Nakon financijske krize - nezaposlenost!
16. juni 2009
Prilikom otvaranja ovogodišnjeg zasedanja Međunarodne organizacije rada (ILO) u Ženevi, početkom juna, generalni sekretar Huan (Juan) Somavia je jasno rekao: „Od 2009, godišnje ce 45 miliona ljudi, uglavnom mladih muškaraca i žena, pohrliti na tržište rada. To znači da ćemo do 2015. imati 300 miliona novih ljudi koji traže radno mesto. Naš primarni zadatak je da koordinisano reagujemo na krizu koja pogađa tržište rada i donesemo globalni pakt za zapošljavanje.“
Ne radi se samo o obezbeđivanju novih radnih mesta, vec i o stvaranju boljih uslova za rad. Pad cene rada i pogoršani uslovi rada ne pogađaju samo ljude u zapadnim industrijskim zemljama. Pre svega su stanovnici zemalja u razvoju pogodeni dosadašnjim oblikom globalizacije.
Veća konkurencija - niže plate
„Poslodavci smanjuju plate da bi ostvarili veći profit, pre svega u oblastima gde radi nisko kvalifikovana radna snaga. Tamo gde je velika ponuda radne snage, veća je i verovatnoća da će radnici biti izrabljeni“, kaže Beate Andres iz programa prinudni rad pri Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) u Ženevi.
Kako ova organizacija UN nema mehanizam za sankcionisanje, države moraju same da odluče da li žele da prihvate konvencije i programe ILO-a. Do sada su se konvencije i programi protiv dečijeg rada pokazali kao uspešni. No, kako kriza pre svega pogada siromašne zemlje, postoji opasnost da upravo ti programi budu ugroženi, ističe naučnica Elen Emke: „To je jedna oblast koja može biti ugrožena usled krize. Porodice sa malim primanjima su posebno ugrožene tako da preti opasnost da će ponovo povući decu iz škola i poslati ih da zarađuju novac za porodicu.“
Globalni pakt za zapošljavanje
Sa globalnim paktom zapošljavanja, koji je predložio generalni sekretar Somavia, države bi mogle da intervenišu. One bi mogle da se, na primer, usaglase oko konjunkturnih paketa u kojima bi se prioritet dao zapošljavanju i socijalnoj sigurnosti. Međutim, mnogim državama nedostaje upravo taj pogled na stvari. To se odnosi i na države koje su već usvojile velike pakete pomoći bankama.
Zemlje članice G 20 mogle bi da pokrenu inicijativu za snažnije sprovođenje minimalnih standarda, naglašava Emke i dodaje da su dosadašnja iskustva pokazala da države prihvataju standarde ili kada to urade njihovi susedi ili zemlje koje im služe kao primer. Tek posle usvajanja i sprovođenja globalnog pakta za zapošljavanje moći će da se vidi kolika je politička volja pre svega zemalja članica G20 i da li je ona dovoljna.
Autorke: Ulrike Mast-Kirschning/ Zorica Dragičević
Odg. ur.: Z. Arbutina