Putin na putu ka digitalnoj diktaturi | Politika | DW | 05.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Putin na putu ka digitalnoj diktaturi

Novi perfidni zakon o medijima dodatno ograničava slobodu štampe u Rusiji. Sada bi u klimi straha i autocenzure trebalo da budu ugušeni posljednji kritički glasovi, smatra urednik DW-redakcije na ruskom Ingo Mantojfel.

Prema novom zakonu o medijima predsjednika Vladimira Putina, rusko Ministarstvo pravde može da goni pojedine blogere i novinare, ali i svakog korisnika društvenih medija, kao „stranog agenta". Dovoljno je da novinar dobije honorar ili drugu vrstu podrške iz inostranstva, ili da korisnici prosljeđuju drugima sadržaje proizvedene u inostranstvu. Tako proizvedeni ili proslijeđeni sadržaji se moraju etiketirati kao „strani agenti".

Tome treba dodati i niz drugih administrativnih propisa i gnjavaža. U slučaju povrede tih propisa, prijete visoke kazne. Kritičko novinarstvo i njegovo širenje bi trebalo da budu otežani i diskreditovani. A prije svega bi rastegljivim paragrafom o „stranim agentima" trebalo da bude stvarana klima straha i autocenzure.

Kremlj odgovara samo još represijom

Novi zakon se nastavlja na dugu listu represivnih pooštravanja odredbi o digitalnom informacionom prostoru. Tek nedavno je donijet zakon o ruskom internetu koji omogućava da se ruska mreža odvoji od globalnog interneta i da se on filtrira. Cilj je očigledno da se stvori izolovan digitalni prostor – slično kao i Kini ili Iranu.

Mannteufel Ingo

Ingo Matojfel

Pošto je za to potrebno mnogo vremena i još više novca, Kremlj se obrušio na najslabiju kariku u lancu informisanja – na individuu koja u ruskom pravnom sistemu nema šanse na fer postupak. Apsurdni i strašni „Moskovski procesi" protiv uhapšenih na ljetošnjim demonstracijama mnogo govore o užasima ruskog sistema.

Ruski novinari na meti

Mnogi izvrsni ruski novinari su sada zbog represivne situacije u redakcijama koje kontroliše Kremlj prešli u ruske medije u egzilu ili u velike zapadne medije na ruskom poput DW, Radija Liberti, Glasa Amerike ili Bi-bi-sija. Samo još u tim ponudama u egzilu i zapadnim medijima, rusko slobodno, kritično, mnogostrano i pametno novinarstvo i dalje živi.

Da bi takvim medijima otežao život, ruski parlament je još 2017. donio zakon koji je odredbe o „stranim agentima" koje postoje od 2012. proširio i na one koji nude informacije, a nemaju sjedište u Rusiji. Zbog tog etiketiranja, takve organizacije moraju da redovno podnose izvještaje o svom finansiranju, ciljevima, izdacima i osoblju.

Etiketu „agenta" je tada dobilo samo devet ponuđača medijskih sadržaja koje finansiraju SAD. Drugim medijima kao što je DW se prijetilo da će dobiti istu takvu etiketu, ali se to do sada nije desilo.

To sada, kanda više nije dovoljno za maltretiranje tih velikih medijskih kuća. Umjesto da se direktno usmjeri na njih, novi zakon o medijima se okomio na pojedine ruske novinare koji rade za te navodne „strane agentske medije". I na uticajne korisnike društvenih mreža.

Putin se plaši Navalnog i razmišlja o 2024.

Novi Zakon o medijima je jasan napad na slobodu informisanja koja je ustavom zagarantovana svim građanima Rusije. Ali, Putinova elita moći odavno ne haje za Ustav kada treba očuvati vlast.

A nezadovoljstvo naroda i sve veća popularnost vođe ruske opozicije Alekseja Navalnog uznemirili su rusko vođstvo. S obzirom da su izbori za Dumu 2021. i da je veliko pitanje hoće li Putin i poslije 2024. moći da se održi na vlasti, posljednji prostori za kritičko novinarstvo na ruskom jeziku bi pravovremeno trebalo da budu zatvoreni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preporuka redakcije