Konfrontacija Kijeva sa Briselom

Kakav ekspresan zaokret! A pri tom je zauzet i front nasuprot Evropske unije. Samo nedjelju dana uoči odlučujućeg samita u Vilnjusu (Samit Istočnog partnerstva EU - prim. red.), ukrajinska vlada je na led stavila dalje pregovore u vezi sa Sporazumom o pridruživanju sa EU. Istovremeno je ukrajinski parlament prilično razljutio evropske partnere, jer odbija da usvoji niz zakona koji bi bivšoj premijerki Juliji Timošenko omogućili možda i puštanje na slobodu.

Brisel i Kijev već godinama pregovaraju o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Stotine gotovih stranica Sporazuma su već na stolu. Nedostaje još samo potpis. No, sada se odjednom u Kijevu govori o nacionalnim bezbjednosnim interesima i zahtijeva revitalizacija odnosa s Rusijom. Ukrajina je čak predložila kako u pregovore sa EU treba uključiti i Rusiju. Time je sve jasno: Ukrajina se savija pod ogromnim pritiskom Moskve.

Janukovič bira Moskvu

Ovakav razvoj događaja se naslućivao već danima. Vođstvo u Kijevu igralo je dvostruku igru. Debate u parlamentu su bile samo manevar koji je služio za to da se zaokupi pažnja Evropske unije. Jer, dok je Kijev svojim evropskim partnerima objašnjavao da je u vezi sa slučajem Timošenko neophodno usvajanje specijalnih zakona i podvlačio interes za pridruživanje EU, na drugoj strani je ukrajinski predsjednik Viktor Janukovič oodavno kovao jedan potpuno drugačiji - alternativni plan. Naime, nekoliko puta se sastajao sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom. Ali, malo od onog o čemu su razgovarali je izašlo u javnost.

No, stav Kremlja o uskim vezama Ukrajine sa EU odavno je poznat. Rusija je posljednjih mjeseci u imperijalističkom maniru podsticala trgovinske ratove s Ukrajinom. Tako je bilo sankcija na uvoz životnih namirnica iz Ukrajine, pa onda prijetnje Moskve oružjem zvanim gas: ako se Ukrajina tješnje veže za EU, onda bi se moglo razmisliti o međusobnim energetskim vezama. A Kremlj je prije nekoliko godina jasno pokazao kako to izgleda. U sred zime je zatvorio slavine za gas dok su se ljudi u Ukrajini smrzavali.

Ukrajina je ekonomski važna

Kao konkurenciju istočnoj politici Evropske unije Kremlj nudi svojim susjednim državama carinsku uniju. U njoj su trenutno Bjelorusija i Kazahstan a igra se po strogim pravilima koje diktira Kremlj. Gledano iz ugla Moskve, ova unija bez Ukrajine nije potpuna. Ukrajina je, pored Rusije, najmnogoljudnija zemlja na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza. I upravo sa ekonomskog stanovišta Ukrajina je toliko važna.

Zaokret koji je načinio Kijev je težak udarac za Evropsku uniju. U Briselu su svjesni u kakvoj neugodnoj poziciji se nalazi Ukrajina. Zemlje Evropske unije žele da se ta zemlja politički i ekonomski stabilizuje, takođe i kroz izvoz energenata zemljama EU. I tek onda bi Ukrajina jednog dana mogla da bude suverena i nezavisna od Moskve.

Ali, u ovom trenutku ona tu nezavisnot nema. I zbog toga je evropski "Projekat Ukrajina" za sada propao. A malo toga govori u prilog tome da će do Samita EU u Vilnjusu još jednom biti potaknuti pregovori u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Tako će Rusija vjerovatno u bližoj budućnosti određivati sudbinu Ukrajine. Vođstvo u Kijevu postaće mlađi partner Kremlja.

Autor: Bernd Johan

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić