Kritike novog sistema obezbjeđenja evropskih granica | Evropa | DW | 05.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Kritike novog sistema obezbjeđenja evropskih granica

Eksperti kritikuju novi sistem "Smart Borders" Evropske unije. Ovaj sistem bi trebalo da donese novi koncept obezbjeđenja granica Unije, ali nedavna studija je pokazala: ovaj koncept je skup i neefikasan.

Komisija Evropske unije, koja izrađuje zakone, uzda se u visoku tehnologiju kada je riječ o obezbjeđivanju spoljnih granica EU. 2008. ona je pokrenula više projekata. Tu je prvo evropski sistem kontrole granica EUROSUR koji slijedi tri cilja: suzbijanje prekograničnog kriminala, smanjivanje broja ilegalnih doseljenika u EU i smanjivanje broja žrtava među izbjeglicama koje u čamcima preko Sredozemnog mora pokušavaju da se domognu Evropske unije.

Cecilia Malström je novi sistem predstavila Evropskom parlamentu

Cecilia Malström je novi sistem predstavila Evropskom parlamentu

"Zato moramo što prije da uvedemo efikasne sisteme, i već me raduje što smo o tim opcijama razgovarali sa Evropskim parlamentom, Savjetom i Evropskim opunomoćenikom za zaštitu podataka", rekla je Cecilija Malmstrom, komesarka EU za unutrašnju politiku prilikom predstavljanja planova prošle godine.

Sada je potrebno međusobno povezati banke podataka pojedinih zemalja EU i izraditi nove zakone o komunikaciji. Nagledanje spoljhih granica bi trebalo vršiti i bespilotnim letjelicama i satelitskim sistemima. "Stvaranje EUROSUR bio bi odlučujući korak ka uspostavljanju usavršenog zajedničkog evropskog sistema kontrole granica", naglasila je Komisija.

Upitan odnos prema izbjeglicama u čamcima

Pored EUROSUR, u planu su dva druga sistema "pametnih granica": EES, sistem koji bi trebalo da kontroliše ulazak stranaca u EU i izlazak iz nje, a tu je i sistem RTP, program registrovanih putnika, koji garantuje ubrzan ulazak u EU osoba iz trećih zemalja koje su prije toga podnijele svoje podatke na provjeru. Komisija EU od sistema "pametnih granica" očekuje veću bezbjednost kao i bolju kontrolu ulaska na svoju teritoriju i njenog napuštanja.

Fondacija Heinrich Böl bliska stranci Zelenih, tim povodom je naručila studiju koja je objavljena pod nazivom "Granična linija". Jedan od autora studije je Ben Hayes iz britanske organizacije za građanska prava "Statewatch". On u svojoj analizi ukazuje na više slabih mjesta koncepta "pametne granice".

Hiljade izbjeglica svake godine pokušava da se domogne obala neke od država EU

Hiljade izbjeglica svake godine pokušava da se domogne obala neke od država EU

Izjava Komisije EU da novim sistemom želi i da spasava živote izbjeglica koje čamcima plove preko Sredozemnog mora, Hayes smatra zataškavanjem pravih namjera: "U planovima se nigdje ne opisuje kako to izbjeglice treba da budu spasene ili šta sa njima treba da se desi. Umjesto toga, oni planiraju operacije sračunate na držanje izbjeglica na bezbjednoj udaljenosti od granica Evrope. Taj postupak, kaže Hayes, predstavlja povredu Međunarodnog pomorskog prava a i azilnog prava EU.

Upitna efikasnost novog sistema

Uvođenje sistema Pametne granice sa biometrijskom kontrolom bi prije svega trebalo da otkrije ljude koji u EU ulaze legalno, sa vizom, ali poslije isteka vize - ilegalno ostaju. Autori studije ne vjeruju da će korist od te mjere moći da opravda enormne troškove. Godišnje granice EU prelazi 100 miliona ljudi iz trećih zemalja. Ako bi svako od njih bio registrovan u banci podataka, ta banka bi poprimila neviđene dimenzije - košmar za svakog aktivistu u zaštiti podataka.

Ben Hayes: Sistem je skup i preglomazan

Ben Hayes: Sistem je skup i preglomazan

Tehnički, planovi za EUROSUR su ekstremno kompleksni i ambiciozni. "EUROSUR će biti u stanju da registruje svaki čamčić koji se Sredozemnim morem ili sjevernom dijelom Atlantskog okeana bude kretao u pravcu Evrope", kaže Hayes. Novi sistemi kontrole bespilotnim letjelicama ili satelitima bi trebalo da budu uvedeni bez ikakvih prethodnih studija o finansijskoj izvodljivosti. "Jedini koji se pitaju da li to tehnički može da funkcioniše jesu firme koje prodaju takvu bezbednosnu tehnologiju", tvrdi on.

Otvorena pitanja kod zaštite podataka

Odluka da se u pitanjima migracija nada polaže uglavnom na tehnička rješenja ima veze i sa konstantnim i profesionalnim lobiranjem bezbjednosne industrije, kaže Hayes: "Ne treba da se bude genije za matematiku pa da se izračuna da će određene firme zaraditi mnogo novca ako na svakom graničnom prelazu ili aerodromu u državama Evropske unije budu instalirani sistemi Pametnih granica." Sistemi bi trebalo da se finansiraju iz "Fonda za spoljne granice" koji je formiran za period od 2007. do 2013. i sadrži 1,82 milijarde eura.

Komisija EU je projekat Pametne granice predstavila još 2008, ali će Parlament EU o tome glasati tek 2012. Autori studije smatraju da će parlament time biti stavljen pred svršen čin. Toga se pribojava i poslanica tog parlamenta iz redova Zelenih, Ska Keller, koja je i dala podsticaj za izradu studije. Parlament bi formalno mogao da odbije projekte, ali to nije realno s obzirom da je u projekat već investirano toliko vremena i novca. Keller se nada da bi bar na planu zaštite podataka moglo biti poboljšanja.

Njoj u čitavoj proceduri nedostaje i politička analiza: "Uopšte se ne razmišlja o tome šta je problem i šta bi bilo primjereno rješenje. Ponuđeno je visokotehnološko rešenje za problem koji u toj mjeri uopšte nije prisutan."

Autori: Rachel Gesat /Saša Bojić

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić