Portugalska mladež tuži 33 evropske države | Evropa | DW | 02.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Klimatske promjene

Portugalska mladež tuži 33 evropske države

Evropski sud za ljudska prava primio je tužbu protiv 33 evropske države. Mladi od osam do 21 godine prebacuju vladama da se ponašaju previše neodlučno po pitanju zaštite klime.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu primio je nesvakidašnju tužbu, koju je podnijelo šest mladih Portugalki i Portugalaca. Oni optužuju 33 evropske države da su pogoršale klimatsku krizu i time ugrozile budućnost njihovih generacija. Mladi se nadaju da će Evropski sud obavezati ove zemlje na djelotvorne mjere protiv globalnog zagrijavanja.

- pročitajte još: Merkel: Čuli smo poziv mladih na buđenje

Pored 27 država članica Evropske unije, tužba se odnosi na Norvešku, Veliku Britaniju, Rusiju, Tursku, Švajcarsku i Ukrajinu. Sud u Strazburu je vladama tih država dao vremena do kraja februara naredne godine da se izjasne o tužbi. Sud je takođe saopštio da će zbog važnosti i hitnosti, tužbi dati prioritet.

Strah od bolesne planete

Povod za ovu akciju mladih Portugalaca iż Leirije i Lisabona su bili šumski požari 2017. u kojima je živote izgubilo 110 ljudi. „Nadu mi uliva to što su sudije Evropskog suda za ljudska prava uvidjele hitnost našeg slučaja", kazala je 12-godišnji Andre Oliveira.

Šumski požari u Portugalu 2017.

Šumski požari u Portugalu 2017.

Grupu mladih ljudi podržava „Global Legal Action Network” (GLAN). Nevladina organizacija je odluku suda označila kao „važan korak u pravcu moguće revolucionarne presude o klimatskim promjenama". Kažu da mnoge optužnice uopšte ne dođu do ovog nivoa, jer prethodno budu odbačene.

- pročitajte još: Greta Thunberg - Dijete koje bi nas trebalo spasiti

„Ja se bojim da ću morati da živim na bolesnoj planeti”, kazala je u septembru za novinsku agenciju dpa osmogodišnja Marijana Agostinjo. Ona je najmlađa podnositeljica žalbe a najstarija osoba u grupi ima 21 godinu.

Ciljevi za narednih 80 godina na dugom štapu

Međunarodna zajednica se 2015. u Parizu obavezala na mjere, koje bi trebalo da doprinesu da se globalno zagrijavanje do 2100. poveća za najviše 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijsko doba. Naučnici pak upozoravaju da mjere koje su od tada preduzete ni izdaleka nisu dovoljne. Ako se ništa ne promijeni, zemlja će se u prosijeku zagrijati za čitavih tri stepena do 2100.

Petak za budućnost - protest u Kelnu

Vrijeme teče...

2020. će biti zabilježena kao najtoplija godina od kako se mjere temperature. Direktne posljedice globalnog zagrijavanja su topljenje polarnog leda i povećanje nivoa mora, koje je sa tim povezano. A time su ugrožena bezbrojna staništa ljudi i životinja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android