Muzika osamdesetih pod „digitalnim“ nožem

Džaspa Džons i Pit Blenk karijeru su počeli kao DJ-evi, a danas su širom Evrope poznati i kao producenti. Sarađivali su sa mnogim grupama kao što su Pet Shop Boys ili The Cure, nastupali pred oko milion ljudi na Paradi ljubavi u Berlinu, a u Njemačku je prije nekoliko godina samo zbog njihovog nastupa došao i jedan šeik iz Abu Dabija.

„U Njemačkoj naravno rado žele da nas svrstaju negdje, ali mi nikada nismo razmišljali o tome, jedino što smo željeli jeste da budemo slobodni u tome što radimo. Mi nismo live muzičari. Našu muziku uglavnom smo predstavljali kao DJ-evi. Mnogi nas i dan danas znaju kao DJ-eve, bez obzira što u međuvremenu vodimo i izdavačku kuću i sve više radimo kao producenti“, kaže Džaspa Džons, koga smo na kratko prekinuli u radu u studiju koji ovi producenti imaju u Kelnu.

Kako je sve počelo

Još kao tinejdžeri Džaspa Džons i Pit Blank puštali su muziku po žurkama, a danas su jedni od najuspešnijih i najkreativnijih evropskih producenata. Sa ponosom ističu da su od svog hobija uspjeli da naprave zanimanje.

„Radimo sedam dana u nedjelji, ali zaista uživamo. I najbolje stvari koje smo do sada uradili nastale su kada smo rekli: E, baš nam se to sada radi. Kao što je slučaj sa Chill-Out stvarima sa albuma „Relax“. One su nastale tako što smo krajem 90-ih često puštali muziku na Ibici, tamo smo i otkrili čil-aut muziku: Hozea Padilju, poznatog Di-džeja „Kafe del mara“. I onda smo odlučili da koristimo te bitove i da se koncentrišemo na melodiju, kakva može da se čuje u našim trens pjesmama“, pojašnjava Pit.

Tako je nastala CD serija „Rileks“

Objavili su pet veoma uspješnih izdanja. Na njima je i pjesma koju su Blenk end Džons uradili sa Pet šop bojs i drugim manje poznatim, ali vrlo neobičnim muzičarima. „Muziku koji smo radili prije sedam godina niko nije razumio“, kaže Pit Blank.

„Diskografske kuće i promoteri tada su nam govorili: pa vi ste tehno muzičari, vi ste u vrhu top lista, nastupate na Paradi ljubavi, šta sad hoćete sa tom laganom muzikom? Bili su dakle veoma skeptični. Ili priča sa CD kompilacijom 80-ih. To nam je jednostavno ležalo na srcu, imali smo veliku potrebu da to napravimo i to smo i uradili. I to su stvari kod kojih uopšte ne primijetite da ste mjesecima na njima radili.“

80-te su uvijek "in"

Nedavno je objavljeno i treće izdanje kompilacije sa hitovima 80-ih i one su takođe na vrhovima muzičkih top lista. Ali, za razliku od bezbroj drugih, manje-više istih kompilacija sa muzikom 80-ih i ova Blek i Džonsa sasvim je originalna. Džaspa Džons kaže: „U principu uvijek volimo sami sebe da nagradimo, jer muziku obožavamo i veliki smo kolekcionari. Uvijek se trudimo da otkrijemo neke stare bisere koji nikada nisu objavljeni u digitalnom formatu. Ponekad ni diskografske kuće ne znaju da takve stvari postoje. Ima jako puno posla kako bi se pronašli originalni snimci. Zatim sa puno ljubavi pjesme remasterujemo i nudimo ih publici.“

Pit Blank kaže da je velika sreća i što lično poznaju mnoge muzičare. To znači da, u slučajevima kada diskografske kuće ne žele da im izađu u susret, oni uz kontakte koje imaju, lako dolaze direktno do muzičara. Blank se prisjeća kako su ih ismijavali i kada su radili omote za svoja izdanja.

„Naši omoti imaju i po 36 stranica. Na njima su obično i tekstovi kojima želimo da objasnimo šta nas je motivisalo da objavimo određeno izdanje. Zarada je u tom slučaju naravno manja, nego kad bi imali najjednostavniji omot. Ali to nam nimalo nije važno.“

Autori: Tomas Štajnberg/Boris Rabrenović

Odg. ur.: A. Slanjankić