1. Idi na sadržaj
  2. Idi na glavnu navigaciju
  3. Idi na ostale ponude DW-a

„Marijanu su objesili, Natašu udavili”.

Violeta Colesnic
22. januar 2023

U Moldaviji žene koje se bave prostitucijom ne mogu da računaju na pomoć policije, jer je njihov zanat u bivšoj sovjetskoj republici – ilegalan. One su često žrtve nasilja.

https://p.dw.com/p/4MKJY
Republik Moldau I Sexarbeiterinnen in der Nähe der Hauptstadt Chisinau
Foto: Violeta Colesnic

„Iza fine fasade elegantno odjevene mušterije može se kriti monstrum“, kaže jedna od tri seksualne radnice, sa kojima smo razgovarali na ulici, na sjeveru Moldavije. One pričaju o tome do koje mjere njihov posao može biti opasan: „Marijanu su objesili, Natašu udavili. Kako je Julija umrla više ne znam baš tačno. Taneu su tukli do smrti, našli su njeno tijelo uz seoski put. Tijelo jedne seksualne radnice su bacili u kanal. Kada su ga našli njen identitet su mogli da ustanove samo na osnovu odjeće”, priča jedna od tri seksualne radnice. 

Republika Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, ima manje od tri miliona stanovnika i 15 800 seksualnih radnica. Skoro trećina radi u glavnom gradu Kišinjevu. Muški seksualni radnici nisu obuhvaćeni statistikom. Jedna anketa u Moldaviji pokazuje da 88 odsto ispitanika ne želi čak ni da se nađe u blizini seksualne radnice. Prostitucija je u zemlji ilegalna, žene ne mogu računati sa zaštitom institucija. Ako se sazna čime zarađuju novac moraju da plate kaznu koja je između 88 i 118 evra. Seksualne radnice sa kojima smo razgovarali pričaju nam o strahu i poniženjima. Često ih noću love policajci s džepnim lampama, one se skrivaju po žbunju. Mušterije ih često ponižavaju, biju i zlostavljaju. Najveći broj tih žena kaže da su se odlučile za posao iz očajanja i siromaštva – to je bila jedina mogućnost da prehrane porodicu i da prežive.  

Republik Moldau I Sexarbeiterinnen in der Nähe der Hauptstadt Chisinau
Seksualne radnice pričaju o strahu i poniženjimaFoto: Violeta Colesnic

Ukrajinke imaju sopstveno mjesto 

Ulica "Calea Basarabiei" – Besrabijski put – u glavnom gradu poznata je po tome da sa obje strane pet kilometara seksualne radnice čekaju mušterije. Različite grupe su međusobno podijelile područje. Jedna seksualna radnica koja se tim poslom bavi već 20 godina kaže da nove, mlade prostitutke čak na početku bivaju otjerane: „Nama je već 36 ili čak 46 godina, a muškarci, koji ovdje traže seks, uvijek daju prednost mlađim, pa ih mi otjeramo“.

Ona priča da su se nakon početka rata u susjednoj Ukrajini na ulicama Kišinjeva pojavile grupice Ukrajinki, ali njihov posao organizuje podvodač. „One rade samo noću, uvijek na istom mjestu“. I ostale moldavske seksualne radnice kažu da nemaju podvodača i da same sa mušterijama dogovaraju cijenu. Dok luksuzne pratilje zarađuju i po nekoliko stotina evra za jednu noć, žene koje čekaju na ulici dobijaju od 10 do 15 evra po mušteriji. Što je manji grad u kojem rade, to se manje zarađuje. U gradiću od 30.000 stanovnika cijena je čak samo pet evra. U manjim gradovima, kaže seksualna radnica kojoj je oko 40 godina, nije samo cijena problem: „Svi imaju loše mišljenje o ženama kao što sam ja i tretiraju nas loše. Već sam hapšena i morala sam da platim kaznu, policija zna čime se bavim. Posebno je teško našoj djeci, jer u školi i na dvorištu između blokova, rugaju im se kada se igraju, jer im je majka prostitutka”. Kaže da je izabrala taj posao jer nije imala drugi način da zaradi novac. „Mnogi misle da je prostitucija najjednostavniji način da se zarade pare. Ko kaže tako nešto nema pojma koliko je teško ženi koja prodaje tijelo da ponovo pronađe svoju tjelesnu i duševnu ravnotežu. Potrebna nam je šansa da na drugačiji način zaradimo novac. Svi se odnose prema nama bez poštovanja, vide u nama nešto prljavo i gadno. Dešava se da nas tretiraju gore nego kriminalaca koji ubijaju druge ljude”. 

Pored djevojaka na ulici postoje i takozvane „apartmanske djevojke”, koji usluge nude kod svoje kuće ili idu mušterijama po kućama. Često je riječ o studentkinjama ili udatim ženama, čija bliža okolina ne zna čime se one bave. U tu grupu spada Dijana koja ima nezaposlenog muža i dvoje male djece. Ona ima stalni posao i radi prekovremeno. Ali plata od 172 evra jednostavno nije dovoljna za četvoročlanu porodicu. Zato je počela da se bavi prostitucijom. „Sve bih učinila da mi dijeca ne ostanu gladna. Vodim dva života, niko ne zna za moj drugi posao. U životu moje djece ja sam uprkos tome veoma prisutna, ja sam dobra majka”. 

Olgu je kada je imala 12 godina silovao muž njene nastavnice 

Svih pet „apartmanskih djevojaka" sa kojima smo razgovarali udate su i imaju djecu. Ne žele da njihova okolina nešto čuje o njihovom „paralelnom životu“ seksualnih radnica. Mnogo se boje dana kada bi to izašlo na vidjelo. Ali ni jedna ne želi da se odrekne novca koji tako zarađuju. 

Prema jednom istraživanju nevladine organizacije Act for Involvement, oko pola seksualnih radnica u Kišinjevu bile su u djetinjstvu ili ranoj mladosti žrtve seksualnog nasilja. Olga koja se bavi prostitucijom 26 godina, ispričala je da ju je u dvanaestoj godini silovao muž njene nastavnice. Ona to nije nikome rekla jer je silovatelj prijetio da će da je ubije ako progovori. „Nisam ništa rekla jer sam se jako plašila. Tako sam i došla do toga da spavam s muškarcima za pare…“

Prema jednom izvještaju Ujedinjenih nacija o razvoju Moldavije, 2,7 odsto tih žena su zaražene virusom side. Bivša luksuzna pratilja nam priča da su u njene mušterije spadali predstavnici političke i privredne elite. Ne zna ko od njih joj je prenio sidu. Zaraza joj je oduzela mogućnost zarade. Počela je da nudi seksualne usluge za hranu. Postala je alkoholičarka, jednom je bila u komi u bolnici. Najviše žali što je zbog ponude da se bavi seksualnim uslugama napustila studij medicine. Najveći broj žena koji se u Moldaviji bave prostitucijom nemaju završene škole, potiču iz siromašnih porodica i veoma teško pronalaze drugu vrstu posla. 

Mexiko Konferenz gegen Frauengewalt und gegen Prostitution
Neke žene plaćaju kazne za prostituciju, druge mogu da ih zaobiđuFoto: Itzel Zuñiga/DW

Neke žene plaćaju kazne za prostituciju, druge mogu da ih zaobiđu. Primjer je Larisa koja se prostitucijom bavi 26 godina. Ona je porijeklom iz Pridnjestrovlja, koje se 1992. uz pomoć Rusije otcijepilo od Moldavije. Pošto ona nema moldavsku ličnu kartu, onda i ne mora da plaća kazne. Novcem koji je zaradila prostitucijom u Kišinjevu svom sinu je za njegov 17 rođendan kupila stan. Trenutno renovira svoju kuću u Pridnjestrovlju, između posjeta mušterija stalno telefonira sa majstorima koji montiraju novo grijanje. Ima 47 godina i želi da za tri godine „ode u penziju". 

Za razliku od Larise, Iraida je već 200 puta platila kaznu zbog bavljenja prostitucijom. Tada, kada je na ulici razgovarala sa novinarom čekajući mušterije bila je već osmi mjesec trudna. Kod kuće ima još dvoje djece. Njen muž je u zatvoru zbog trgovine narkoticima: „On će biti u zatvoru između sedam i 15 godina, dakle moram se sama pobrinuti o djeci“. Mnoge seksualne radnice sa kojima smo razgovarali šokirane su činjenicom da je sve više maloljetnih osoba koje se bave prostitucijom. I to iako seks sa maloljetnim osobama u Moldaviji važi kao pedofilija i sankcioniše se zatvorom. „Najmlađe devojčice imaju tek 12 godina“, priča seksualna radnica iz gradića u centralnoj Moldaviji. „Policija to zna, vjerovatno znaju i socijalni radnici, ali niko ne radi ništa da bi ih izbavio. Pomislim da bi muškarci takođe morali da imaju par temeljnih moralnih principa…“

Tekst je plod dugoročnog novinarskog istraživanja u kojem je učestvovala i dopisnica Dojče velea Violeta Kolesnik. Novinarski tim je razgovarao sa preko 40 seksualnih radnica u Moldaviji.

Sa rumunskog adaptirala: Dana Aleksandra Šerle

Pratite nas i na Facebooku, preko Twittera, na Youtubeu, kao i na Instagramu