Predrag Matvejević - obožavalac mora

„Sredozemlje je ogroman arhiv i 'jedinstvena grobnica', napisao je jednom Predrag Matvejević To istorijsko bogatstvo regiona, iz kojeg i sam potiče, kojem nasuprot stoji nesagledivo uništenje, obilježilo je kako njegov život tako i njegovo pisanje“, piše Ziddojče cajtung (Sueddeutsche Zeitung) povodom smrti velikog jugoslovenskog pisca rođenog 1932. u Mostaru 'gradu koji je tada pripadao Kraljevini Jugoslaviji'.

„Bio je još veoma mlad kada je u Drugom svjetskom ratu pristupio partizanima. Socijalistička domovina je postala njegova domovina kojoj je pripadao i s kojom se svađao. (…) 70-ih godina je pripadao Praxis-u, grupi koja je htjela da reformiše marksizam, i bio u kontaktu sa istočnoevropskim disidentima. Berlinski zid još nije bio pao kada se pojavio njegov veliki brevijar Sredozemlju (‚Mediteranski brevijar‘, prim.red). On je ‚njegovo more‘ brodovima prošao uzduž i poprijeko i pročešljao biblioteke kako bi napisao svoju knjigu. Kada se pojavio njemački prevod ‚Mediteranskog brevijara‘ (Der Mediterran), bibilioteka u Sarajevu u kojoj je započeo svoje putovanje je bila uništena“, piše Ziddojče cjatung.

Venecija, Sloveni i robovi

Berlinski Tagescajtung (Tageszeitung, taz) se pita da li neko o nekoj temi može dodati još nešto iznenađujuće? „Predrag Matvejević je to mogao“, piše taz. „U svojoj knjizi ‚Druga Venecija‘ ovaj hrvatski kosmopolita je zaronio ispod površine lagune i opisao stubove, školjke i njihove različite stadijume raspadanja. Na taj način je Matvejević proširio arhiv jednog grada, koji je nekada bio republika i kolonijalna sila. Naravno da stubovi na kojima stoje palate Venecije potiču iz Istre. Bez iskorištavanja svojih kolonija Serenisima ne bi mogla da postigne toliku slavu, čiji mit se proteže do danas. To što Matvejević opisuje Veneciju iz postkolonijalne perspektive ima veze i sa njegovom biografijom. Sin Hrvatice i Ukrajinca, znao je da Riva degli Schiavoni (Riva Slovena prim.red.) u blizini Trga Svetog Marka zahvalnost za svoje ime duguje kako Slovenima tako i robovima. ‚Kada prelazim preko ovog mosta obuzimaju me čudne slovenske misli‘, napisao je Matvejević. (...)

Jugoslovenski ratovi, od kojih je pobjegao prvo u Pariz pa u Rim gdje je izučavao slovensku književnost, bili su takođe ratovi kosmopolitske obale i nerazumnog zaleđa. Predrag Matvejević, umro je prošlog četvrtka u Zagrebu. Njegova posljednja knjiga govori o kulturnom dobru koje povezuje sve narode Mediterana.“