Policija trenira - pristojnost

Lice u modricama, nos slomljen, pukla arkada: slika 23-godišnje Tereze Z. iz Minhena se ne zaboravlja tako lako. Mlada žena je pozvala policiju, jer je svađa sa dečkom bila eskalirala. Međutim, tragove na licu nisu ostavili udarci njenog dečka – već policajaca koji je tvrdio da je to uradio u samoodbrani. Istraga je u toku.

U Njemačkoj se svake godine prijavi oko 2000 slučajeva protivpravnog policijskog nasilja. Stvarna cifra je verovatno mnogo veća. "Tog problema se nikada nećemo potpuno rješiti", kaže Udo Berendes, šef policije u Kelnu u intervjuu za DW. Policajci po prirodi svog posla dolaze u "agresivne" situacije, pri čemu može uvijek doći do grešaka. "Ali, mi možemo raditi na tome do budemo što više profesionalni."

Posrednici u sukobima

Udo Berendes zna o čemu govori. Godine 2002 u Kelnu policajci su zlostavljali jednu osumnjičenu osobu koja potom umrla od zadobijenih povreda. To se zbivalo u prostorijama poliscijske stanice u Eigelsteinu. "Trebalo nam je godinu i po dana da tu policijsku stanicu preokrenemo - sa desna na lijevo." Na kraju tog procesa "samopročišćavanja" stvoren je novi pogled na policijsku profesiju. Profesionalizam ne znači pokazati silu, nego nastupiti kao posrednik, kao svojevrsni menadžer sukoba. Takođe, timski duh ne znači pokrivanje prekršaja kolega.

Tomas Feltes, naučnik na Univerzitetu u Bohumu, koji se bavi policijom, kaže da takvog pristupa greškama u mnogim policijskim stanicama jednostavno nema. "Mi tu imamo strukturni problem: odnos prema greškama u policijskoj službi, trebalo bi da bude kao i u bilo kojoj drugoj profesiji. Tu bi stvarno moglo mnogo toga da se poboljša.“

"Policija ne pravi greške"

Načelnici policije svoje službenike često refleksno uzimaju pod zaštitu – prije nego što je uopšte urađena ozbiljna istraga. Jedan od razloga: šefovi su obučavani prije 20 do 30 godina. A tada je preovladavala jasna filozofija: Policija ne pravi greške. "Imamo problem tranzicije rukovodstva policije: od iskusnih ljudi koji još uvek razmišljaju na stari način, do nove generacije, koja ima drugačiji stil," kažeFeltes.

Danas su osnovna ljudska prava sastavni deo policijske obuke. Aleksandar Boš iz organizacije za ljudska prava Amnesti International to jako hvali. On međutim naglašava da postoji velika razlika između obuke i profesionalnog života. "Kada dobro obučeni policajci počnu da rade, vrlo često se prilagođavaju klimi koju zateknu na radnom mjestu" kaže Boš.

Autorke: Dijana Pesler / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Zoran Arbutina