Mediji i "artiljerijska priprema" zločina

Süddeutsche Zeitung ističe da ratovi na Balkanu nisu bili grom iz vedra neba. Pretpostavke za brutalno nasilje i masovna ubistva su stvorili mediji. Oni su podsticali konflikt objavljivanjem lažnih informacija, izmišljali su priče i širili mržnju. Kada je JNA 1991. marširala u pravcu Vukovara, tenkovi su obasipani cvijećem. Državni mediji su postigli svoj cilj: Većina srpskog naroda je stajala iza osvajačke politike Slobodana Miloševića, piše Süddeutsche Zeitung, te dodaje:

"Svako ko se tome suprotstavio bio je etiketiran kao izdajnik. Francuski ekspert za medije Renauld de La Brosse po nalogu Haškog tribunala analizirao je preko 20.000 novinskih članaka, TV i radio emisija koji su emitovani u Srbiji. U svojoj analizi je došao do zaključka kako bez propagande beogradskih medija ne bi ni moglo doći do rata. 18 godina poslije se u Srbiji razvila diskusija o ulozi medija u ratu. Polemika je dostigla vrhunac krivičnom prijavom Nezavisnog udruženja novinara Srbije, NUNS-a, protiv bivših novinarskih perjanica srbijanskih medija, uključujući i one iz listova Politika i Večernje novosti. U prijavi stoji kako su ti novinari širili mržnju, nacionalnu i vjersku netrpeljivost. Organizacija NUNS tvrdi da su oni koji su širili propagandu suodgovorni za konflikte koji su izbili poslije toga.

Navedeni su i konkretni primjeri o tome kako je Televizija Srbije tokom opsade Sarajeva tvrdila da se u sarajevskom zoološkom vrtu lavovima bacaju srpska djeca kao hrana, što je bila laž kojom se pažnja javnosti skretala sa zločina koje su vršile jedinice Ratka Mladića. novembra 1991. godine. U Večernjim novostima je objavljen i tekst o tome da je u jednoj školi u Hrvatskoj pronađeno 40 ubijenih srpskih beba. Onaj ko je htio da upiše crash-kurs iz nacionalizma, mogao je da pročita rubriku "Eho i reakcije" u listu Politika. Tu su samoprozvani istoričari, šovinistički pisci i obični ljudi širili laži, poluistine i melodramatične priče o patnjama srpskog naroda. Za nezavisne novinare u Srbiji nema nikakave sumnje - državni mediji i njihovo skandalozno izvještavanje su provocirali konflikte na Balkanu," završava članak u listu Sueddeutsche Zeitung.

Masa nije prva klasa

U Njemačkoj danas malo ko razmišlja o školama i nastavi, vrijeme je raspusta. Ipak, čini se da se upravo sada razvila nova diskusija o nedostatku nastavnog kadra u ovoj zemlji. Ukoliko je vjerovati statistikama, u Njemačkoj već sada nedostaje 40.000 nastavnika - uz najave da će se stanje još više pogoršati kada tokom narednih godina kada desetine, neki kažu i stotine hiljada nastavnika ode u penziju. Postoje ideje da Njemačka uveze nastavnike sa istoka Evrope. List Die Welt na tu temu piše.

"Vlada u Berlinu je u okviru programa za razvoj konjukture izdvojila milione za obrazovanje - ali, samo za renoviranje i izgradnju novih škola. Nema sumnje da su učenicima potrebne moderne učionice, ali su za pravo obrazovanje potrebni i dobri nastavnici. Država bi stoga morala investirati u pametne glave, a ne u beton. Ipak, taj savjet nije baš lako poslušati. U brojnim nastavnim predmetima su kvalifikovani nastavnici već danas roba koje nema na tržištu. Ne samo da nedostaju nastavnici, nego i mladih ljudi koji bi bili spremni da se školuju za to zanimanje. Strahuje se da bi za školstvo odgovorna ministarstva u pojedinim saveznim zemljama stoga mogla da krenu da kao nastavnike zapošljavaju bilo koga ko završi neki fakultet. To bi moglo imati posljedice druge vrste - kvantitet (masa) ne donosi kvalitet (klasu)," piše Die Welt.

Autor: Azer Slanjankić

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić