”Nema mira na Zapadnom Balkanu ukoliko ga nema u BiH” | Evropa | DW | 29.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

”Nema mira na Zapadnom Balkanu ukoliko ga nema u BiH”

Otkako je postalo jasno da politika proširenja nije funkcionalna postavlja se pitanje da li će biti političke volje za njen nastavak. Da li će važiti ono da se ”rad isplati” ili će hrčak nastaviti da okreće svoj točak?

Da se u procesu proširenja Evropske unije rad isplati, posljednji put se pokazalo tačno u slučaju Hrvatske. Isto to više nije važilo šest godina kasnije za Albaniju i Sjevernu Makedoniju. Jasno je da proširenje EU ”ne radi” kao nekada, a da li će ikada ”proraditi” pitanje je na koje su odgovor pokušali da daju na konfernciji u Evropskom parlamentu u Briselu. Evropski poslanici, analitičari, funkcioneri, svako iz svoje perspektive, ocjenjivali su ”Trnovit put proširenja” na Zapadni Balkan.

Slovački dipomata, profesor i nekadašnji predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za Zapadni Balkna Eduard Kukan kaže da je proširenje EU dugo ”na stolu” i u stvarnom životu, a da se tako malo postiglo. On trenutnu situaciju u politici proširenja na Zapadni Balkan vidi kao ”čudnu pauzu sa mnogo nepoznanica”.

”Ne postoji definisana strategija kako dalje. To je uzrokovano nekonstantnom politikom EU prema ZB i kontradiktornim signalima koji dolaze iz Brisela, što uzrokuje političku nesigurnost u regionu, a u pitanje dovodi kredibilnost EU”, kaže Kukan.

On podsjeća da je ”na sva zvona” najavljivana 2018. godina kao godina ”proboja u procesu proširenja” zapravo bila debakl, nakon koga je uslijedilo još više problema i komplikacija u 2019. godini. Upozorava i na činjenicu da se trenutna stagnacija samo može pogoršati ukoliko se brzo ne pokrene točak proširenja.

”EU mora da usvoji opšte primjenjivu odluku sa jasnim, čvrstim i jednoglasnim stavom o obavezujućoj političkoj volji da se proces proširenja nastavi sve do njegove uspješne finalizacije. To bi trebalo da bude stabilna politička osnova i da prethodi promjeni metodologije ili da bude uključeno u reformski dokumet”, poručuje Kukan.

Na konfernciji u Briselu Eduard Kukan je kritikovao francuski prijedlog promjene metodologije pristupnog procesa ocijenivši da on u cjelini ne doprinosi procesu proširenja u pozitivnom smislu, već ga usporava i čini manje praktičnim, sa potencijalnim ”skrivenim bombama” koje mogu da uruše cio proces ukoliko eksplodiraju.

”Ne slažem se sa stavom predsjednika Makrona da prvo ide reforma EU pa proširenje. O kojoj vrsti reforme govorimo, koliko će ona da traje i ko će ocijeniti kada je gotova?”, pita Kukan. On zaključuje da se francuski prijedlog mora preraditi da bi se usvojio konsenzusom odnosno da bi došlo do finalizacija procesa proširenja, a time i do jačanja cijelog evropskog kontinenta.

 

Fajon: 2020 može biti dobra godina za Zapadni Balkan

Analitičari istraživačkog centra Evropskog parlamenta ocjenjuju da se u ”optimističnom scenariju” za 10 godina može očekivati da će se nove zemlje priključiti EU.

”Region se jednom suočio sa apokaliptičnim scenarijom raspada bivše Jugoslavije, a biti izgubljen u pustinji bez orjentacije je još gore”, kaže Branislav Staniček iz istraživačkog centra Parlamenta u Briselu.

EU-Erweiterung (DW/M. Maksimovic)

Tanja Fajon i Eduard Kukan

Da sve nije tako crno i dezorjentisano, misli šefica Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju, Tanja Fajon. Ona kaže da postoje elementi koji, ako se ispune od strane zemalja članica i zemalja regiona, mogu dovesti do toga da 2020. godina bude ”dobra godina” za Zapadni Balkan. Za početak, Fajon očekuje novu metologiju proširenja koju će predstaviti Evropska komisija , a zatim i ”ispravljanje greške” načinjene Sjevernoj Makedoniji i Albaniji.

”Nadam se da će 2020. godina, počev sa ovom novom dinamikom, biti pozitivna za Zapadni Balkan, a to nam je i zajednička odgovornost. Moramo biti mudri, strpljivi i sarađivati međusobno kako bi došlo do rezulata”, poručuje Fajon. Ocjenjujući situaciju na Zapadnom Balkanu, Fajon napominje da je EU pogriješila neotvaranjem pristupnih pregovora sa Skopljem i Tiranom.

”Još prije toga, pogriješili smo sa Kosovom koje je ispunilo tražene uslove za viznu liberalizaciju, a mi nismo ništa uradili”, ukazuje poslanica Evropskog palamenta.

On dodaje da se u godini pred nama očekuju izbori u Srbiji, koji su ”važni za stabilnost regiona” kao i da ”nema mira na cijelom Zapadnom Balkanu ukoliko ga nema u BiH”.

”Zapadni Balkan je uvek bio i biće deo Evrope, a u odsustvu jakog evropskog angažamana rizikujemo mnogo u pogledu stabilnosti regiona”, zaključila je Fajon.

Tanja Fajon je sa konferncije u Briselu pozvala na iskreni dijalog EU i Zapadnog Balkana i obostrano ispunjavanje preuzetih obaveza.

 

Zapadni Balkan i proširenje kao hrčak i njegov točak

Da se o proširenju godinama ”puno priča, a nigdje ne stiže” stav je novinara, anlitičara i pisca Tima Džude. On je takvo stanje slikovoto opisao naslovom poslednjeg izveštaja Evropske inicijative za stabilnost koja o proširenju i Zapadnom Balkanu govori u tekstu pod naslovom ”Hrčak i točak”.

”Evo, imaćemo sad i novu mateodolgiju, ali to nije neka velika nauka. Svi znaju šta im je činiti. Zapadni Balkan zna šta mora da uradi, a EU samo mora da održi obećanje”, kaže Džuda.

On upozorava da će, dok se bude ”razgovaralo i pregovaralo” o strategijama proširenja, mnogo ljudi napustiti region, što je prema njegovim riječima, pravi i prvi gorući problem koji se uporno stavlja pod tepih. ”Govorite o napretku transporta na Kosovu, o formiranju vlasti u Mostaru, ali se ne suočavamo sa činjenicom da je demografsko pitanje najvažnije za cijeli region, unutar i van EU. Prema trenutnim projekcijama Bugarska će do 2050. godine izgubiti 38,6 procenata svoje poulacije, Srbija 23.8 procenta, Hrvatska 22,4”, upozorava Džuda.

Pred ”hrčak i točka”, politika proširenja je na konferenciji u Briselu dobila još jednu slikovitu paralelu kada je diirektorka u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj Milica Delević podsjetila na tezu o EU kao crkvi. ”Morate biti dobri i da se ponašate kako vam kažu, a dobrobit od toga nećete vidjeti u ovom životu”, navela je Delević.

Ona se založila za rekonstrukciju procesa pristupanja EU koja će donijeti konkretne dobiti građanima Zapadnog Balkna u svakodnevnom životu i to u etapama koji se preduzimaju mnogo prije samog ulaska u članstvo.”Morate da rekonstrišete proces kako bi osigurali da se sve ne fokusira na trenutak članstva već da postoje važni međukoraci koje treba nagraditi. Dakle ne govorimo o ”drugoj ponudi” za Zapadni Balkna već o konkretizovanju procesa pristupanja u ranijim etapama”, poručila je Delević. Ona je ukazala da funcionalnost proširenja ne zavisi toliko od metodologije koliko od političke volje Zapadnog Balkna za reformama, a EU za proširenjem.

”Te političke volje, na obje strane, nema uvijek”, zaključila je Delević.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android