Priština: Katedra za balkanistiku na čekanju

Balkanistika – tako je prošle godine nazvan ovaj smijer koji je trebalo da startuje pri Filološkom fakultetu. Za razliku od prošle, ove godine nije raspisan ni konkurs. Bajram Beriša, prorektor Univerziteta u Prištini za nastavu i naučna pitanja, ima svoje objašnjenje za to, iako je profesor Osman Gasi, dekan Filološkog fakulteta, prije dva mjeseca javno rekao da će ove godine „skoro sigurno biti otvorena ova katedra“ i da će se ovaj smijer malo više „reklamirati kako bi informacija stigla do šire javnosti“.

„Agencija za akreditaciju je samo za prošlu akademsku godinu akreditovala katedru za izučavanje balkanskih jezika. Ali, ukoliko postoji interesovanje, mi smo spremni da još jednom razgovaramo sa predstavnicima pomenute agencije i zamolimo ih da nam akreditituju taj smijer kao i prošle godine kada se prijavilo samo njih dvoje. Da se otvori jedan smijer na Univerzitetu u Prištini potrebno je najmanje deset studenata. Realnost je takva iako smo mi otvoreni i spremni i za nove programe“, kaže Beriša.

Prorektor nije objasnio kako čelnici Univerziteta znaju da ne postoji zainteresovanost, kada je još u toku konkurs za blizu deset hiljada brucoša na cijelom univerzitetu. Nejasno je kako da se zainteresovani jave kada im nije ni pružena prilika za to?

Etnički čist univerzitet

Beriša ne smatra da su potrebne dodatne aktivnosti za otvaranje katedre za balkanistiku. „Svi smjerovi na univerzitetu su jednaki“, kaže. „Kakav marketing!? Univerzitet traži akreditaciju i raspiše konkurs. Mi smo otvoreni. Bili smo zaintersovani da otvorimo ove studije kao što je to slučaj u Grčkoj, Rumuniji ili neklim drugim zemljama. Na ovu temu razgovarali smo i sa nekim od potencijalnih profesora, sa i van Kosova, koji su bili spremni da rade. Zainteresovanih studenata, međutim, za ovaj smijer nije bilo“, zaključuje Beriša.

Živojin Rakočević je do juna 1999. bio profesor svjetske književnosti na katedri za srpski jezik i književnost Univerziteta u Prištini. On smatra da je sve ovo „očekivano i da nikada ne bi predavao na tom etnički čistom univerzitetu“. „Ovo što se sada radi, radi se da bi se zadovoljila nekakva forma. Ne bih radio na tom univerzitetu zato što se nije dogodio povratak, zato što to više nije moj grad, zato što su mi taj grad uzeli i zato što to nije moj Filološki fakultet. Taj fakultet je ubijen, taj fakultet je nestao u etničkom čišćenju i tu je kraj“, tvrdi Rakočević.

Neophodna katedra za balkanske jezike

Neki od mladih Kosovara saglasni su da je otvaranje katedre za balkanistiku, koja se prije rata zvala slavistika, neophodna iz više razloga. „Treba otvoriti tu katedru. Ukoliko na Kosovu žive pripadnici i ostalih zajednica, ali i oni Albanci koji bi željeli da uče slovenske jezike, treba im to omogućiti. Zašto se nisu javili prošle godine na konkurs, ja stvarno ne znam. Možda i nisu imali dovoljno informacija. Svakako da je trebalo ove godine preduzeti dodatne korake“, smatra Valjbona Memeti iz okoline Gnjilana, inače studentkinja Univerziteta u Prištini.

„Da je bilo informacija, da je to dato u javnost, da to ne bude samo na univerzitetu objavljeno i traje tih deset dana pa ko uhvati-uhvati, ja bih lično konkurisao. Upisao bih bosanski ili srpski jezik, a ovako nisam znao“, kaže Mersit Terzini iz Prizrena.

Do juna 1999. na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini od slovenskih jezika izučavani su srpski i ruski. Nastava za oko 50 hiljada studenata na ovoj visokoškolskoj ustanovi se od dolaska međunarodne organizacije odvija isključivo na albanskom.

Autor: Refki Alija

Odgovorna urednica: Belma Fazlagić-Šestić