Srbija ne otvara poglavlja: dobra ili loša vijest? | Politika | DW | 08.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

evrointegracije

Srbija ne otvara poglavlja: dobra ili loša vijest?

Srbija neće otvoriti nova poglavlja u pregovorima sa EU. Za jednu njemačku poslanicu u Evropskom parlamentu to je „dobra vijest“. Čini se da pitanje zastoja u evrointegracijama ne interesuje mnogo ni vlast, a ni građane.

Poslanica njemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon prokomentarisala je da je dobra vijest da Srbija neće otvarati nova poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. „Stanje demokratije u Srbiji pogoršano je 2020. godine. Napadi na medije, nasilan odgovor na mirne proteste i izbori sa ozbiljnim problemima – to nije put ka evropskim integracijama“, objavila je Fon Kramon na svom nalogu na Tviteru.

Objava evropske parlamentarke odmah je u medijima u Srbiji ocijenjena kao „likovanje“, a ubrzo nakon toga stigle su i prilično oštre reakcije predstavnika vlasti. Član Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković kaže da je riječ o „malicioznom komentaru“ i „da je takav ispad evroposlanika nezabilježen do sada, posebno imajući u vidu da je završetkom Drugog svjetskog rata stavljena tačka na ideju esencijalne mržnje prema narodima i državama, koja se ovom izjavom Viole fon Kramon ponovo relativizuje“.

Poslanik SNS Nemanja Joksimović smatra da je izjava Viole fon Kramon „još jedan dokaz da dotična predstavlja sramotu za parlamentarizam, da duboko šteti evropskoj ideji i diskredituje je u potpunosti“.

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović smatra „da je poslanica Evropskog parlamenta otvoreno politički inspirisana protiv Vlade Srbije, i da njen tvit stvarno i ne ide dalje od političke pristrastnosti koja se toliko ustalila među pojedinim poslanicima pojedinih političkih grupa u Evropskom parlamentu“.

Opozicija je s druge strane optužila srpske vlasti da odgovornost za sve probleme i zastoj u evropskim integracijama pokušavaju da prebace na predstavnike evropskih institucija.

„Odgovornost za zaustavljanje evropskog puta Srbije snosi isključivo Srpska napredna stranka, koja je naslijedila demokratsku državu sa statusom kandidata, a dovela je do statusa ’hibridnog režima’, bez opozicije u parlamentu, uzurpiranih institucija, s jasnim ocjenama evropskih zvaničnika da u državi ne postoji vladavina prava, sloboda medija i sloboda izbora“, stoji u saopštenju Stranke slobode i pravde (SSP).

Aktivni pregovori bez napretka

Vijest da Srbija neće otvarati nova poglavlja u pregovorima sa EU nije veliko iznenađenje za sagovornike DW. Kako za DW ističe Dejan Bursać, istraživač Instituta za političke studije, „to je sada već stara vijest, jer mi u proteklih godinu dana nismo imali nikakav pomak u vezi EU integracija. To je zaista čudna situacija za jednu zemlju koja nema nikakvu zvaničnu blokadu pregovora – imamo aktivne pregovore i ništa se u njima ne dešava“, napominje Bursać.

„To je nekako prirodan razvoj događaja, jer prosto je nemoguće da zemlja koja ima ovakvu vlast, koja definitivno vodi ka autoritarizmu, bude u procesu evropskih integracija", ističe za DW Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku. „Ukoliko, naravno, Evropska unija želi da se drži svojih vrijednosti i kriterijuma“, dodaje Popović.

Manjak manevarskog prostora

Praktičan prekid evropskih integracija bi zabrinuo svaku zemlju-kandidata i vlasti bi, pretpostavlja se, pokušale da nešto urade kako bi otklonile kritike zbog niskog stepena demokratičnosti, slobode medija i problema izbornih uslova. Vlasti u Srbiji su, bar do sada, ili negirale da problemi uopšte postoje, ili su u razgovorima s evropskim zvaničnicima obećavali i slobodu medija, i rad na poboljšanju vladavine prava, i spremnost na dijalog sa opozicijom – ali se u praksi ništa nije promijenilo. Koliko se stoga može očekivati da srpske vlasti uopšte nešto pokušaju da promjene i poprave u oblastima za koje postoji najviše primjedbi?

Dragan Popović smatra da Aleksandar Vučić nema za to mnogo manevarskog prostora: „Ako bi učinio bilo šta ozbiljnije, ugrozio bi svoju osnovnu političku namjeru, a to je uspostavljanje apsolutne lične vlasti. On može da čini neke kozmetičke promjene, ali mislim da smo prešli Rubikon i da to više nije dovoljno ni demokratskoj javnosti ni Evropskoj uniji“, kaže Popović.

Viola fon Kramon

Viola fon Kramon

Izostao pritisak javnosti

Dejan Bursać ocjenjuje da je u Srbiji došlo do velikog zasićenja temom evropskih integracija, i da to pitanje previše ne opterećuje ni vlasti ni građane: „Prije desetak godina smo, recimo, imali veliki pritisak javnosti, medija, akademske zajednice, nevladinog sektora, kada je dolazilo do zastoja u EU integracijama. Sada tog pritiska nema. Prosto to ljudima nije više tako visoko na agendi, jer je čak i onima koji su za članstvo u EU, jasno da je to dugotrajan proces koji ćemo dočekati ko zna kad, i mislim da Vučić zato i nema neki podsticaj da gura tu priču previše“.

Povratak radikalske retorike

Reakcije vlasti na objavu Viole fon Kramon su bile veoma žestoke i mnoge su podsjetile na retoriku u vrijeme vlasti Miloševića i Šešelja. Dragan Popović ističe: „Poruku evropske parlamentarke ne vidim kao poruku zemlji i narodu, već kao poruku jednoj autoritarnoj vlasti. Ako vi puštate jednu autokratsku vlast da dobija nagrade, a pritom radi to što radi, onda šaljete poruku da vam nije stalo do vrijednosti Evropske unije“, napominje Popović.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj diskusiji o proširenju EU 2018. godine

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj diskusiji o proširenju EU 2018. godine

Direktor Centra za praktičnu politiku reakciju vlasti vidi kao „retoriku osvjedočenih neprijatelja demokratije. Evropska unija je njima nužno zlo, EU im služi da bi se opravdali pred zapadnom javnošću da vode zemlju u nekom pravcu, koji je da kažemo generalno dobar, i da bi mogli da izvuku neku finansijsku korist. Mislim da će se oni tu vratiti svojim radikalskim korijenima, jer su EU i politički Zapad idealan mitološki protivnik za Vučića i njegovu stranku“, skreće pažnju Popović.

Kritika znak za kontraofanzivu

Viola fon Kramon se primarno obraća svojim glasačima, ocjenjuje Dejan Bursać, i dodaje „da su njeni glasači zainteresovani za demokratiju i ljudska prava“, i s druge strane procjenjuje „da kod njenih glasača nema previše entuzijazma za proširenje EU. To ipak nije stav cijele Evrope, jer govorimo ipak o jednoj poslanici koja ima neke svoje motive da to vidi kao dobru vijest".

Srpska napredna stranka s druge strane, nastavlja Bursać, „ima manir da na svaku naznaku kritike odgovara kontraofanzivom. Mislim da oni više na prave razliku ko ih kritikuje i zašto ih kritikuje, to je prosto manir da se na svaku vrstu kritike odgovara tako da se nekome nešto stavi do znanja, pokaže snaga, i na neki način koriguje preuzimanjem narativa“, zaključuje istraživač Instituta za političke studije.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android