„Licemjeran poziv“: Srbija hoće da vrati medicinske radnike iz inostransva | Politika | DW | 28.03.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

„Licemjeran poziv“: Srbija hoće da vrati medicinske radnike iz inostransva

Vlada Srbije pozvala je medicinare iz inostranstva da se vrate i volontiraju tokom krize. Taj poziv će, po svemu sudeći, biti jalov. Ljekari i medicinske sestre imaju ugovore, a većina je ogorčena na stanje u Srbiji.

„Kao ljekarka bih se odazvala pozivu bilo koje zemlje, ukoliko bih bila u mogućnosti. Naravno da postoji i potreba da se nađete porodici i prijateljima u nevolji. Ali, s obzirom na to od koga poziv dolazi, smatram ga u najmanju ruku licemjernim“, kaže nam Beograđanka Jelena Topalović koja u Berlinu radi kao ljekarka opšte prakse.

Tako ona reaguje na poziv Vlade Srbije medicinarima da se vrate u domovinu.

„Usljed rastućeg pritiska na zdravstveni sistem, u želji da se na vrijeme pripremimo i podržimo borbu za očuvanje života i zdravlja građana Srbije, pozivamo sve slobodne zdravstvene radnike i radnice, ljekare, medicinske sestre, medicinske tehničare i druge zdravstvene stručnjake koji se nalaze u inostranstvu, da dostave informacije o svojoj raspoloživosti, kao i konkretnom stručnom znanju i iskustvu“, navodi se u saopštenju Vlade povodom projekta „Tačka povratka“.

U tom projektu sarađuju Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatsko-konzularna predstavništva iz cijelog svijeta.

To bi mogao da bude srpski odgovor na pandemiju koja je test izdržljivosti za zdravstvene sisteme širom svijeta. Italija je recimo mobilisala studente medicine i ljekare u penziji, u Njemačkoj se studenti obučavaju za rad sa respiratorima čiji broj bi ubrzo trebalo da se udvostruči. A Srbija zove medicinske radnike iz dijaspore, koji godinama masovno napuštaju zemlju.

Infografik Zahl der medizinischen Arbeitskräfte aus dem Westbalkan in Deutschland SR

Nepoznato da li ima povratnika

Jelena Topalović je u Njemačkoj već šest godina, a Srbiju je, kaže, napustila uprkos stalnom poslu – iz nezadovoljstva: „Država me jeste odškolovala i to ne zaboravljam, ali nije ništa uradila da zadrži mene i mnogo mojih kolega. Za mnoge sjajne ljekare iz moje generacije u tom sistemu nije bilo mjesta. Ljutnja zbog toga i poslije ovoliko godina u meni ne jenjava.“

„Nisam u mogućnosti da razmatram povratak, jer sam ovdje u radnom odnosu, vjerovatno kao i svi medicinski radnici u inostranstvu. Stoga mi ni ideja takvog poziva nije logična“, dodaje Jelena za DW.

Ambasada Srbije u Berlinu nije bila u mogućnosti da nas poveže sa bilo kim iz Njemačke ko se odlučio na povratak u Srbiju.

U pisanoj izjavi za DW, iz programa „Tačka povratka“ objašnjavaju da trenutno rade na prikupljanju informacija i izradi baze podataka o zdravstvenim radnicima iz dijaspore koji žele da, na volonterskoj bazi, pomognu u borbi sa epidemijom. Apelu se do sada navodno odazvalo 280 medicinskih radnika. Međutim, taj broj obuhvata ne samo dijasporu, već i dobrovoljce iz Srbije:

„Ideja projekta je bila da, ukoliko dođe do preokupiranosti lokalnih kapaciteta zdravstvenog sistema i volontera na teritoriji Srbije, imamo kontakte naših zdravstvenih radnika u dijaspori“, piše u odgovoru.

Serbien Corona Krise (DW/J. Djukic Pejic)

Po svemu sudeći, poziv ljekarima i medicinarima da se vrate u Srbiju neće uroditi plodom

Medicinari u Srbiji pogođeni siromaštvom

Medicinska sestra Branislava Čobanović iz Šida živi u gradiću Lerah na tromeđi Njemačke, Francuske i Švajcarske. U lokalnoj bolnici radi na odeljenju hirurgije koje je prošlog vikenda pretvoreno u odeljenje za izolaciju zaraženih novim virusom.

Iako je bila zaposlena u Hitnoj pomoći, Srbiju je napustila jer ona i suprug nisu mogli da priušte studije najstarijem od troje djece: „Mala plata, platiš stan i račune. Muž mi radi na građevini, kad dođe zima pitanje je da li će raditi ili neće. Troje dece, sin koji je završavao gimnaziju i treba da ide na studije. Da sam ostala u Srbiji, ne bih mogla da školujem sina“, kaže Branislava.

Kaže da su u Srbiji uslovi rada bili loši, i da je najviše pogodilo smanjenje plate. Na pitanje da li bi se vratila, daje nedvosmislen odgovor: „Ne bih. Jako sam ogorčena, jer ja od te države nisam dobila ništa. Jedino što sam dobila je smanjenje plate od deset odsto. Da su sada za medicinske sestre u Srbiji plate pet hiljada eura – ne bih se vratila.“

Vezani ugovorima

Broj medicinskih radnika koji napuštaju Srbiju godinama vrtoglavo raste. Ministar Ivica Dačić, čije je Ministarstvo spoljnih poslova dio projekta „Tačka povratka“, optužuje EU: „Mi visoko cijenimo određenu pomoć koju je dala EU, ali neki postupci nas iritiraju. Zdravstvenim radnicima koji rade na teritoriji EU ne dozvoljavaju da se vrate u Srbiju. Poručuju im da, ako se vrate, više nikada neće moći da se zaposle u EU. To prelazi normalne odnose“, izjavio je ministar.

Međutim, zdravstveni radnici iz Srbije u Njemačkoj obično imaju sigurno radno mjesto i vezani su ugovorima. „U Srbiji ima ljekara koji nemaju posao. Treba prvo te ljude angažovati i platiti. Želju da pomognem Srbiji imam, problem je u tome što svi ljudi iz naše zemlje koji rade u Njemačkoj, rade legalno. Imaju ugovor i ne mogu ga jednostrano i na brzinu raskinuti i otići u Srbiju bez konsekvenci“, kaže za DW Predrag Krstić koji je na specijalizaciji interne medicine i kardiologije u Albštatu.

Državni vrh Srbije s jedne strane optužuje gastarbajtere za širenje korona-virusa u zemlji, ali neke od njih poziva da pomognu u nevolji. Po svemu sudeći, taj poziv neće uroditi plodom.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android