Protest protiv Putina – moć ulice | Politika | DW | 02.02.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Rusija i demonstracije

Protest protiv Putina – moć ulice

Desetine hiljada Rusa ponovo su protestovale protiv hapšenja kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog. Raste i pritisak na predsjednika Vladimira Putina. Mogu li demonstranti da prisile šefa Kremlja da poklekne?

Russland Moskau Proteste gegen Nawalny-Verhaftung

Protesti u Moskvi

Električni i obični pendreci protiv demonstranata. Više od 5.000 uhapšenih za samo jedan dan. Ruska policija tokom masovnih protesta širom zemlje nije baš bila nježna prema pristalicama uhapšenog Alekseja Navaljnog.

Najveći broj poznavalaca prilika to vidi kao prekomjernu reakciju. I ocjenjuje da to pokazuje nervozu u Kremlju. Ali, koliko su zaista demonstrantni za ruskog predsjednika Vladimira Putina opasni? I može li novi talas protesta da mu uzdrma fotelju?

Šef umjerene liberalne Fondacije peterburška politika, Mihail Vinogradov, u razgovoru za DW ocjenjuje da promjenu vlasti u Rusiji ne mogu da izazovu samo mase na ulicama. Presudnije je „kolebanje elita", dakle visokorangiranih državnih zvaničnika oko Putina, u vojsci i tajnim službama, ukazuje Vinogradov. Ako u Rusiji dođe do političkih turbulencija, onda se po pravilu događa podjela unutar organa moći. Ali, „u ovom trenutku takav rascjep ne postoji". Vinogradov poredi ove proteste sa protestima 2019. prije izbora za moskovski gradski parlament. Smatra da ne bi ništa politički promijenili.

Russland Moskau Protest und Festnahmen Alexej Nawalny

Brutalnost policije nije uplašila demonstrante

-pročitajte još:  Navaljni i Rusi – dive mu se ali ga ne slijede

Kremlj u defanzivi

Nezavisni politički analitičar Abas Galjamov misli međutim da su ovo demonstracije koje u sebi nose više snage. On policijsku reakciju poredi sa odbranom tvrđave čije su zidine okružene jarkom. Snage bezbjednosti su djelovale „kao da su se sakrile iza zidina, podigle most preko jarka sa vodom i čekaju neprijateljske napade".

Galjamov smatra da to pokazuje da Kremlj sebe vidi u ulozi onog koji se brani. Politolog kaže da su mu policajci izgledali demotivisano i iznenađeno, bez obzira na njihovo žestoko postupanje sa demonstrantima. Nasuprot tome, kritičari Kremlja djelovali su veoma motivisano. „Zbog toga što su vlastodršci bili u defanzivi, naredni protesti mogli bi da budu masovniji", očekuje Galjamov.

A možda i nasilniji? U to međutim sumnja Ilija Grašenjkov iz Centra za razvoj regionalne politike, privatne političke fondacije sa sjedištem u Moskvi. Grašenjkov smatra da aktuelni protest „prodire dublje", da je jezgro demonstranata značajno „aktivnije" nego na prethodnim protestima. „Oni svjesno rizikuju da budu uhapšeni ili pretučeni, i uprkos tome izlaze na ulice. Šta više, najveći dio njih zaista gaji simpatije prema Navaljnom i traže njegovo puštanje na slobodu. Protest je ovoga puta rezultirao političkim zahtjevom.“

Russland Gerichtsverhandlung Nawalny

Navalni je s lisicama na rukama doveden na sud

-pročitajte još:  Hiljade uhapšenih u Rusiji

Odlučuju elite

Ipak, Putina tako neće otjerati s vlasti, uvjeren je Abas Galjamov. Isto kao i Mihail Vinogradov i on smatra da je uloga elita presudna. „Naravno da neće demonstranti jednog dana da jurišaju na Crveni trg i izbace Putina iz Kremlja ali protest ipak pokazuje da su ljudi nezadovoljni elitama. To će jednog dana da utiče i na lojalnost elita (Kremlju, prim. red). A onda će i one da se pobune."

Čak iako protesti nisu imali neki veliki efekat, niti je Navaljni pušten na slobodu, ipak su demonstracije u priličnoj mjeri politizovale zemlju, a možda su uticale i na neke Putinove birače u njihovim odlukama.

Naredne jeseni su parlamentarni izbori, tada se biraju poslanici za državnu Dumu. Politički eksperti ne isključuju da bi tzv. „smart voting“, odnosno „pametno glasanje", koje je uveo Aleksej Navaljni, moglo i da se isplati. Cilj tog glasanja jeste da se što je moguće više glasova oduzme vladajućoj partiji Jedinstvena Rusija. Navaljni preporučuje Rusima da glasaju za bilo koju drugu stranku, bez obzira koliko mala bila – za sve, samo ne za Jedinstvenu Rusiju. A za Navaljnog važi samo jedno: da Putinova partija dobije što manje podrške, kako bi jednoga dana mogla da bude i sklonjena s vlasti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android