Na prodaju ″zlatni pasoši″ EU? | Evropa | DW | 24.01.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Na prodaju "zlatni pasoši" EU?

Neke zemlje EU samo zbog novca prebrzo dodjeljuju vize za svoju zemlju ili čak državljanstva, upozorava Evropska komisija. Komisija naglašava da to sa sobom nosi ogromne rizike.

Državljanstvo za keš? Vlada na Malti za to vrši javno vrbovanje u internetu: onaj ko na ovoj ostrvskoj državi kupi nekretninu i uz to investira 150.000 evra u državne obveznice, može već nakon 240 dana da dobije državljanstvo; a time dobija i prestižni pasoš. Oni pak koji apliciraju za pasoše iz arapskih zemalja, Rusije, Azije ili Južne Amerike ne moraju čak ni da žive na Malti. Dovoljno je da svoju imovinu obiđu samo jednom u pet godina. Vrhunac predstavlja to što vlasnik malteškog pasoš može bez vize da turistički putuje i u Sjedinjene Države.

Evropska komisija je sada po prvi put uložila napor da poslovni model "državljanstvo za novac" ili "viza za novac" koje praktikuju pojedine države članice EU podrobnije stavi pod lupu. Na osnovu izvještaja, koji su ove srijede u Briselu predstavili komesari EU Vera Jurova i Dimitris Avramopulos, ima razloga za zabrinutost. Tri države - Malta, Kipar i Bugarska - nude boravišnu dozvolu u zamjenu za različita dugoročna ulaganja u zemlju.

Evropska komisija apeluje na države članice

Vera Jurova

Jurova: Sjediti skrštenih ruku nije rješenje

"Ove države ne prodaju samo svoje državljanstvo, već istovremeno i državljanstvo kompletne Evropske unije", kazala je Jurova, evropska komesarka za pravosuđe. Evropska komisija, kaže Jurova, nije sigurna da li su u pojedinim slučajevima ispunjene sve neophodne sigurnosne provjere. "Pranje novca i utaja poreza ne bi mogli biti isključeni, jer pojedine države ne zahtijevaju dovoljan broj dokaza o porijeklu novca za investicije, za dobijanje pasoša ili viza", kritikuje Jurova. "Prodaja državljanstva država članica je istina legalna, ali mi ne možemo da sjedimo skrštenih ruku i ne radimo ništa."

Države članice EU imaju pravo da svaka za sebe dodijeli državljanstvo, vizu ili boravišnu dozvolu. Evropski komesar za unutrašnju bezbjednost i useljavanje, Dimitris Avramopulos apeluje na države članice da istinski sprovedu neophodne provjere u evropskoj bazi podataka prilikom kontrole za dobijanje viza. "Problem je što ne postoje tačni podaci koliko je izdato boravišnih i takozvanih zlatnih viza. Države članice nemaju konkretne podatke", kaže Dimitris Avramopulos. Takođe se često ne proslijede podaci o identitetu novih državljana ili onih koji su dobili vize.

Dobar posao s pasošima

Nevladine organizacije "Transparensi internešenal" (TI) i "Global vitnis" procjenjuju u studiji objavljenoj prošle jeseni da je za novac u posljednjih deset godina u EU dodijeljeno 100.000 zlatnih viza i oko 6.000 državljanstava. Najveći broj viza je dodijeljen u Španiji, na Kipru, u Portugaliji i Velikoj Britaniji. Samo Kipar je navodno za prodaju pasoša kasirao 4,8 milijardi evra. Posebno nakon finansijske krize, koja je teško pogodila Kipar, na ovaj način su privlačili investicije.

Evropska komisija u svom izvještaju naglašava da su izdavanja pasoša i viza povezana sa veoma visokim rizicima. U međuvremenu su vjerovatno mnogi sumnjivi ruski biznismeni došli u posjed kiparskog pasoša. "Mi bismo rado da znamo ko tačno boravi u EU", kaže komesarka za pravosuđe Jurova.

Ruska jahta u luci Limasol na Kipru

Ruska jahta u luci Limasol na Kipru - mnogi novi bogati građani EU dolaze sa istoka

NVO "Global vitnis" je zadovoljna time što se EU jače angažovala u vezi sa dobijanjem zlatnih viza i zlatnih pasoša. "Sada će vremena za industriju zlatnih viza postati teža, nakon što je EU priznala da postoje bezbjednosni rizici i slučajevi korupcije", kazala je Naomi Hirst iz "Global vitnisa" u Briselu. Evropska komisija doduše ne kaže eksplicitno šta bi konkretno države članice trebalo da promijene. Hirst kaže da bi članice EU trebalo da slijede primjer Bugarske i na određeno vrijeme obustave program zlatnih viza.

Korupcija oko pasoša

Naime, dvojica visoko rangiranih vladinih službenika su u oktobru izletila zbog toga što su primila novac za falsifikovanje rodnih listova kako bi te osobe mogle dobiti bugarski pasoš. U međuvremenu je optužen šef Službe za građane Bugarske u inostranstvu. Navodno je zajedno sa još jednim svojim bliskim saradnikom organizovao veliku prevaru. Evropska komesarka Jurova je kazala kako bugarske vlasti čine sve kako bi se stalo u kraj ovakvom vidu korupcije.

Prema saznanjima Evropske komisije u Njemačkoj nije bilo prodaje pasoša, a uopšte ne postoji zvanična takozvana zlatna viza. No, preduzetnici koji nisu građani EU a osnuju ili vode neko preduzeće, u Njemačkoj mogu da, pod određenim uslovima, računaju sa trajnom dozvolom boravka. No, ne postoji minimalna suma investicija koja bi bila uslov za dobijanje boravišne dozvole.

Dobijanje državljanstva je posebno skupo u Austriji. Građani iz Azije ili Afrike bi u ovoj alpskoj zemlji morali investirati deset miliona evra kako bi dobili austrijski pasoš. Preciznije odredbe su, međutim, nejasne, saopštila je advokatska kancelarija "La vida golden vizas", koja prilikom "viza šopinga" savjetuje potencijalne građane EU u Londonu, Dubaiju i Hongkongu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preporuka redakcije