Srbi bi se odrekli 8,8 odsto plate - da bi mogli da rade onlajn od kuće | Politika | DW | 23.09.2022

Upoznajte novu internetsku stranicu DW-a

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Srbi bi se odrekli 8,8 odsto plate - da bi mogli da rade onlajn od kuće

Rad od kuće je više nego popularan: mnogi zaposleni koji su iskusili rad od kuće spremni su da se odreknu veće plate ili da daju otkaz ako bi morali da se vrate u kancelariju i ponovo rade kao prije pandemije korone.

Nikada ranije nijedan događaj nije za tako kratko vrijeme tako sveobuhvatno i trajno promijenio rad - kao pandemija korone.

Takozvani rad od kuće ili rad na daljinu postao je sastavni deo života miliona ljudi i promijenio je ne samo koncept rada mnogih firmi, već je na putu da promijeni i urbane sredine, posebno velike gradove.

To su glavni rezultati opsežne međunarodne studije objavljeni krajem prošle sedmice za koju su anketirani zaposleni u 27 zemalja - među njima i Srbija.

Studija koja je sprovedena u dva navrata, sredinom jula 2021. i početkom 2022. i u kojoj su učestvali zaposleni koji rade puno radno vrijeme, pokazala je da se od kuće radi u prosjeku 1,5 dana sedmično.

Singapur ili Indija su na vrhu liste sa 2,4 i 2,6 dana u nedjelji, dok je Njemačka blizu prosjeka sa 1,4 dana rada od kuće nedjeljno.

Sa samo 0,8 dana, Srbija se nalazi pri dnu liste sa Južnom Korejom, Egiptom i Tajvanom.

Spremnost na manju platu i na promjenu posla - ako ne može da se radi od kuće

Tradicionalni skepticizam u pogledu rada od kuće se tokom pandemije veoma smanjio: Više od polovine anketiranih kaže da su kod kuće bili produktivniji nego što su očekivali. A - što pozitivnije zaposleni procjenjuju svoju produktivnost u odnosu na očekivanja, tim više dana poslodavci nude za rad od kuće. Ova veza je utvrđena u svih 27 ispitanih zemalja. Takođe je utvrđeno da su u zemljama koje su imale stroža pravila tokom pandemije - poslodavci omogućavali više dana za rad od kuće.

Međutim, poslije pandemije mnogi poslodavci planiraju da svojim zaposlenima odobre u prosjeku 0,7 radnih dana od kuće nedeljno - u Srbiji još manje, samo 0,3 dana. A radnici žele više - u Srbiji i u prosjeku 1,7 dana. Želje poslodavca i zaposlenih se posebno razlikuju u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Brazilu, Singapuru i Egiptu.

Studija je pokazala da 2-3 dana rada od kuće zaposleni u prosjeku vrednuju kao pet odsto svoje plate. Odnosno - radije bi radili 2-3 dana od kuće nego da dobiju povišicu u visini od 5 odsto ili bi pristali da im se smanji plata za taj iznos. U Njemačkoj je ta cifra 3,7 odsto i time ispod proseka 27 zemalja.

U Srbiji su ljudi spremni da se odreknu čak 8,8 odsto plate da bi mogli da od kuće polovinu radne nedjelje. Veće vrijednosti su zabilježene samo u Egiptu i Ukrajini. 

Symbolbild | Coronavirus: Homeoffice

2-3 dana rada od kuće zaposleni u prosjeku vrednuju kao pet odsto svoje plate

U prosjeku je čak 26 odsto zaposlenih spremno da da otkaz ili da počne da traži novi posao - u slučaju da moraju svih pet dana da rade u firmi. U Velikoj Britaniji je to čak 42 odsto, u Njemačkoj 32 odsto anketiranih zaposlenih.

Za Srbiju ne postoje podaci jer je ovo pitanje postavljeno tokom anekte početkom 2022. koja tamo nije sprovedena. Srednim jula 2021. u Srbiji je anektirano oko 1000 stalno zaposlenih raznih zanimanja koji su imali opciju rada od kuće.

Zašto ljudi vole da rade od kuće?

Ušteda vremena i manje stresa u vezi sa saobraćajem na putu do posla je možda najočiglednija i najvažnija korist za zaposlene. Taj put u oba pravca u prosjeku traje 64 minuta - od 48 minuta u SAD i Srbiji, pa do do 93 minuta u Indiji i 96 minuta u Kini.

Takođe se štedi na vremenu i troškovima dotjerivanja za posao. Rad od kuće pruža veću fleksibilnost u korišćenju vremena tokom dana, veću ličnu autonomiju. U prosjeku, to više cene žene od muškaraca - skoro u svim zemljama - kao i zaposleni sa višim obrazovanjem.

Oni u braku takođe više cijene opciju rada od kuće - kada imaju djecu mlađu od 14 godina. Pošto je vrijednost pogodnosti rada od kuće neoporezovana, i na nju se ne plaćaju doprinosi ona je vrednija za radnike koji zarađuju više.

Ali možda je heterogenost razloga zbog kojih zaposleni žele da rade od kuće - zapravo najznačiniji rezultat ispitivanja.

Zašto je pandemija korone toliko promijenila uslove rada?

S obzirom na sada tako očigledne prednosti rada od kuće, autori studije se pitaju zašto se prije pandemije ta opcija vrlo malo koristila - samo 0,25 dana nedjeljno prema podacima iz SAD? Dakle zašto se promjena nije desila ranije i postepeno?

Prelazak sa farmi i zanatske proizvodnje na fabričke poslove koji je pratio industrijsku revoluciju odvijao se tokom otprilike dva vijeka. Prelazak sa fabričkog rada na pružanje usluga počeo je prije više decenija i još uvijek traje. Ove tranzicije su donijele veće promjene kada se radi o novim vještinama i poslovnim operacijama, a njihovo relativno sporo odvijanje dalo je mnogo više prostora za postepeno prilagođavanje.

Odgovor glasi: pandemija korone je izazvala eksperiment ogromnih razmjera, koji se odvijao istovremeno i koji je doveo do ogromne promjene percepcije o izvodljivosti i produktivnosti rada od kuće.

Na primjer, neka advokatska firma je mogla da eksperimentiše sa radom od kuće prije pandemije. Međutim, tako nije mogla da se predvidi situacija kada sudovi i druge firme - uključujući i klijente, konkurentske advokatske firme, konsultante i ostali - takođe rade na daljinu. 

Deutschland | Homeoffice mit Kind

I ljudi u braku takođe više cijene opciju rada od kuće - kada imaju djecu mlađu od 14 godina

Osim toga, preduslovi za rad od kuće su takođe sazreli: učinjen je veliki napredak u tehnologijama, infrastrukturi i proizvodima koji podržavaju internet, dvosmjerni video, klaud i druge oblike daljinske interakcije.

Iako su razbacani po mnogim studijama (uključujući i ovu), sada postoji mnogo dokaza da je pandemija podstakla i druge razvoje koji su pomogli da se pokrene trajni pomak na rad od kuće: nova ulaganja kod kuće i unutar organizacije koje olakšavaju rad na daljinu, režim učenja kroz rad od kuće, napredak u proizvodima i tehnologijama koji podržavaju rad od kuće, kao i mnogo veće društveno prihvatanje rada od kuće.

Tri opcije: kancelarija, rad od kuće i hibrid

Međutim, rad od kuće ne odgovara svima - kako zaposlenima tako ni poslodavcima.

Neki ljudi žele svakodnevne kontakte uživo sa kolegama. Vremenom će oni koji se tako osjećaju gravitirati ka firmama i organizacijama koje se pridržavaju radnih aranžmana od prije pandemije, smatraju autori studije.

Poznato je da je Ilon Mask zahtijevao da svi zaposleni u Tesli rade u kancelariji najmanje 40 sati nedjeljno ili da se „pretvaraju da rade negdje drugdje". Mask vidi posebnu vrijednost u vidljivom, fizičkom prisustvu zaposlenih na višim položajima i postavlja pitanje da li kompanije sa fleksibilnim radnim aranžmanima mogu da razviju nove proizvode. 

Ali - mnoge od najproduktivnijih i najinovativnijih firmi na svijetu rade na više lokacija, gradova i zemalja. Dakle, „razbacanost" radne snage sama po sebi ne smanjuje inovativnost i produktivnost. Takođe se pokazalo da decenijama raste geografska rasprotranjenost pronalazača koji sarađuju na patenatima koji se prijavljuju u SAD. Sličan obrazac postoji i kada se radi o naučnim publikacijama. 

Elon Musk

Ilon Mask je zahtijevao da svi zaposleni u Tesli rade u kancelariji najmanje 40 sati nedjeljno ili da se „pretvaraju da rade negdje drugdje"

Osim toga: Nakon što je firma Spotifaj usvojila politiku „rada sa bilo kog mjesta", stopa odlazaka radnika iz firme je pala za 15 odsto u drugom kvartalu 2022. u odnosu na drugi kvartal 2019. Istovremeno, u cijeloj privredi SAD je zabilježno naglo povećannje stopa otkaza, odnosno odlaska radnika.

I Džeremi Stopelman, Izvršni direktor IT firme Yelp je za to da svi rade na daljinu: „Interna istraživanja pokazuju veliko zadovoljstvo i kontinuiranu produktivnost naših prodajnih, proizvodnih i inženjerskih timova. Imamo takođe odličan pristup raznovrsnom fondu talenata. 

Tri strategije – isključivo rad u kancelraiji, isključivo rad od kuće i hibrid oba – razlikuju se među organizacijama, industrijama i zanimanjima. Pokazaće se da li će neki od tih modela postati dominantan. Stopelman kaže zašto je protiv hibrida, odnosno kombinovanja rada od kuće i u firmi: „A zašto je hibrid sranje? To prisiljava zaposlene da žive u blizini kancelarije (područja sa visokim troškovima). Takođe zapošljavanje je ograničeno geografijom i morate da održavate nedovoljno iskorišćen kancelarijski prostor.”

Izazovi za velike gradove

I to nas vodi ka temi o uticaju rada od kuće na urbane sredine u kojima se najčešće nalaze sjedišta firmi i organizacija čiji tip poslovanja omogućava rad od kuće: za gradove, naročito one kojima se loše upravlja, povećava se rizik od pada prihoda - od lokalnih poreza.

S jedne strane, rad od kuće podiže atraktivnost života van grada, posebno za porodice sa malom djecom koje traže niže troškove stanovanja i bolje mogućnosti školovanja, ali i za starije i bogatije zaposlene koji žele mirniji život na većem prostoru. To dovodi do pada vrijednosti nekretnina i stanarina u metropolama a to zauzvrat olakšava život radnicima početnicima da tamo žive i imaju koristi od mogućnosti koje nude veliki gradovi.

Osim toga, veliki gradovi obično imaju visoku koncentraciju komercijalnih aktivnosti - koja se takođe smanjuje zbog rada od kuće: na primjer, hoteli, restorani, tržni centri su manje posjećeni, ljudi manje koriste javni prevoz i taksije. U svakom slučaju, šire ekonomske i društvene posljedice rada od kuće tek će se vidjeti i razvijati - još mnogo godina.

Autori sudije su sa renomiranih univerziteta u SAD (Nikolas Blum, Stenford; Pablo Zarate Prinston; Stiven Dž. Dejvis, Čikago), Meksika (Hoze Maria Barero, Autonomni tehnički univerzitet), Velike Britanije (Čevat Giraj Aksoj, Kings Koledž) i Njemačke (Matijas Dols, Lajbnic institut na univerzitetu u Minhenu, ifo)

 Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu