Kamioni mile po Balkanu – šta su „korona-konvoji“?

„Nijedna fabrika nije nikla bez kamiona, jer sav taj materijal neko je dotjerao. Vaše dijete ne bi imalo tako lijepu igračku, da je kamion nije doterao. Vi ne biste imali šta da jedete da je kamion nije dotjerao", napisalo je udruženje „Međunarodni transport" na svom sajtu.

Zato zabrana prelaska granica u cilju sprečavanja širenja virusa – za teretnjake ne važi. Sve države su transport proglasile neophodnim poslom i vozačima omogućile da prelaze granice uz limitiran boravak i kontakt samo za potrebe dostave i preuzimanja robe.

Međutim, kolone na granicama su se ipak produžile u odnosu na normalno stanje, a samim tim i brzina transporta. Vozač kombija Vasa Kovačev je na turi Srbija-Slovenija proveo četiri umjesto dva dana koliko mu obično treba.

„Najduže sam čekao na slovenačkoj granici. Stigao sam u petak u četiri popodne, a izašao u oko pola tri sljedećeg dana. Njima je korona-virus izgleda ušao u mozak", priča Kovačev za DW vidno revoltiran. „I sve vrijeme sam bio u kabini, gledao da ne zaspim, da me ne prođe kolona. Malo izađeš napolje kad ti se prispava, pa se smrzneš, pa onda nazad."

Konvoji usporavaju saobraćaj

Zastoj trenutno ne prave granične procedure, već mali broj otvorenih prelaza i odluka Slovenije, Hrvatske, Srbije i Bugarske da se vozila u tranzitu kreću u konvojima, objašnjava predsjednik Poslovnog udruženja „Međunarodni transport" Neđo Mandić. Konvoji su već dobili neformalan naziv „korona-konvoji".

„Zadržavanje na granicama je uobičajeno, jer uvijek imamo problem da se na granicama zadržava od 10 do 12 sati, ali kada neko danas dođe na granicu, a konvoj je otišao prije pola sata, on mora da čeka da se skupi 50 kamiona kako bi policija formirala novi konvoj i krenula. A znalo je da se desi da na slovenačko-italijanskoj granici novi konvoj čekaju i do tri dana", objašnjava Neđo Mandić.

Vasa Kovačev je na polazak konvoja čekao oko pet sati. Uz pratnju policije, Hrvatsku su prelazili znatno sporije nego inače. „Voziš tako od 60 do 90, kako policajac diktira, a on se zaleti, pa prikoči. Napravili smo jednu pauzu dvadeset minuta za toalet", priča Vasa.

Nedorečene odluke Vlade

Zastoje su proteklih dana pravila i različita tumačenja odluka srbijanske Vlade – one o sprovođenju takozvanog policijskog časa, kao i one o obaveznom karantinu po ulasku u zemlju.

Prema instrukciji Ministarstva privrede, prevoznici su dužni da dostave spisak vozača „iz treće smjene". Marija Maslovarić iz firme „Adler logistik" slijedi te instrukcije. „Ali onda im neko na granici kaže da potvrde ne važe. Masa prevoznika više nije sigurna. Plaše se kazni, ne znaju, i neće onda ni da voze", priča Maslovarić.

Slična iskustva bilježi i „Međunarodni transport". „Dešavalo se da vozila budu zaustavljena na granici i da ih policija ne pušta dalje između osam uveče i pet sati ujutru. A zaustavljali su i one koji su radili unutrašnju distribuciju, policija ih je evidentirala, a vozači kažu pomalo i prijetila", priča Mandić.

Drugi nesporazum sa policijom nastaje oko karantina. Jedan vozač kaže da su ga sa granice uputili direktno u karantin, a drugi da su ga do prelaza ispratili pravo na testiranje u dom zdravlja.

To nije uobičajena praksa, tvrde u „Međunarodnom transportu". „Obaveznog testiranja na granicama nema, jer bi to još više komplikovalo i usporilo proceduru", tvrdi Neđo Mandić. „Nije uobičajeno ni da se ide na testiranje poslije, mada je bilo mnogo situacija, jer su sanitarni inspektori pisali vozačima da idu u samoizolaciju i onda je policija dvije noći i dva dana obilazila te vozače, a oni su već dobili nalog da idu na novu turu. Onda je bilo prijetnji da oni ne poštuju samoizolaciju, javljale su se porodice, pa su zvali i vozači, uplašeni da će dobiti krivičnu prijavu", priča Mandić.

Prevoznici se, međutim, i dalje drže stava da za kamione ne važe mjere kao za ostale građane. „Zato tu moram da demantujem nešto što je rekla (ministarka saobraćaja, prim. DW) gospođa Mihajlović – da vozač kad istovari, on ide u samoizolaciju. To nije tačno. On kad istovari, ide kući i neće se kretati, jer je preporuka da se ne krećemo bespotrebno, ali nije ni u kakvoj izolaciji i može da preuzme sljedeću turu", objašnjava Mandić stav udruženja.

Higijena (ni)je prioritet

Van država koje su donijele odluke o „korona-konvojima", vozila se po Evropi kreću slobodno, kažu prevoznici. Marija Maslovarić je upravo poslala dva kamiona za Njemačku i prolazak za sada protiče bez problema. Olakšanje im predstavlja i to što su zbog pandemije u cijeloj Evropi suspendovani propisi koji definišu obavezne pauze, pa vozači mogu da voze bez obaziranja se na sat.

Samo Poljska i Finska od vozača izričito zahtjevaju da posjeduju maske, rukavice i ostalu zaštitnu opremu, dok je u ostalim zemljama to na nivou savjeta. Osim zaštitne opreme, savjetuje im se da posjeduju toplomjer i dovoljno hrane, kako ne bi odlazili u markete tokom putovanja. Preporučuje se i da vrijeme provode u kabini vozila i da redovno dezinfikuju i kabinu i ruke, posebno prije i poslije kontakta sa dokumentacijom.

Vasa ova uputstva nije ni vidio. „Ma niko se toga ne pridržava. Stavimo maske, peremo ruke, a ja kabinu čistim svakako. Pa ja tu živim. Nije baš apoteka, ali je čisto", priča Vasa Kovačev.

Kamioni deficitarni

Kad su sve okolnosti stavili na papir, brojni prevoznici i vozači prosto su digli ruke od transporta dok pandemija traje. „Boje se ljudi da idu. I zbog sebe, ali žele i da ostanu sa porodicom", kaže Neđo Mandić. „A postoji i određeni broj ljudi koji je odbio da ide u ugrožena područja poput Italije."

Ni Vasi Kovačevu nije svejedno. Sa preko šezdeset godina starosti, on svakako spada u ugroženu grupu. Prvo je odlučio da ne vozi, ali se potom predomislio kad je vidio da njegove kolege idu na teren. „Nije mi svejedno, ali nisam htio da odbijem. Nikome nije svejedno. Šalimo se na konto toga, pušimo, pričamo, ali svi misle: doći ćeš kući, zarazićeš djecu. Onda još gledaš u graničnu policiju, a oni u skafanderima, samo što ne pođu na Mjesec", priča Vasa.

Na transportnoj platformi „Timokom" zato svakog jutra ima ponuda više nego ikada. Jedan od špeditera priča nam kako je satima pokušavao da pronađe kamion za transport dezinfekcionih sredstava, ali svi su bili zauzeti, ili su već parkirali kamion do daljeg.

„Ponuda koliko hoćeš!", kaže Maslovarić. „Po tome se i vidi da nema kamiona. Evo za ova dva kamiona koja sam poslala za Njemačku – nisu ni krenuli, a ja sam već našla povratak odozgo. Potražnja je tolika da, kad bih imala sad 10-15 kamiona, sve bih poslala. Ali to je ogroman pritisak. Pritisak je i kad je normalno stanje, a kamoli kad je vanredno", priča Maslovarić.

„Ako je uobičajeno da dnevno uđe ili izađe dvije do tri hiljade kamiona, sada uđe 1.500. Vozači više vremena provode na putu, vozila prave manji promet, znači manji prihod, a ne možemo da korigujemo cijene u ovoj situaciji", kaže Mandić. „A vozač, što je duže na putu, on više košta, jer svaki njegov dan je njegova nova dnevnica. Pri tom su oni vezani za promet koji naprave u određenom procentu, a sad ne mogu da naprave promet, znači pored dnevnice trebalo bi mu dati veću platu. Sve to ide na teret vlasnika vozila."

U „Adler logistiku" su za sada zadovoljni time što još uvijek voze. Za sada se nadaju barem pozitivnoj nuli. „Jeste smanjen intenzitet, ali barem i dalje radim. Sad je najveći strah da se fabrike ne zatvore, jer ako oni zatvore, stajem i ja sa kamionima", kaže Maslovarić. A onda gubici mogu vrtoglavo da porastu.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android