„Njemačka je bila brutalna kolonijalna sila“ | Politika | DW | 04.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

„Njemačka je bila brutalna kolonijalna sila“

Namibija traži reparacije od Njemačke za genocid koji se dogodio u vrijeme kolonijalne ere, prije više od sto godina. Da li će druge bivše kolonije krenuti istim putem? O tome za DW govori istoričar Jirgen Cimerer.

DW: Da li će i druge bivše njemačke kolonije tražiti reparacije?

Jirgen Cimerer: To je veoma teško predvidjeti, jer zavisi od više faktora. Mnoge bivše kolonije pažljivo prate pregovore između Njemačke i Namibije, kao i tužbe koje su neki predstavnici naroda Herero i Nama podnijeli protiv njemačke vlade u Njujorku. Britanska vlada je takođe priznala da pažljivo prati razvoj događaja. To će zavisiti od okolnosti u svakoj pojedinačnoj zemlji. Namibija je veoma specifičan slučaj.

Zašto je Namibija specifičan slučaj?

Prije svega zato što se tamo desio genocid. Drugo, to takođe ima mnogo veze sa istorijom Namibije nakon završetka njemačke kolonijalne vladavine. Namibija je stavljena pod mandat Lige naroda i administraciju je vodila Južna Afrika. Zato je Namibija bila u sistemu aparthejda do 1990, i dekolonizacija se desila veoma kasno. Nekadašnji oslobodilački pokret SVAPO od tada vlada državom.

Tim pokretom dominira narod Ovambo, dok se mnogi pripadnici Herera i Name osjećaju zapostavljenim. Što se tiče pitanja reparacija, oni smatraju da ih njihova vlada ne predstavlja. To je razlog zašto su Herero i Nama tužili Njemačku u Njujorku – za reparacije, ali i da se uključe u pregovore. Takvu situaciju ne vidim u Kamerunu, Tanzaniji i Togou.

Deutschland Professor Jürgen Zimmerer

Profesor Jirgen Cimerer

Da li je Njemačka u Tanzaniji, Togou ili Kamerunu počinila kolonijalne zločine za koje bi mogla da bude primorana da plati reparacije?

Masakra je bilo. Njemačka je brutalno osvojila četiri kolonije, danas bi se reklo: ratnim zločinima. U ratu Maji-Maji u Tanzaniji je između 1905. i 1907. godine život izgubilo do 300.000 ljudi. Masakri i nekoliko kolonijalnih skandala desili su se i u Kamerunu, a slično je bilo i u Togou. Posebno je poznat slučaj Manga Bel u Kamerunu. Manga Bel, koji je kasnije postao kralj Douala, vlastima u Berlinu se žalio na nepravedni režim guvernera Jeska fon Putkamera. On se samo zalagao za prava svog naroda i zbog toga je pogubljen u avgustu 1914.

Tada je svuda bilo nepravde koja bi danas bila označena kao ozbiljno kršenje ljudskih prava. Ali ostaje da se vidi da li je zbog toga moguće tražiti reparacije, a i da li će ih neko uopšte tražiti.

U februaru je u Tanzaniji održana diskusija o reparacijama. Šta mislite o tome?

Pretpostavljam da ljudi u Tanzaniji čekaju da vide kako će se stvari razvijati u Namibiji. Pregovori i tužba u Njujorku mogli bi da postave presedan. Bivše kolonijalne sile, kao i potomci onih koji su bili kolonizovani, pažljivo posmatraju. Tanzanija je zanimljiv primjer, jer dugo nije bilo zahtjeva za reparaciju. Postavljeni su tek sad u februaru, vjerovatno kao refleksna reakcija na ono što se događalo u Namibiji.

Herero

Herero (1907)

Vlade Namibije takođe dugo nisu tražile nadoknadu od Njemačke. To se promijenilo usljed unutrašnjeg pritiska, nakon što su Herero i Nama uspeli da dokažu da imaju pravo na naknade. Pretpostavljam da se nešto slično dešava u Tanzaniji upravo sada. Političari su odlučili da se bave temom i pitanje kako se suočiti sa kolonijalnom prošlošću postaje dio unutrašnje političke debate u Tanzaniji. Teško je predvidjeti da li će to biti uspješno i koji će političari stati na čiju stranu.

Da li u bivšim kolonijama postoji diskusija o periodu kolonijalne vladavine? Da li ljudi znaju šta se događalo?

Da, ljudi koje zanima istorija sigurno su svjesni ove teme. Postoje i ostaci zgrada i drugih spomenika koji se odnose na kolonijalnu eru. Međutim, malo je vjerovatno da svi znaju detalje onoga što se desilo. To je kao u Njemačkoj: Mnogi ljudi imaju samo nejasnu predstavu o tome da je Njemačka bila kolonijalna sila. Oni ne znaju koliko je brutalan bio njemački kolonijalizam.

U našim projektima u Hamburgu učestvuju doktoranti iz Tanzanije i Kameruna. Uskoro će im se pridružiti i umjetnici iz Namibije. Srećni su što se bavimo ovom temom i što imaju priliku da rade sa nama. Oni nam govore da je ta tema veoma važna u njihovim zemljama, ali da nema dovoljno resursa za detaljno istraživanje kolonijalne istorije. To je takođe uticaj evropskog kolonijalizma: obrazovne institucije i šanse da se detaljno istražuje istorija još uvijek su veoma nejednako raspoređene.

*Dr Jirgen Cimerer, 1965, je profesor afričke istorije na Univerzitetu u Hamburgu. On je jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za kolonijalnu istoriju, uporedne studije genocida i istoriju Hladnog rata.

 

Preporuka redakcije