Noći ispod londonskih mostova | Evropa | DW | 04.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Noći ispod londonskih mostova

Alarmantno povećanje broja beskućnika u Londonu počelo je sa finansijskom krizom i uštedama na socijalnim službama koje pomažu najsiromašnijima. Ali tome kumuju i loše plaćeni poslovi i sve skuplje stanarine.

Londonska ulica Oksford je prepuna ljudi, turista i kupaca, na kraju dugog sparnog dana. Kineski učenici sa jedne strane puta, njemački tinejdžeri na drugoj strani, a žena sa dječijim kolicima se bori da prođe između njih. Ali, nisu svi u pokretu.

Nekoliko metara dalje od te gužve, sjedi Serž Arse, rođeni Francuz koji ima 53 godine i psa koji se zove Malo. Prije devet mjeseci je izgubio posao poslastičara u jednoj kuhinji, a stanodavac je odlučio da proda stan koji je Serž iznajmljivao. Kada se obratio vlastima za pomoć, rekli su mu „da na spisku onih koji traže socijalne stanove ima 10.000 ljudi". Od tada živi na ulici.

Kris (44 - na naslovnoj fotografiji), po zanimanju grafičar, sjedi preko puta Trafalgar skvera. Ima mjesto u hostelu, jednom od rijetkih u blizini koji nije zatvoren, koje košta šest funti (oko sedam evra) za noć, s tim da do deset sati ujutro mora da se iseli – svakog jutra. Ljubavna veza mu je pukla, počeo je da pije i da uzima drogu.

Sad se kaje zbog svojih „gluposti", uzima lijekove kao bivši narkoman, jedna noga mu ne funkcioniše. Želio bi da mu vlasti pomognu da se vrati na posao. „Jedini izlaz iz bilo kojeg oblika siromaštva je plaćeni posao, ali ako ste u hostelu koji vam plaća socijalno i počnete da radite, odmah postajete beskućnik", kaže on za DW.

Spikes gegen Obdachlose in London

Ovakvi šiljci treba da spreče beskućnike da prenoće pred nekim zgradama

Spavanje na otvorenom

Prema podacima vlasti, prošle godine je u Londnu 8.108 ljudi spavalo na otvorenom. Neki spavaju u parkovima, drugi u šatorima ispod mostova, neki pored gradilišta. Problem je postao vidljiviji. Statistički podaci takođe su pokazali da je u Londonu 47 procenata beskućnika domaćih Britanaca, dok je gotovo trećina došla iz centralne ili istočne Evrope.

Ne postoji jedan krivac ili razlog porasta broja beskućnika, kaže Kerolajn Bernard iz Homeless Link, udruženja koje predstavlja 700 humanitarnih organizacija. Među glavnim razlozima su: Vladin program štednje i postfinansijska kriza, zbog koje je smanjen broj službi koje se bave beskućnicima i prevencijom... „Većina ljudi je došla u London da radi, ali imamo problem sa neozbiljnim ponudama za zapošljavanje", dodaje Bernardova.

Linda Mejtum-Vilson, izvršna direktorka Karitasovog centra za beskućnike u istočnom Londonu, smatra da je za povećan broj beskućnika krivo drastično povećanje stanarina zbog čega stanodavci mnogima daju otkaze. Stanarine u Londonu i na jugoistoku zemlje su od 2007. godine porasle za 30 odsto, što premašuje porast plata u tom periodu. Što je još gore, taj trend će se vjerovatno nastaviti. Vlada je priznala da je tržište stambenog prostora u rasulu.

Još jedan faktor su „masovne strukturne promjene" na tržištu rada, kaže profesor Nikolas Plis, zamjenik direktora Centra za stambenu politiku Univerziteta u Jorku: „Kratkoročna ekonomija, loši ugovori za radnike, sve više privremenih poslova, loše plaćeni rad – i sve to ovdje gdje ima sve manje pristupačnih stanova."

England Obdachlose in London

Manjak pristupačnih stanova muči sve više stanovnika Londona

Ulaganje u prevenciju

Mejtum-Vilson za DW govori o „sve složenijim potrebama" beskućnika, koje se odnose na zloupotrebu supstanci, probleme sa zakonom i pitanja mentalnog zdravlja. To je i ranije bilo slično, kaže ona, ali je manje službi koje se time bave i lošije su koordinirane. „Zbog stroge štednje, oni najranjivi padaju u ponor", kaže naša sagovornica.

Inicijativa pod nazivom No Second Night Out, koju je pred Olimpijske igre u Londonu 2012. predstavio Boris Džonson, tadašnji gradonačelnik, donekle ublažava problem: Od tada je otvoreno 39 zimskih noćnih skloništa, a od januara do marta 2017. godine, 80 odsto beskućnika zatečenih na ulici nije provodilo i sljedeću noć na otvorenom.

Sada se preispituje nova inicijativa No First Night Out. „Svi koji se bavimo problemima beskućnika se slažemo da moramo staviti veći naglasak na prevenciju", kaže Jakob Kvaljoci, direktor organizacije Stambena pravda.

Zakonodavci, koji su sve više uznemireni obimom problema, podržali su ove godine Zakon o smanjenju beskućništva, koji je predložio konzervativac Bob Blekmen. Tim zakonom su lokalne vlasti u Engleskoj obavezne da blagovremeno pruže podršku ljudima koji su u opasnosti da postanu beskućnici – a za to je izdvojen 61 milion funti (68 miliona evra).

Vlada takođe razmatra mjeru koja se već koristi u Irskoj, Francuskoj, Danskoj i Finskoj, a kojom se beskućnicima omogućava da direktno dobiju normalan stambeni prostor – a da pri tom ne moraju prvo da koriste spavaonice. U to će, kao se kaže, do 2020. godine biti uloženo 550 miliona funti.

„550 miliona funti nije sve nov novac u ovoj oblasti... to nije toliko mnogo kao što zvuči", napominje profesor Plis, ali „pozitivna stvar je što se pomjera naglasak na prevenciju".

 

Preporuka redakcije