Njemačka: Politika i nauka u klinču | Politika | DW | 02.12.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

pandemija

Njemačka: Politika i nauka u klinču

Stalna komisija za vakcinaciju je u suštini tijelo sa priličnim renomeom. Ali, u pandemiji su nauka i politika upali u konflikt. Najnoviji predmet sporenja je vakcinacija djece.

To je institucija koja je orijentir mnogim ljekarkama i ljekarima u Njemačkoj: Stalna komisija za vakcinaciju ili kraće – STIKO.

Stalna komisija za vakcinaciju tredicionalno je sastavljena od interdisciplinarnog tima. U aktuelnom 18-članom sastavu su na primjer iskusni ljekari sepcijalisti za tropske bolesti, epidemiolozi, virusolozi i mikrobiolozi. Mnogi od članova STIKO imaju zvanje profesora. Takođe su zastupljeni i praktičari iz medicinske struke i zdravstvenih službi. Njihov rad je na dobrovoljnoj bazi. I njihove preporuke važe kao medicinski standardi, kao u slučaju preporuke za vakcinaciju, koju je dala ova Komisija.

Ali, nekim političarima je to presporo, kao što se pokazalo ovog ljeta tokom diskusije o vakcinaciji mladih između 12 i 17 godina. Komisiju je jedan dio političara žestoko kritikovao, nakon što je u junu odustala od procjene. No, tinejdžeri su se bez obzira na to vakcinisali. Jer, vakcinisati se može i bez preporuke Stalne komisije za vakcinaciju. A tek u avgustu je STIKO dao preporuku za vakcinaciju svih mladih. Na kraju je došlo do rasprave o takozvanoj buster-vakcinaciji, odnosno trećoj vakcini protiv kovida 19. Političari su još ranije htjeli da se omogući treća vakcina za odrasle. Ali, STIKO je otezao i čekao. Aktuelni predmet sporenja je vakcina za djecu od pet do 11 godina.

Thomas Mertens

Tomas Mertens: Članovi su „odgovorni samo svojoj savjesti i dužni su da svoje obaveze ispunajvaju nepristrastno“

Evropa daje zeleno svjetlo

Mnogi roditelji su u strahu da se njihova djeca mogu zaraziiti kovidom 19 i s ljutnjom gledaju u neevropsko susjedstvo: SAD, Kanadu i Izrael gdje se djeca već uveliko vakcinišu. A na tržištu već postoji cjepivo za najmlađe firme Bajontek/ Fajzer. Evropska agencija za lijekove ga je već odobrila i preporučila, ali ne i STIKO. Sve to mora prvo da se procijeni. Prije svega, u fokusu su moguća neželjena dejstva. S obzirom da je do sada vakcinisan veoma mali broj djece, nije lako davati izjave. Jer, količina dostpunih podataka nije velika.

Šef STIKO, Tomas Mertens je više puta tokom pandemije izjavljivao da neće dozvoliti da ih politika tjera. U poslovniku STIKO stoji: članovi su „odgovorni samo svojoj savjesti i dužni su da svoje obaveze ispunajvaju nepristrastno“.

STIKO postoji skoro 50 godina. Osnovana 1972, Komisija je tada pripadala Ministarstvu zdravlja Njemačke. Politika i nauka su ovdje uvijek tijesno sarađivale. Članove STIKO na tri godine postavlja savezno Ministarstvo zdravlja u saglasnosti sa saveznim pokrajinama. Aktuelni mandat traje do 2023. godine. Prije korona-krize eksperti su se sastajali samo nekoliko puta godišnje, danas se sastaju jednom nedjeljno.

Odnos pun konflikata

Savezna zdravstvena služba raspuštena je 1994, a STIKO pripojen Institutu Robert Koh. No to i dalje pripada saveznom Ministarstvu zdravlja, čiji je šef još uvijek Jens Špan. Odnos STIKO sa političarima je tokom pandemije postao više konfliktan.

Posljednjih dana na funkciji Špan je rekao da odnosi sa STIKO nisu dobri. „Zajednička je pouka da veoma važan instrument kao što je STIKO, nije za vremena pandemije.“ Pitanje je, rekao je Špan, da li nam je možda potreban neki drugi mehanizam.

Još uvijek aktuelni minstar je dodao da je preporuka od strane STIKO nešto drugo od preporuke za javno zdravlje. Za javno zdravlje su zaduženi članovi Konferencije ministara zdravlja i njihove odluke se važe.

Jens Spahn

Jens Špan: Prvi put čujem da postoje kadrovski problemi

Politika ili nauka?

Ali, na internet stranici STIKO stoje rečenice koje se mogu drugačije tumačiti. STIKO „razvija preporuke za vakcinaciju za Njemačku i uzima u obzir ne samo korist za vakcinisanu individuu već i za cjelokupno stanovništvo“. Analizirali bi se isto i „epidemiološka slika na nivou populacije i efekti nacionalne strategije vakcinacije“.

No, na STIKO sada čeka novi politički zacrtani rok: od 20. decembra će, a možda još ranije, u Evropi biti dostupna vakcina sa nižim dozama cjepiva za djecu. Preporuku za vakcinaciju djece biće data blagovremeno, obećala je Komisija. Tako bi moglo da se krene i sa vakcinacijom djece od 5 do 11 godina.

Ali, istina je izgleda i da postoje strukturni problemi. „Mi bismo često rado bili brži“, kazao je u jednom intervjuu član STIKO i pedijatar Martin Terhart. Ali, jednsotavno nema dovoljno ljudskih resursa. Špan je pak na jednoj konferenciji za štampu rekao da je to prvi put da čuje da postoje kadrovski nedostaci.

Ljekari se u međuvremenu snalaze tako što sami smanjuju doze za djecu. Ali, to rade „na sopstvenu odgovornost“ i za to „savezna vlada ne preuzima odgovornost“, upozoreno je na Konferenciji ministara zdravlja. Bilo kako bilo, nerazjašnjeni odnos između politike i STIKO i dalje će biti kamen spoticanja u pandemiji korona virusa.

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu