Pravedna kazna za Radovana Karadžića | Politika | DW | 21.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

Pravedna kazna za Radovana Karadžića

Za sada nema reakcija najviših predstavnika vlasti u Srbiji na presudu Karadžiću. U Srbiji neki i dalje sud u Hagu vide kao antisrpski, dok je za mnoge analitičare i predstavnike opozicije, doživotna kazna pravedna.

„Pod liderstvom Radovana Karadžića učinjeni su najteži zločini u Evropi nakon Drugog svjetskog rata, o čemu i svjedoči cjelokupan tekst presude. Ono što bi se moglo smatrati nedostatkom i iz prvostepene presude jeste to što u njoj nije obuhvaćeno i sedam opština u kojima je takođe počinjen genocid. I time nisu oštećene samo žrtve, već i istorijsko utvrđivanje činjenica o tom strašnom zločinu. Jer genocid nije počeo u Srebrenici“, kazao je novinar, analitičar i politikolog Boris Varga. On je ocijenio za DW da je doživotna kazna zatvora za Karadžića bila očekivana i adekvatna, te da kao takva velikim dijelom zadovoljava pravdu za žrtve.

I programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Ivan Đurić očekivao je ovakav ishod pravosnažne presude. „Slažem se sa ocjenom sudskog veća da težina zločina koji se stavljaju na teret i za koje je Karadžić osuđen, zahtijevaju doživotnu kaznu zatvora. Mislim da je to pravedno“, rekao je Đurić za DW.

Odgovornost Srbije

Boris Varga ističe još jedan propust u presudi Radovanu Karadžiću, koji je, navodi, istorijske prirode. „Propušteno je da se, kao u slučaju izricanja presude za „ujedinjavanje hrvatskog naroda“, poveže i odgovornost Srbije i režima Slobodana Miloševića koji je davao ogromnu i kompleksnu podršku Republici Srpskoj i srpskim snagama bezbjednosti u BiH - dakle nedostaje formulacija udruženog zločinačkog poduhvata u BiH. Takva sudska pravda mogla je da odrazi mnoga svjedočenja koja ukazuju na to da je cilj rata bila etnička podjela BiH inspirisana simetrično od strane tadašnjih političkih elita iz Zagreba i Beograda. Znači i „ujedinjavanje srpskog naroda“.

Boris Varga

Boris Varga

Presuda neće imati značajan uticaj na to da li će i koliko će građani Srbije prihvatiti sudski utvrđene činjenice po kojima su devedesetih godina u ratu u BiH zločini vršeni u ime Srbije i srpskog naroda, ističe Đurić. „To zavisi prije svega od toga kako će političke, intelektualne i medijske elite to prihvatiti, ali ono na šta smo navikli u našem regionu jeste da se te presude negiraju. Ako se to nastavi,  možemo samo očekivati jače tenzije u regionu“.

Na pitanje kako očekuje da će se presuda reflektovati na građane Srbije, a kako na građane BiH, Varga navodi da je tu ključna „etnička distinkcija u obje države. „Najvjerovatnije će u Srbiji i Republici Srpskoj značajni dio građana biti nezadovoljan jer Karadžića mnogi smatraju nacionalnim herojem. U Federaciji BiH veći dio građana može biti nezadovoljan jedino pomenutim izostankom opština gdje je genocid i počeo“, ocjenjuje Varga.

Ovog puta bez reakcije najviših vlasti Srbije

Bivši ministar pravde Srbije Nikola Selaković,  je 2016., reagujući na prvostepenu presudu Karadžiću, naveo da Vlada Srbije smatra da je „pravda kažnjavanja samo jednog naroda za zločine koji su činili svi - selektivna“. On je, čitajući saopštenje Vlade, rekao da „ne smije da se svaljuje kolektivna krivica za zločine koje su učinili ljudi sa imenom i prezimenom".

Ovog puta, najviši predstavnici aktuelnih vlasti u Srbiji nisu su se, barem za sada, oglasili sličnim saopštenjem. „Imajući u vidu da je presuda Mladiću prošla sa mnogo manje reakcija od strane Vlade, ja se iskreno nadam da se neće ponovo instrumentalizovati Haški tribunal, kao dnevno-političko oruđe za jačanje nacionalističkih mišića. Jako je važno da se odreknemo tog nacionalističkog narativa da Haški tribunal sudi narodima. Dakle, da konačno razotkrijemo tu podvalu i da prihvatimo da taj sud postoji da bi utvrdio individualnu odgovornost. Ono što je odgovornost Vlade danas i našeg društva jeste da se odredimo prema zločinima koji su počinjeni i prema pojedincima koji su za njih odgovorni. Tu moramo da se odredimo - da li su ratni zločinci za nas heroji ili nisu. Očekujemo od Vlade Srbije i naših zvaničnika da kažu da je politika koja podržava zločine pogrešna i da je nikada više nećemo ponoviti“, rekao je Ivan Đurić za DW.

Ivan Duric (Privat)

Ivan Đurić

Jedini predstavnik vladajuće Srpske napredne stranke koji je za sada takve nade razvijao je poslanik Vladimir Đukanović koji je na svom Facebook nalogu napisao: „Ja sam Radovan“, i dodao - „ Presuda dušmana tvoja je pobjeda“.

Zato nije neobično što Varga ocjenjuje da je „eksploatisanje straha i raspirivanje nacionalističkih strasti ono što je dnevna politika u regionu".

Oprečni stavovi opozicije

Opozicione stranke u Srbiji su i po reakcijama na presudu ili uoči nje pokazale koliko se razlikuju: predsjednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak rekao je da je svaka kazna za Karadžića „premala“. Poslanica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov izjavila je da svi koji su činili zločine treba da se kazne i da ne očekuje dobru reakciju države jer je vode oni koji su devedesetih godina podržavali ono što se dešavalo u ratovima.

Sa druge strane, poslanik pokreta Dveri, Dragan Vesović rekao je da taj pokret  „nikada ne bi pristao da izručuje Srbe lažnom Haškom tribunalu". Sličan stav kao i  ovaj pokret, očekivano, iskazala je i poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta koja je presudu Karadžicu prokomentarisala kao presudu srpskom narodu, a sud u Hagu kao antisrpski.

Takve izjave, ipak, ne mogu više da imaju značajnog uticaja ni na sadašnjost ni na budućnost. Jer navodi, Varga, glavni akteri postjugoslovenske drame su izvedeni pred lice pravde i većini njih su već izrečene presude. „I bez obzira na to kako se sada reflektuju presude i kako ih se percipira u bivšim jugoslovenskim republikama, ti procesi i presude su važni za generacije koje dolaze na kojima ostaje da skinu balast prošlosti i da izgrade put pomirenja. Vjerujem da će se to vremenom omogućiti na osnovu relevantnih činjenica, gomile dokumenata koje će ostaviti za sobom arhive Haškog tribunala i u tome je takođe veliki značaj tog suda. Arhive će biti osnova istoriografske građe onoga što se desilo na prostoru bivše SFRJ, a ne izjave političara šovinista“, zaključio je Boris Varga.

Bivši predsjednik Republike Srpske (RS) Radovan Karadžić je u srijedu (20. mart)  pravosnažnom presudom osuđen na doživotnu kaznu zatvora. On je pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove proglašen krivim za genocid u Srebrenici, za terorisanje stanovnika Sarajeva granatiranjem i snajperskom vatrom, za progone i ubistva Bošnjaka i Hrvata u BiH, i za uzimanje pripadnika međunarodnih snaga mira za taoce.

Kao i u prvostepenoj presudi Karadžić je oslobođen krivice za genocid u opštinama Prijedor, Foča, Zvornik, Bratunac, Ključ, Sanski Most i Vlasenica 1992. godine. Obrazlažući presudu, predsjedavajući sudija Vagn Joensen, (Jensen) naveo je da kazna od 40 godina podcjenjuje „težinu Karadžićeve odgovornosti i njegovu ključnu ulogu u najstrašnijim zločinima počinjenim tokom sukoba u BiH“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android