Korona-vakcina: Globalna trka za zdravlje i profit | Evropa | DW | 02.05.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Korona-vakcina: Globalna trka za zdravlje i profit

Užurbanim tempom se radi na izradi vakcine protiv korona-virusa. To je globalna trka za zdravlje – ali i za profit. Industrija i politika nastoje da izbjegnu da na kraju dođe do neravnopravne raspodjele.

Osamnaest mjeseci – to je vremenski okvir za život bez zaštitnih maski na licu, bez koeficijenata repordukcije i virusologa. Kada je riječ o razvoju vakcine protiv korona-virusa, pojedini naučnici su veći optimisti. Drugi vjeruju da bi to još dugo moglo da potraje.

Ali jednoga dana će doći trenutak kada će željena vakcina biti gotova. Koja zemlja će vakcinu prva imati na raspolaganju? To se trenutno intenzivno razmatra, kaže za DW stručnjakinja za zdravstvena pitanja Ilona Kikbuš: „Trenutno nema međunarodnih pravila za fer raspodjelu."

Glavni cilj – dobit

Trenutno je raspodjela prepuštena zakonima tržišne ekonomije. „To nosi rizik da bi zapadna Evropa, Kanada, Japan i SAD mogli da budu dobro snabdjeveni, jer mogu više da plate", ocjenjuje u razgovoru za DW stručnjak za zdravstvenu ekonomisju Jirgen Vazem. „To je problem koji se stalno pojavljuje u farmaceutskoj branši."

Farmaceutska industrija odavno nije na dobrom glasu kada je riječ o vakcinama. Već više puta smo imali situaciju da postoje problemi sa snabdijevanjem vakcinama, za šta su odgovorne kompanije, koje vode politiku određivanja cijena. „Ali to je veoma teško dokazati", dodaje Vazem. Indirektna optužba: koncerni bi mogli namjerno da izazovu nedostatak vakcina, kako bi za njih mogli da zatraže višu cijenu.

Pojedine vakcine nikada nisu napravljene, jer za njih nije bilo dovoljno ekonomskog interesa. „Kada je riječ o eboli, postojale su pretpostavke za izradu vakcine, ali nikada nije do kraja razvijena, jer nije obećavala veliku zaradu", objašnjava Ilona Kikbuš, koja u Ženevi predaje na univerzitetskom Institutu za međunarodne studije i razvoj.

Na pismeni upit upućen Savezu istraživačkih farmaceutskih kompanija (VfA), predsjednik tog saveza Han Stojdel za DW odgovora: „Svima je jasno da samo zajedničkim snagama možemo da riješimo tu situaciju."

Svetsko zdravlje u rukama kompanija

Jirgen Vazen, profesor Univerziteta Duizburg-Esen, vidi jasne prednosti u učešću privatnog sektora. „U tom slučaju imate mnoštvo konkurentskih inicijativa, od kojih će neke eventualno imati uspjeh. Jer razvoj vakcine je veoma skup i rizičan."

 Gesundheitsökonomen Jürgen Wasem (Privat)

Jirgen Vazem (Jürgen Wasem): Postoji rizik da bi zapadna Evropa, Kanada, Japan i SAD mogli da budu dobro snabdjeveni, jer mogu više da plate

Prema trenutnom stanju stvari, dobrobit svjetskog zdravlja u rukama je četiri velika proizvođača vakcina i nekoliko manjih biotehnoloških firmi (vidi grafiku). U svijetu je nedavno pokrenuto oko 80 projekata za izradu vakcine. Većina predstavlja partnerstvo velikih farmaceutskih koncerna i manjih biotehnoloških kompanija. Tako recimo njemačka firma Biontek (BionTech) sarađuje sa američkim koncernom Fajfer (Pfizer). Više od desetine kandidata će vjerovatno ove godine krenuti sa kliničkim ispitivanjima ili su već počeli: glavni kandidati su firme iz Kine, SAD i Njemačke.

Nada je – globalna agencija za nabavke

U svijetu se pokušava izbjeći da stvari budu prepuštene jačini tržišta. Mnogima se odmah smuči kada pomisle na probleme sa snabdijevanjem i na astronomske cijene. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zato je vakcinu protiv Covida-19 proglasio za „javno dobro".

I Angela Merkel tako misli – i priprema se za 4. maj. Evropska unija skupa sa još nekoliko država i Gejtsovom fondacijom tada će pokušati da sakupe više od osam milijardi evra za Svjetsku zdravstvenu organizaciju (SZO). Od tog novca bi mogla da nastane globalna agencija za nabavku vakcina i lijekova, objašnjava stručnjakinja za zdravstvena pitanja Ilona Kikbuš. „Agencija bi onda mogla pošteno da raspodijeli vakcine prema unaprijed dogovorenom ključu", kaže Kikbuš, inače i sama članica savjetodavnog odbora SZO.

Tome žele da se priključe i mnoge kompanije. Predsjednik vodećih njemačkih farmaceutskih kompanija u pisanoj izjavi za DW istakao je da će „medicinske inovacije protiv Kovida-19 biti dostupne širom svijeta po pristupačnim uslovima".

Pakt o riziku između kampanija i politike?

Ali i dalje je neizvjesno kako će izgledati dogovor između država koje učestvuju u tome i industrije. Šef proizvođača vakcina „Sanofi Pasteur", Dejvid Lou, još ranije je od politike zatražio „pakt o riziku". „Potrebno nam je obećanje da će određene količine biti kupljene po određenoj ceni", rekao je Lou za list „Frankfurter algemajne cajtung" (FAZ).

Infografik Marktanteile Impfstoffproduzenten DE

Udio u tržištu u procentima 4 najveća proizvođača vakcina

I bez gotove vakcine bi trebalo pripremiti proizvodnju, samo tako će onda kapaciteti biti dovoljni za sve ljude. Troškovi i rizici su veliki. „Imamo i akcionere koji bi mogli da kažu: bolje se koncentrišite na nešto sigurnije", kaže šef kompanije Sanofi.

Takav jedan pakt vezan za rizike je neuobičajen, smatra Ilona Kikbuš. „Omiljeni model farmaceutske industrije je da za razvoj vakcine na raspolaganju bude javni novac, kako bi mogli da se naprave različiti modeli cijena, u zavisnosti od specifičnosti zemalja."

Sigurnost isporuke

Tek će se vidjeti kako će model na kraju da izgleda. Kao i kako će izgledati raspodjela. Jer i dalje se ne zna da li će SAD podržati ideju globalne agencije za nabavku. Vašington je otkazao učešće na konferenciji 4. maja. Američka vlada optužuje Svjetsku zdravstvenu organizaciju da je previše naklonjena Kini.

Za razliku od EU, SAD već i imaju neku vrstu agencije za nabavku. Takozvana BARDA obavezuje kompanije da proizvode u SAD. Ona već sarađuje sa evropskim farmaceutskim koncernom Sanofi. Vjerovatno se radi o tome kako da se lijekovi najprije obezbijede za SAD.

Nemački ministar zdravlja Jens Špan već je naglasio koliko je važna proizvodnja u Evropi. „Samo ovde imamo visok nivo sigurnosti isporuke", naglasio je Špan. S obzirom na tu predvidljivu trku, uticajni američki mecena Bil Gejts zalaže se za proizvodnju i u zemljama u razvoju. Jer ako se vakcina bude delila prema tržišnoj snazi, jasno je da će siromašne zemlje Afrike, Latinske Amerike ili Azije poslednje da je dobiju. „Mislim da je vrlo verovatno da pritom veliku ulogu igra to koliko su nacionalne ekonomije spremne da plate", kaže ekonomista Jirgen.

Ilona Kickbusch - Gesundheitsexpertin (Privat)

Ilona Kikbuš: Trenutno nema međunarodnih pravila za fer raspodjelu

Slično je bilo sa svinjskim gripom pre deset godina. „Bogate zemlje su tada kupile sve vakcine koje su bile na tržištu", podseća Ilona Kikbuš.

Nacionalizam vakcinacije ili solidarnost

Kada se radi o životu i smrti, ideja međunarodne saradnje brzo se zaboravlja. To je moglo da se vidi tokom ove korona krize, kada je obustavljen izvoz medicinskih uređaja u Evropi i SAD. Nakon medicinskog nacionalizma sada postoji opasnost i od nacionalnizma vakcinacije, ocenjuje Kikbuš.

U Savezu istraživačkih farmaceutskih kompanija (VfA) smatraju da je duskusija o medicinskom nacionalizmu pogrešna. Iz iskustva sa prošlim epidemijama i pandemijama, izvedeni su jasni propisi. „Čim su vakcine spremne, prvo ih dobija medicinsko osoblje, pa rizične gripe, a zatim i ostatak stanovništva", piše predsednik VfA Štojtel. On je uveren da će „mnogi zdravstveni sistemi sveta istovremeno ili sa malim vremenskim zakašnjenjem delovati po tom sistemu".

I stručnjakinja za zdravstvena pitanja Kikbuš veruje da su svi svesni istorijske dimenzije zadatka. „Izazov je velik, ali ako zemlje i kompanije učestvuju, onda nije sve tako crno kao što na prvi pogled izgleda." Za svetsko zdravlje ostaje nada da je ipak ona u pravu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android