Sirotinja je dobra samo kada glasa | Politika | DW | 06.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Balkan

Sirotinja je dobra samo kada glasa

U Rumuniji je siromaštvo sveprisutno. Svako deseto dete u krevet ide gladno, četvrtina ljudi nema mokri čvor. Pa ipak, ni pred parlamentarne izbore ove nedelje se političari nisu ozbiljno bavili temom.

Oko šest miliona Rumuna – trećina stanovništva – pogođeni su siromaštvom i društvenim izopštavanjem. Svako deseto dijete na spavanje ide gladno. Dok u evropskom prosjeku dva odsto ljudi ima klozet u dvorištu, u Rumuniji tako živi četvrtina stanovnika.

Steve i njegova porodica doduše imaju kupatilo u kući, ali više nemaju tekuću vodi. Struju su razvukli od komšije iz susjedne zgrade. Stara vila u centru Bukurešta je u stanju raspada – fasada se kruni, prozori su polomljeni i prekriveni kartonima, vrata su bez kvaka.

Ovoj porodici je neko barem poklonio malu peć koju sada loži petogodišnji unuk. Čak 45 odsto domaćinstava u Rumuniji se grije na drva, klipove kukuruza i sve što može da nađe.

Strah da ne zakucaju na vrata

Armut in Rumänien

Steve strahuje od policije i ove nedjelje neće ići da glasa. Kaže, to ništa ne mijenja.

Steve i četvoro djece zvanično uopšte ne žive ovdje. Otkad se 1995. godine iz jednog sela na jugu zemlje doselio u Bukurešt, Steve nema zvaničnu adresu. Pokušao je da isposluje socijalni stan, ali to nije išlo jer nije prijavljen.

„U gradskoj upravi su me podrugljivo pitali zašto imamo toliko djece kad nemamo sredstava da ih podižemo. Odustao sam“, priča nam Steve. Sada se, kaže, samo plaši da policija ne bane u ovu ruiniranu kuću i oduzme mu djecu.

Irina Zamfiresku dobro zna taj strah. Ta aktivistkinja se već deset godina bavi lošim stambenim uslovima. „Iz socijalnih službi u pravilu ne dolaze onda kada nekome treba pomoć nego tek na dan iseljenja, kako bi ubijedili ljude da napuste stanove“, kaže Zamfiresku za DW.

Šta sve Steve nije radio u životu, prisjeća se, ali još nikada nije imao ugovor o radu. „Radio sam na crno na građevini, postavljao crijep, krečio… sve sam radio. Imao sam dnevnicu od 120 leva (oko 25 evra, prim. DW), donosio pare kući, kupovao namirnice da bismo preživjeli dan. Kad nije bilo posla, živjeli smo od ulice, sakupljali stare novine, flaše, bilo šta.“

„Ne plačem da bi se neko sažalio. Da nema djece, spavao bih na ulici“, kaže, sa suzama u očima.

Armut in Rumänien

Život u siromaštvu

Ništa se ne mijenja

Ove nedjelje (6. decembar) Rumuni biraju novi sastav parlamenta. Zbog sveprisutnog siromaštva bi se moglo pomisliti da se sve stranke bave temom. Ali, upravo je suprotno. U partijskim programima i ekspozeima Vlada još od pada komunizma nema mjesta za borbu protiv siromaštva. Glasovi se kupuju paketima sa hranom i sa par populističkih obećanja.

Pokoji političar ne može da porekne očajno stanje u zemlji. „U Rumuniji je siromaštvo katastrofalno“, kaže socijaldemokratski poslanik Petre Florin Manole, bivši savjetnik u Ministarstvu rada. Siromaštvo se, kaže on, predstavlja kao greška onih koji su siromašni.

Liberalni kandidat za poslanika Sebastijan Burduja kritikuje socijalnu politiku dosadašnjih vlasti. „To polje su preuzeli političari koji pomoću socijalnih mera drže ljude u stanju stalne zavisnosti. Već tri decenije ismijavaju te ljude i koriste ih kao biračku masu.“

To se smučilo i Steveu. „U parlamentu donose samo ludačke zakone kako bi ljudi poput mene završili u zatvoru umjesto političara.“ Do sada je ovaj čovjek svaki put glasao, ali ove nedjelje neće. Kaže, ionako se ništa ne mijenja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preporuka redakcije