Rusija tvrdi da ima vakcinu, šta je sa ostalima? | Politika | DW | 12.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Korona-virus

Rusija tvrdi da ima vakcinu, šta je sa ostalima?

Uprkos tome što je Rusija objavila da ima vakcinu i što je Indija najavila da će za tri dana odobriti svoju, još uvijek nije jasno kada će svijet dobiti efikasnu vakcinu protiv Kovida 19.

Rusija je objavila da ima vakcinu protiv Kovida 19. To bi bila dobra vijest da nema osnovanih sumnji da se prije svega radi o želji za prestižom. Trenutno ovako stoje stvari sa vakcinama, uključujući i rusku:

Tri vrste vakcina

U suštini postoje tri različite vrste vakcine, u zavisnosti od aktivnog sastojka u njoj: vektor-vakcine, mrtve vakcine i genske vakcine – od kojih se trenutno koriste i proizvode samo prve dvije vrste.

Mrtva vakcina: sadrži neaktivne viruse ili njegove odabrane proteine. Ta metoda se koristi za mnoge vakcine, na primer protiv hepatitisa B ili gripa.

Vektor vakcina: virus SARS-CoV-2 se ugrađuje u poznate, bezopasne viruse. Na primjer: vakcina protiv ebole i protiv dengu groznice.

Genska vakcina: zasniva se na odabranim genima virusa koji navode organizam da proizvodi bezopasne virusne proteine, koji potom pokreću imunu reakciju. Taj genski aktivni sastojak može brzo da se proizvede, ali ta vrsta vakcine još ne postoji protiv bilo koje bolesti.

Coronavirus | Russland Impfstoff zugelassen (AFP/Russian Direct Investment Fund)

Vakcina protiv korone proizvedena u Rusiji

Šest kandidata za vakcinu

Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), trenutno u svijetu postoji 26 potencijalnih kandidata za vakcinu koji se klinički testiraju. U pretkliničkoj fazi ispitivanja i dalje se nalaze 139 aktivnih sastojaka.

SZO priznaje trenutno šest kandidata za vakcinu koji se nalaze u završnoj, trećoj fazi razvoja. Države i firme koje su u to uključene su:

AstraZeneca i Univerzitet Oksford – kandidat iz Velike Britanije. Radi se o vektorskoj vakcini.

Sinovac sa jednim i Sinopharm sa dva kandidata iz Kine. Radi se o tri različite varijante mrtve vakcine.

BionTech iz Njemačke, Fosun iz Kine i Pfizer iz SAD rade zajednički na genskoj vakcini.

Moderna i NIAID – kandidat iz SAD, radi se o genskoj vakcini.

Put i prečice do vakcine

Prije nego što neka vakcina može da se odobri za masovnu proizvodnju, aktivna supstanca u njoj mora biti dovoljno ispitana. Vakcina se prvo testira na životinjama. Potom se u tri faze testira na ljudima.

U prvoj fazi se testira podnošljiovst vakcine, na malom broj ispitanika. U drugoj fazi se ispituje da li se kod ljudi pojavljuje imunološki odgovor i kako treba dozirati aktivni sastojak. Tek u posljednjoj fazi razvoja vakcina se testira na nekoliko hiljada ljudi da bi se provjerila pouzdanost njene zaštite. Taj međunarodno utvrđeni put do vakcine obično traje godinama, čak i čitavu deceniju.

Postoji međutim mogućnost da se proces dobijanja vakcine ubrza i to na dva načina: jednom tako što se koriste aktivni sastojci koji već postoje – koje dakle ne treba prvo istraživati. Drugi način je da se faze testiranja na ljudima ne vrše linearno jedna za drugom – već paralelno.

U svakom slučaju, međunarodna naučna zajednica očekuje da se rezultati istraživanja i testiranja na putu do nove vakcine objave – kako bi mogli da se provjere.

Ruski Sputnjik V

Rusija je 11. avgusta odobrila prvu vakcinu protiv Kovida 19 za široku upotrebu. Dobila je ime Sputnjik V, po pionirskom uspjehu SSSR-a u svemiru 1957. Vakcina je proizvod istraživačkog centra Gamaleja iz Moskve.

Rusija je u međunarodnoj bazi podataka u proljeće registrovala kliničku studiju sa vakcinom Gam-Covid-Vac Lio. Zato se zna da se radi o vektorskoj vakcini zasnovanoj na adenovirusu. Za razliku od vektorskih projekata drugih zemalja, ta vakcina radi sa dva vektora, tako da je vakcinu potrebno primiti dva puta.

Ruski naučnici opravdavaju kratko vrijeme razvoja vakcine činjenicom da je aktivni sastojak već razvijen za upotrebu protiv drugih korona-virusa i da su prva ispitivanja izvedena brže nego kod zapadnih firmi, koje prvo moraju da regrutuju osobe za testiranje. Ruska vakcina prethodno je testirana na vojnicima, što je potvrdilo i rusko Ministarstvo odbrane.

Međutim, nadležne ruske vlasti još uvijek nisu objavile ništa o konkretnom načinu djelovanja vakcine, zbog čega je vijest o odobravanju vakcine naišla na skepsu i neodobravanje dobrog dijela međunarodne naučne zajednice.

Nadležne institucije za vakcine i lijekove u EU i SAD smatraju da Rusija nije završila treću fazu testiranja vakcine, već da je ona zapravo tek počela time što je odobrena i zbog toga je odbacuju kao gotov proizvod.

Njemačka i SAD veoma uzdržane, Izrael otvoren za rusku vakcinu

Tako je Klaus Čičutek, predsjednik u Njemačkoj nadležnog instituta „Paul Erlih" (PEI), rekao da ruski razvoj vakcine ima nedostataka: „Moraju se prikupiti statistički značajni podaci o bezbjednosti i efikasnosti vakcine. Čini se da se to nije bio slučaj s ovom vakcinom".

Čičutek je takođe rekao da, uprkos saradnji s ruskim vlastima, PEI nije prije jučerašnjeg odobrenja čuo da se sa razvojem vakcine tako daleko odmaklo. To iznenadno odobrenje „ne povećava povjerenje u nadležne ruske vlasti", rekao je predsjednik instituta „Paul Erlih".

Upozorenja o ruskoj vakcini stigla su i iz Sjedinjenih Država. „Tvrdnja da se ima vakcina koja se može široko koristiti – prije masovnog testiranja – u najboljem slučaju je problematična", rekao je Entoni Fauči, poznati vrhunski stručnjak za zarazne bolesti u SAD.

Izrael je, međutim, pokazao interesovanje za rusku vakcinu. Izraelski ministar zdravlja Juli Edelštajn rekao je da je već bilo razgovora s Rusima oko eventualne nabavke. „Ako budemo uvjereni da je to ozbiljan proizvod, pokušaćemo i da započnemo pregovore", rekao je Edelštajn, ali je dodao da nikome ne želi da stvara iluzije: „Vakcina neće stići sutra".

Covaxin – made in India

Rusija nije jedina zemlja koja koristi prečice kako bi što prije došla do vakcine i možda je baš zbog najave Indije da će 15. avgusta pustiti na tržište svoju vakcinu, ubrzala proces odobrenja za svoj proizvod. Indija naime ima namjeru da odobri svoju vakcinu na državni praznik kojim se obilježava 73 godine nezavisnosti od Britanske imperije.

Mrtvu vakcinu Covaxin razvio je poznati proizvođač vakcina Bharat Biotech, Hiderabad, zajedno sa Indijskim savjetom za medicinska istraživanja (ICMR) i Nacionalnim institutom za virusologiju (NIV) u Puni. ICMR je vodeća organizacija u Indiji za biomedicinska istraživanja. Finansira je indijska vlada. Deaktivirane čestice virusa SARS-CoV-2 na kojem se zasniva vakcina, izolovane su na Nacionalnom institutu za virusologiju – dakle sve u vezi s tom vakcinom proizvedeno je i urađeno u Indiji.

Brazil – tamo se testiraju zapadne i kineske vakcine

Za razliku od ruske i indijske vakcine, ostali kandidati za vakcinu se, prema zvanično utvrđenim standarima, nalaze u trećoj fazi testiranja – koja se u odlučujućoj fazi vrše u Brazilu. Masovna testiranja se, osim toga, vrše i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i u Bangladešu.

Pored firme BionTech, druga njemačka firma koja je u trci za vakcinu je CureVac sa sjedištem u Tubingenu. Ta firma se sprema da izađe na berzu, tako prikupi novac za treću fazu testiranja i efikasnost svoje genske vakcine takođe prvo testira u Brazilu. S tim bi trebalo da počne u septembru ili oktobru.

Niko od kandidata za vakcinu po međunarodnim standardima nije saopštio kada očekuje odobrenje svog proizvoda za masovnu upotrebu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preporuka redakcije