Pred zapadnim Balkanom teška ekonomska godina

Poslije privrednog rasta od 2,2 odsto u 2011. godini u zemljama zapadnog Balkana dolazi do usporavanja privrednih aktivnosti na jedan procenat u 2012. godini. Razlog tome vidi se u jačanju krize u evrozoni, koja se negativno odražava na trgovinu, investicije i potrošnju. Ako ovome dodamo stopu nezaposlenosti u regionu od, u prosjeku, 23 procenta, što je duplo više u odnosu na zemlje EU, milion i po ekstremno i šest miliona siromašnih, onda su kratkoročni socijalno-ekonomski izgledi za Albaniju, BiH, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju i Kosovo jednom riječju teški.

„U ovom kontekstu osnovi izazov za zemlje zapadnog Balkana jeste onaj fiskalni. Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred značajnim izazovom konsolidacije i obaranja javnog duga, na način da se pokuša očuvati privredni rast“, smatra Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svjetske banke i autor ekonomskog izvještaja za zemlje jugoistočne Evrope.

Svjetlo na kraju tunela koje se mora zaslužiti

Iz Svjetske banke upozoravaju da fiskalna konsolidacija ne može da bude sprovedena bez kontrole plata i penzija i jačanja fiskalne discipline u javnom sektoru. Naglašava se i da politička dešavanja, kao što su izbori i formiranje organa vlasti odlažu primjenu i onako teških odluka koje se nalaze pred zemljama zapadnog Balkana. „Izazovi su teški, ali su u okviru neophodnog i mogućeg“, kaže Bogetić, i naglašava da je optimista kada je riječ o dugoročnim privrednim i socijalnim prespektivama zapadnog Balkana.

„Taj fenomen smo vidjeli u svim drugim zemljama koje su ušle u EU. One koje su nekada bile u sličnoj, čak i težoj situaciji, kao neke zemlje istočne Evrope, one su zabilježile značajan napredak na socijalno-ekonomskom planu čak i u odnosu na zapadnu Evropu. Taj napredak je realan, ali ne i automatski“, kaže Bogetić.

Formira se fond IPA 2

Iz Svjetske banke tako pozivaju vlade zemalja zapadnog Balkana na odgovoran pristup reformama i snažnoj ekonomskoj politici. Poziva se na početno smanjivanje javnog duga, a zatim i na reformu socijalnog sektora, unapređivanje vladavine prava, a samim tim i klime za investicije.

„Postoji jaka veza između političkih reformi i ekonomskog stanja u zemlji. Bolje sudstvo, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala odražava se na poslovni ambijent i pozitivno utiče na strane i domaće investicije“, kaže Peter Polajnar iz Direktorijata za proširenje Evropske komisije.

U Briselu procjenjuju da region nije toliko pogođen ekonomskom krizom kao što je to slučaj sa nekim zemljama članicama i da su reforme povezane sa proširenjem ipak ublažile neke od udara. Navodi se i da Evropska komisija već radi na formiranju novog IPA 2 fonda, koji će, kao i IPA fond biti povezan sa pristupnim procesom, ali će imati više sektorski pristup finansijskoj pomoći za zemlje u procesu evrointegracija.

Autor: Marina Maksimović

Odgovorni urednik: Mehmed Smajić