Poslije Hrvatske – vrata EU samo odškrinuta? | Evropa | DW | 15.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Poslije Hrvatske – vrata EU samo odškrinuta?

EU bi jasnije morala da potvrdi perspektivu zemalja iz evropske čekaonice jer evroskepticizam uzima maha, poruka je učesnika diskusije „Hrvatska – posljednja stanica?“ organizovane na Sajmu knjiga u Lajpcigu.

Ljekar ima za pacijenta dobru i lošu vijest. Kako to biva u vicevima, pacijent najprije traži da mu se saopšti loša. „Otkriven vam je tumor. Ali dobra vijest je da patite i od Alchajmerove bolesti, tako da ćete tumor brzo zaboraviti.“ Tako je hrvatski filozof i kolumnista Srećko Horvat započeo izlaganje. „U slučaju Hrvatske, loše vijesti su ogromna finansijska kriza i sve više korupcionaških afera. Dobra vijest je da će zemlja vrlo brzo biti članica Evropske unije.“

Leipziger Buchmesse Panel Endstation Kroatien? Heinz-Jürgen Axt

Heinz-Jürgen Axt: "Nalazimo se u mirnoj fazi krize, ali nikako je nismo prevazišli"

Evropska unija, koju Horvat poredi sa Alchajmerovom bolešću, donosi i svoje probleme. „Od 1991. je 60.000 ljudi poginulo pokušavajući da se brodovima dokopa obala Evrope, a prošle godine je prvi brod stigao do Hrvatske. Broj potražilaca azila porastao je za 50 odsto“, kaže Horvat. Dodaje da od hrvatskih političara sve češće čuje izjave koje podsjećaju na evropske lidere. „U posljednje vrijeme ponavljaju ono što je u Italiji rekao Mario Monti – kako je dosadno imati obezbijeđeno stalno radno mjesto i da su nam potrebni fleksibilni radnici“, priča ironično Horvat o cinizmu.

U prilično zahuktaloj diskusiji, oštro je Horvatu oponirao Hajnc-Jirgen Akst, njemački stručnjak za Balkan. „Evropska unija nije kriva za nezaposlenost u Španiji ili Hrvatskoj. Nezaposlenost je nikla jer su brojne zemlje EU nerazumno privređivale, nisu bile konkurentne i nisu zauzdale finansijska tržišta“, smatra ovaj profesor. Književnik i novinar Dragoslav Dedović govori o „izgladnjelim masama“ južnih članica EU koje su zapazile „strukturnu neravnopravnost“ Unije.

Ne očekujte obećanja datuma

Zbog problema same unije je, tvrde Dedović i Horvat, sve teže ubijediti stanovnike Zapadnog Balkana u evropsku perspektivu. Evroskepticizmu dobrano se doprinosi i iz metropola poput Berlina, odakle je Angela Merkel u decembru glasno poručila da će EU nakon prijema Hrvatske oduzeti gas kada je u pitanju proširenje. „Nalazimo se u mirnijoj fazi krize, ali je nikako nismo prevazišli“, podsjeća profesor Akst. „U toj situaciji bilo bi neozbiljno da kancelarka obećava nekakve datume i licitira da će neko ući u EU 2017. ili 2023. godine. Takva obećanja ne možete očekivati ni od jednog odgovornog političara“, kaže Akst.

Leipziger Buchmesse Panel Endstation Kroatien? Srecko Horvat

Srećko Horvat: "Ljekar ima dobru i lošu vijest"

Ovaj poznavalac situacije na Zapadnom Balkanu, međutim, kritikuje evropske lidere jer ne stavljaju jasno do znanja da su „vrata za proširenje i dalje otvorena“. „Države koje žele u EU treba da nastave prilagođavanje ovdašnjim standardima dok mi treba da nastavimo prilagođavanje njihovim posebnostima. Čekaju nas vremena koja neće biti dinamična kada je u pitanju proširenje EU, ali ne smijemo oduzeti svaku nadu zemljama koje teže članstvu“, kaže Hajnc-Jirgen Akst.

Opekli se na Bugarskoj i Rumuniji

Ostavljanje Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Kosova u evropskoj čekaonici, Dragoslav Dedović naziva „igrom pokretnih meta“. Navodi primjer Kipra koji je primljen u EU uprkos postojanju dvije paralelne države na malom prostoru. „Sada se, međutim, od Srbije traži da trajno reguliše svoju južnu granicu prije prijema u EU“, kaže Dedović. On vjeruje da su Kipar, kao i Bugarska i Rumunija ekspresno primljeni iz geo-strateških razloga – da se obezbijedi izlaz na Crno more i izvore nafte i tako „potkrešu kandže ruskom medvjedu“.

Akst objašnjava da je za EU velika pouka bio prijem ukupno 12 novih članica 2004. i 2007. godine. „Tada se još navijalo da sve bude dobro. Ali postalo je jasno da EU donosi i bolne reforme, zahtjev da se bude konkurentan i da se potkreše državni aparat“, kaže profesor Akst. Dedović upravo taj argument – da se EU opekla kod Bugarske i Rumunije pa sada ne želi da ponovi grešku – vidi kao „đubrivo za rast antievropeizma“ na Zapadnom Balkanu. „Pubertetska čežnja naroda da pripadaju Evropskoj zajednici trajno nije zdrava osnova za pridruživanje EU. Ali rastom evroskepticizma potvrđuju se političari koji su oduvijek bili protiv Evropske unije“, kaže Dedović.

Leipziger Buchmesse Panel Endstation Kroatien? Dragoslav Dedović

Dragoslav Dedović: "Hrvati iz BiH će praktično postati građani EU, dok ostali neće"

Profesor Akst smatra da je onda legitimno postaviti i obrnuto pitanje – ne da li Evropa želi nove članice, nego da li su zemlje-aspiranti zaista ispunile neophodne uslove. „Razni populisti koji su na vlasti u nekim zemljama uopšte ne namjeravaju da sprovode reforme“, kaže on i dodaje da je „neophodno prevazići umor od reformi“. Hrvatima i ostalima poručuje da Evropska unija nikako nije automatsko rješenje za sve probleme. „Kada je Grčka 1981. ulazila u članstvo, u Atini su vjerovali da će time nestati sve nedaće. Ako neki Grk nije našao ženu – naći će mu je Evropska unija“, ilustruje Aks hiperbolom. „Ali Grčka je zaista najgori i time najbolji primjer – od ulaska pa do krize 2008. godine ta je zemlja dobila 133 milijarde evra koje, kako vidimo, nije upotrijebila da načini svoju privredu konkurentnom.“

O komšijama i njihovim kravama

U Zagrebu, Sarajevu, Beogradu i Skoplju često se čuje da će ulazak jedne zemlje regiona – Hrvatske – u punopravno članstvo biti zamajac za ostale zemlje. Filozof Srećko Horvat nije optimista: „Dovoljno je da pogledamo primjer Slovenije pa da vidimo kako može biti i sa Hrvatskom“, kaže. Podsjeća da danas u Sloveniji rade mnogi građani BiH, ali da su tamo tretirani kao radnici druge klase. „Nekada su te dvije zemlje bile dio velike Jugoslavije, a danas njihovi građani ne uživaju ista prava“, kaže Horvat. Dedović se prisjeća slovenačko-hrvatske granice nakon prijema Slovenije u EU 2004. „Tada se mogao vidjeti diskriminatorski odnos pasa-čuvara Evropske unije prema bivšim zemljacima“, kaže on.

„U Srbiji se stoga na hrvatsko pristupanje uniji gleda sa dozom ljubomore i dozom straha da će Srbija ostati pred vratima Unije“, kaže Dedović. „Tu je i blagi osjećaj nepravde, ako se pogledaju ratne devedesete. Postoji stav da je Srbija kažnjena, a Hrvatska nagrađena.“ Još veći paradoks čeka građane BiH. „Hrvati iz BiH će praktično postati građani EU, dok ostali neće. Dobijamo bukvalno dvoklasno društvo“, podsjeća Dedović. Ima, kaže, i rijetkih pametnih glasova koji tvrde da od hrvatskog pristupnog procesa nešto može i da se nauči. „U daljem putu ka EU, kandidati ne moraju da ponavljaju Hrvatske greške, a slobodno mogu da ponove ono što je Hrvatska dobro radila.“

Autor: Nemanja Rujević

Odg. urednica: Zorica Ilić