Milijarde u Bugarsku ili u Srbiju? | Politika | DW | 02.03.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Autoindustrija

Milijarde u Bugarsku ili u Srbiju?

Upravni odbor Folksvagena planira, navodno, otvaranje velike fabrike „na istoku Evrope“. Da li je to ona „najveća“ investicija koju pominje predsjednik Vučić? I da li je tu Bugarska ipak u prednosti nad Srbijom?

Najranije krajem aprila trebalo bi da bude odlučeno da li će „jedna strana kompanija“ investirati u Srbiju, što bi bila „najveća, najvažnija i najmoćnija“ investicija za cijelu zemlju, u par navrata je najavljivao predsjednik Aleksandar Vučić. Ime kompanije do sada nije pomenuo, ali je zato početkom februara naveo da je „Srbija trenutno broj jedan u pregovorima u odnosu na druge dvije zemlje, članice EU iz centralne i istočne Evrope“. I još: „Ako bi se to dogodilo, nama bi BDP za godinu dana skočio u nevjerovatnom procentu. Ja ne smijem ni da kažem koliki bi se izvoz planirao, negdje oko četiri i po milijarde evra…“

Da li je riječ o njemačkom Folksvagenu? Upravni odbor tog automobilskog giganta uskoro bi, navodno, trebalo da donese odluku o izgradnji nove fabrike u kojoj bi istovremeno trebalo da se proizvodi više različitih brendova iz porodice Folksvagena. U auto-koncernu to zovu „Mehrmarkenfabrik“. O svemu tome pisali su i njemački mediji, doduše šturo, pominjući samo da je riječ o „istočnoj Evropi“. Možda o Bugarskoj?

Folksvagen: Odluka još nije donijeta

Mediji u Bugarskoj uveliko pišu o tome, navodeći pritom još neke, dodatne detalje: fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje – pet modela Folksvagena, Škode i SEAT. Prvobitno su, navodno, u igri bile Bugarska, Rumunija, Srbija, Turska, a možda i Sjeverna Makedonija, ali je u ovom trenutku, kako prenose, favorit Bugarska.

Na više dopisa koje je redakcija DW na bugarskom uputila u sjedište Folksvagena s pitanjima kada se očekuje odluka i koji su okvirni uslovi koje taj koncern postavlja, odgovoreno je da „odluka još nije donijeta“ i da će ih „odmah obavijestiti kad nešto bude zvanično“.

Deutschland Motorenfertigung im Motorenwerk Chemnitz (Imago/STAR-MEDIA)

Nova fabrika bi trebalo da počne sa radom 2023. godine, a proizvodila bi 300.000 automobila godišnje.

„Bugarska ima prednost"

„Volio bih da se to dogodi, ali, naravno, Bugarska je u oštroj konkurenciji sa svojim susjedima“, kaže za DW dr Mitko Vasilev, predsjednik Njemačko-bugarske industrijsko-trgovinske komore (GBITK). I on iznosi još neke detalje: riječ je, kaže, o investiciji od 1,4 milijarde evra, biće zaposleno oko 5.000 ljudi plus 650 inženjera, a sve to na površini od 400.000 kvadratnih metara. „Bugarska je ponudila dvije lokacije – zonu Kremikovci kod Sofije i industrijsku zonu Rakovski kod Plovdiva", kaže Vasilev.

„Bugarska ima prednost jer je članica Evropske unije, situacija ovdje je mirna, a ekonomski odnosi su čudesni“, naglašava Vasilev. I zaista, trgovina između Njemačke i Bugarske porasla je u 2018. u odnosu na prethodnu godinu za više od 10 odsto i iznosi 8,266 milijardi evra. To jeste apsolutni rekord, ali i taj podatak zasjenjuje činjenica da je Bugarska u prošloj godini imala pozitivan bilans u trgovini sa Njemačkom od oko 320 miliona evra.

Aduti Srbije

„Odluka će biti donijeta na osnovu skupa različitih faktora, a nije bez značaja ni to kakvu će pomoć ponuditi država za tu, za bugarske uslove, gigantsku investiciju. Siguran sam da će bugarska strana učiniti sve da obezbjedi dobre uslove“, kaže Vasilev. „Naravno, mi moramo da gledamo na sve to i iz pozicije članice Evropske unije. Tu činjenicu moramo uzeti u obzir. Nije dobro kršiti pravila EU samo da bi došla kompanija Iks ili Ipsilon."

Srbija, međutim, nije članica EU. „To bi takođe trebalo uzeti u obzir“, procjenjuje Vasilev za DW. „Srbija nije članica i možda pravila o dodjeli državne pomoći za nju neće biti toliko stroga. Srbija takođe može da iskoristi činjenicu da ima sporazum o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, ali mislim da se to ne odnosi u tolikoj mjeri na automobile. Sve su to detalji koji će morati da budu razmotreni“, zaključuje predsjednik Njemačko-bugarske komore.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preporuka redakcije