče radničkih prava u Srbiji vladaju ranokapitalistički odnosi", piše u tom tekstu Andrej Ivanji, novinar iz Beograda. „Srpski zakoni u principu štite poslodavce – dakle i državu kao najvećeg poslodavca u Srbiji koji zapošljava skoro pola miliona ljudi direktno i još njih u državnim preduzećima."

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android