Put do Brisela vodi preko Haga i Prištine

Iako čestitaju Srbiji na preduzetim koracima i napretku u procesu evrointegracija u prethodnom periodu, evropski parlamantarci žele da znaju i šta srpska Vlada trenutno preduzima po pitanju završetka saradnje sa Tribunalom u Hagu, kako se odnosi prema paralelnim institucijama vlasti na sjeveru Kosova, da li je spremna da se u dijalogu sa Prištinom uzdrži od pitanja vezanih za status Kosova, koja je zvančna pozicija države povodom nedavne dodjele Nobelove nagrade za mir, kao i šta Vlada čini po pitanju opadanja podrške evrointegracijama među građanima Srbije. Potpredsjednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, pred Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta istako je da je cilj Srbije da do kraja ove godine dobije status kandidata za članstvo u EU, ali i, što je gotovo podjednako važno, datum za početak pregovora o pristupanju. Na ocjenu parlamentaraca u Strazburu da je saradnja sa Tribunalom „top prioritet“ i pitanje koje će se, do hapšenja Mladića i Hadžića, sve vrijeme pojavljivati i na putu Srbije ka EU, Đelić je izjavio:

„Ako su u Srbiji mi ćemo ih naći. Činimo sve što možemo da to završimo. Mi to ne radimo samo zato što je to naša međunarodna obaveza, već i zbog toga što je to put da Srbija doprinese trajnom pomirenju u regionu.“

Za istorijski kompromis sa kosovskim Albancima

Osim pitanja o Hagu, druga oblast na koju se u Evropskom parlament posebno obraća pažnja, jeste saradnja Beograda i Prištine i pokretanje budućeg dijaloga. Srbija je, prema Đelićevim riječima spremna da „već sutra“ započne dijalog koji bi vodio do kompromisa: „Naš cilj je jasan - a to je postizanje istorijskog kompromisa sa kosovskim Albanicima kako bi omogućili evropsku budućnost za sve ljude na Zapadnom Balkanu“, istako je Đelić pred Odborom za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu. On je dodao i to da će Srbija razgovarati sa svakim legalno izabranim predstavnikom Prištine, te da nema namjeru da politizuje izvještaj Dika Martija. Pozvavši na nezavisnu međunarodnu istragu povodom tog izvještaja, potpredsjednik Srbije u Strazburu je izjavio da je prevashodni cilj da se sazna istina i provede pravde za sve nedužne žrtve na Balkanu.

Pad podrške evrointegracijama u Srbiji

Potpredsjednik Vlade Srbije razgovarao je sa evropskim parlamentarcima neposredno pred njihovo izjašnjavanje o Rezoluciji o Srbiji, ali i glasanje o ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije u Evropskom parlamentu. Iako su oba čina ocijenjena kao podrška Unije evropskoj perspektivi Srbije, u samoj Srbiji primjentan je pad podrške javnosti evrointegracionim procesima. Tako danas 57 odsto građana Srbije podržava proces približavanja zemlje EU, što predstavlja pad od 7 procenta u toku posljednjih šest mjeseci: „Demokratska Srbija ima prijatelje u Evropskom parlamentu, u Evropskoj uniji i u Briselu. Dokaz za to je i formiranje neformalne grupe prijatelja Srbije u Evropskom parlamentu. Ja ne vidim problem na našoj strani“, izjavio je Zoran Thaler, poslanik Evropskog parlamenra. Ocijenivši pitanje podrške srpske javnosti evrointegracijama kao „ključno pitanje“, Thaler je zatražio od Vlade Srbije da više radi na informisanju građana o konkretnoj pomoći koja stiže u Srbiju iz EU, kao najvećeg donatora.

Autor: Marina Maksimović

Odg. urednik: Zorica Ilić