Rusi i Ukrajinci u Beogradu i Budimpešti | Kiosk | DW | 23.09.2022

Upoznajte novu internetsku stranicu DW-a

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Rusi i Ukrajinci u Beogradu i Budimpešti

„Jedni bježe od bombi, drugi od sankcija i Putina“ – ovako je dnevni list iz Ciriha „Noje cirher cajtung“ (NZZ) najavio tekst Paula Flikigera koji je u Beogradu i Budimpešti pratio ukrštanje puteva Rusa i Ukrajinaca.

„Skoro milion prelazaka Ukrajinaca u Mađarsku zabilježio je Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbjeglice poslije prvih nekoliko mjeseci rata. Najveći broj izbjeglica ipak produži dalje prema zapadnoj Evropi. Zbog proruske politike Viktora Orbana mnogi Ukrajinci ne osjećaju dobrodošlicu u zemlji. Uprkos tome, 27 000 Ukrajinaca su u Mađarskoj dobili privremeni izbjeglički status. Pored njih vjerovatno je i nekoliko hiljada neprijavljenih. Opozicioni grad Budimpešta srdačno pozdravlja Ukrajince i sa natpisima na ukrajinskom u tramvajima, metrou, i autobusima. 

Ali u Budimpešti se češće čuje ruski od ukrajinskog. Stotine ruskih turista se šetaju centrom. Dvije starije žene iz Sankt Peterburga se kod velikog točka na trgu Deak Ferenc, nadomak Parlamenta žale na skupoću. One su doputovale avionom preko Beograda. Srbija, kandidat za pristupanje EU, jedna je od rijetkih evropskih zemalja koja se nije priključila briselskim sankcijama protiv Rusije. Air Serbia  leti dvanaest puta sedmično za Moskvu. Beograd je tako postao ruska kapija prema jugoistoku Evrope. Odatle se često ide dalje, za Crnu Goru, Španiju ili Kipar – tamo gdje Rusi tradicionalno rado idu". 

Serbien Plakat mit kyrillischer Schrift in Belgrad

Bilbord u Beogradu

Za Beograd

Potom autor teksta opisuje svakodnevni život Rusa i Ukarjinaca u Budimpešti, koji nije lišen sukoba. Ipak konstatuje da Rusi i Ukrajinci u Budimpešti jedni druge izbjegavaju. U tekstu se onda opisuje putovanje za Beograd:

„Čudno je da izlazak iz Mađarske traje duže nego ulazak u Republiku Srbiju. Svi putnici moraju da napuste autobus i kao nekad na sovjetskoj granici nogu pred nogu idu do pasoške kontrole. U redu su Oleg, Ksenija i Maša iz ukrajinskog Harkova. Djeda, njegova kćerka i unuka žive od početka marta u Varšavi, a sada žele da se sretnu sa ostatkom porodice u Crnoj Gori“.

Autor opisuje ćutljivost Olega, optimizam i vjeru u ukrajinsku pobjedu njegove kćerke i činjenicu da u autobusu nema Rusa. 

„Autobus se zaustavio u Novom Sadu, u Vojvodini, kao i u Budimpešti, na ulicama se vrlo rijetko vide ukrajinske zastavice. Slika se naglo mijenja u Beogradu. Ovdje se vide veliki bilbordi sa reklamama Gazproma, koji se zaklinju u srpsko-rusko prijateljstvo. Veliki grafiti kod Ministarstva odbrane koje je NATO bombardovao 1999. tvrde da je Kosovo srce Srbije, a Rusija na strani Beograda. Mnogi grafiti su ipak dvosmisleni. Tako je na Vračaru prikazan Putin sa ruskom i srpskom zastavom, ali i sa mafijaškim sunčanim naočarama. Na Kalenić pijaci čuju se sve vrste teorija o tijesnom bratstvu Srbije i Rusije. Jedna prodavačica kaže da je Rusija 1991. načinila istu grešku, dozvoljavajući Ukrajini nezavisnost, kao što je Srbija 1974. dozvolila autonomiju Kosova“.

Belgrad Ukraine-Konflikt - Putin T-shirt

Na štandovima u Beogradu prodaju se majice sa znakom „Z" koji je u EU najčešće zabranjen, kao i one sa Putinovim likom

Kalinić pijaca

Autor ipak dodaje da ta prodavačica za tezgom na Kalinić pijaci smatra da je rat loš i da najveću cijenu svakako plaćaju siromašni ljudi. Autor razgovara i sa drugim prolaznicima:

„U diskusiji sa prolaznicima postaje jasno, da mnogi u Srbiji svoj narod – slično Rusima kada posmatraju Sovjetski Savez –  posmatraju kao stub propale federacije. Rusi i Srbi se vide kao istorijski gubitnici i naposljetku kao žrtve NATO-a. Oba događaja, slom Jugoslavije i napad NATO-a  su sastavni dio propagande vlasti pod Aleksandrom Vučićem. Ali taj Srbin je, kao i njegov politički prijatelj Viktor Orban, pragmatični prevrtljivac koji već godinama zna kako da u svoju korist okrene Brisel i Moskvu jedno protiv drugog“. 

Autor potom uočava razliku između mađarskog i srpskog stava prema Rusiji, jer sklonost Moskvi u Srbiji ima istorijske razloge i ukorijenjena je u stanovništvu, dok je to u Mađarskoj stvar koju vlada  prenosi u narod. Potom se u tekstu opisuje dolazak mladih ruskih stručnjaka informacione tehnologije u Budimpeštu i Beograd, kao i slučaj jedne takve Ruskinje koja je u grupi na jednoj društvenoj mreži povezala Ruse, Ukrajince i Bjeloruse koji se protive ratu. 

„Ali i Rusi vjerni Putinu su se naselili u oba glavna grada. Ili zato jer je sada život u Evropi ugodniji, ili zato jer nadgledaju svoje sunarodnike. Nema pouzdanih brojki o ruskim doseljenicima u Srbiju. U Beogradu su čuju procjene da ih je između 20 i 30 hiljada. To je više od broja ukrajinskih izbjeglica kojih je 14 000. Samo 870 njih ima privremeni izbjeglički status. 

Turski egzil ruske mladeži

„Sve ide po planu"

Mnogi u Srbiji se žale da je dolazak Rusa podigao cijene nekretnina i za 15 odsto. Srbija i Crna Gora su sa dva odsto svih ruskih egzilanata od početka rata najomiljenije destinacije u Evropi. Međutim, prema institutu za istraživanje javnog mnjenja OK Russians, mnogo više Rusa odlazi u Tursku, čak 25 odsto, zatim u Gruziju (23 odsto) i Jermeniju (14 odsto). Prema rezultatima te ankete skoro polovina ljudi koji napuštaju Rusiju rade u branši informacione tehnologije (45 odsto), slijede menadžeri i zaposleni u oblasti kulture (po 16 odsto), prosvjetni radnici (14 odsto) i novinari (8 odsto). 

U Srbiji nije bilo tako jednostavno da se razgovara sa Rusima kao u Budimpešti. U lokalnom vozu kod Beograda Ruskinje su samo rekle da ne govore srpski. A kada su dobile pitanja na ruskom, rekle su da ne razgovaraju sa medijima. Jedan srpsko-ruski par u vozu je insistirao na tome da samo želi na miru da otputuje na odmor. Nisu željeli ni da čuju za rat u Ukrajini. Mlada Ruskinja je rekla da se raduje što je u Srbiji i što može slobodno da se kreće i da živi u miru. Srbi su prije svega pragmatični. To pokazuje šetnja po Kalemegdanu na ušću Save u Dunav. Na vidnom mjestu, na ulazu u park, nalazi se štand na kojem se sa jedne strane prodaju majice sa znakom „Z" koji je u EU najčešće zabranjen kao znak ruskih okupatora. Na drugoj strani je majica sa frustriranim Putinovim licem: „Sve ide po planu".  Prodavac za tezgom kaže: „Na žalost, obje verzije se prodaju loše. Ko ima para po ovoj inflaciji za novu majicu“. 

Priredio: D. Dedović

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu