″Poricanje genocida u BiH je za svaki prezir″ | Politika | DW | 09.05.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

"Poricanje genocida u BiH je za svaki prezir"

Evropska komisija bi trebalo da do kraja maja zvanično odgovori na pitanje Evropskog parlamenta o tome šta će da uradi povodom negaranje genocida u Srebrenici i veličanje ratnih zločinaca u Republici Srpskoj.

Evropski parlament je još 16. aprila uputio zvanično ”parlamentarno pitanje” Evropskoj komisiji pod nazivom ”Poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca u Republici Srpskoj”.

U dokumentu koji potpisuje izvjestilac Evropskog parlamenta za BiH Kristijan Dan Preda navodi se da je Međunarodni mehanizam za krivične sudove osudio bivšeg predsjednika Republike Srpske Radovana Kradžića na doživotnu robiju upravo zbog počinjenog genocida i zločina protiv čovječnosti u BiH u periodu od 1992. do 1995. godine.

”Uprkos tome vlasti entiteta Republike Srpske poriču genocid i glorifikuju osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića. On se tretira kao heroj, dodjeljuju mu se odlikovanja čak i studentski dom dobija ima po njemu”, navodi se u zvaničnom dokumentu upućenom Evropskoj komisiji.

Kritijan Dan Preda ocjenjuje da takvi potezi Republike Srpske vrijeđaju uspomenu na žrtve i proces pomirenja u BiH i pita Evropsku komisiju da li je upoznata sa tim činjenicama, šta će da uradi da to zaustavi, ali i kakav uticaj takvi potezi imaju na EU put BiH.

Da li je EU dovoljno jasna i glasna u svom stavu?

U Evropskoj komisiji za DW ovim povodom kažu da postoji rok od šest nedjelja da se institucijonalno odgovori na ”parlamentarno pitanje”. Kada Dan Preda dobije odgovor Komisije i javnost će moći da čuje koji je njihov zvaničan stav, kažu u sjedištu Evropske komisije u Briselu. I dok izvjestilac za BiH u Evropskom parlamentu čeka da vidi ogovor, poznavaoci EU politika, ali i i EU-balkanskih odnosa kažu da se on neće razlikovati niti biti učinkovitiji od već viđenih evropskih izjava i osuda.

Cristian Dan Preda (Getty Images/AFP/F. Florin)

Christian Dan Preda traži odgovore Evropske komisije o negiranju genodica u BiH

”EU bi mogla da bude možda glasnija, ali jasno je šta oni misle o tom pitanju”, kaže Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.

Ona podsjeća na već iznijete osude od strane EU upravo kada je genocid u Srebrenici u pitanju. EU je prošle godine u avgustu, a povodom zasjedanja Skupštine RS o Izvještaju komisije o Srebrenici 2004, već ”odbacila svako poricanje, relativizaciju i pogrešana tumačenja genocida u Srebrenici”.

”Pozivamo sve političke lidere i druge koji su na vlasti u BiH da idu putem koji odaje počast žrtvama i promoviše pomirenje”, stoji u zaključku Specijalnog predstavnika EU u BiH.

Gotovo u isto vrijeme i komesar za pristupne pregovore Johanes Han je povodom smrti Hatidže Mehmedović, predsjednice udruženja ”Majke Srebrenice”, poručio da je ”genocid u Srebrenici ožiljak na cijeloj Evropi”.

”To nam svima nameće moralnu odgovornost da nikada ne zaboravimo. Pomirenje ostaje osnovni cilj naših aktivnosti, a to zahtijeva pravdu za žrtve i njihove familije. EU to podržava posljednje dvije decenije i dalje će nastaviti da to radi”, poručio je Han.

Prilikom samog izricanja presude Radovanu Karadžiću EU je u zvaničnom saopštenju navela da se radi o presudi za neke od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji Evrope koji uključuju ”ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid.”

Bosnien und Herzegowina Besuch Johannes Hahn in Sarajevo (DW/Z. Ljubas)

"Pomirenje ostaje osnovni cilj naših aktivnosti", poručio je Hahn.

”EU u potpunosti poštuje odluke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog mehanizma. Ponavljamo potrebu za punom saradnjom sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, kao nasljednikom Tribunala. EU očekuje da svi lideri u regionu podrže odluke međunarodnih tribunala i da se uzdrže od bilo kakvih izjava ili akcija koje dovode u sumnju nezavisnost ili nepristrasnost procesa odlučivanja”, poručila je Maja Kocijančić, portparolka EU.

Stiglmajer: Pokajanje se ne nameće, ono se uči

Čini se tako da je EU već dala svoj odgovor na pitanje Kristijana Dan Prede, a novo pitanje je šta će dodatne evropske izjave i osude moći pa postignu ili promijene.

”Lično mislim da je poricanje genocida za svaki prezir i da ono samo produbljuje razlike u BiH i vrijeđa žrtve i njihove porodice. Istovremeno ne mislim da dodatne izjave na tu temu ili čak kaznene mjere mogu da pomognu. To će samo ojačati osjećaj srpske zajednice da je neshvaćena, lažno optužena, žrtva zavjere. Ne može se nametnuti iskreno pokajanje sem ukoliko potpuno ne reformišete obrazovanje, kontrolište javni govor, sklonite sve one koji su odgovorni za genocid”, objašanjava Štiglmajer za DW.

Ona tu navodi primjer saveznika i Njemačke poslije Drugog svjetskog rata objašanjavajući da su i Nijemcima trebale godine da bi prihvatili odgovornost za Holokaust.

”Za jedno društvo to je uvijek težak korak jer niko ne želi da bude označen kao krivac za genocid”, kaže Alexandara Stiglmajer. Kada smo kod učenja, zemlje Zapadnog Balkan upravo se nalaze na dugom putu prihvatnja i uslađivanja sa evropskim vrijednostima u oblasti vladavine prava, demokratije, ljudskih prava, pravde i tolerancije. To uključuje i ophođenje prema žrtvama genocida sa najvećim poštovanjem i dostojanstvom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preporuka redakcije