Kako Portugalija želi da profitira od potražnje za gasom | Politika | DW | 26.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

energenti

Kako Portugalija želi da profitira od potražnje za gasom

Portugalska vlada ima velike planove za luku Sines. Odande bi, kažu, tečnim gasom moglo da se snabdijeva pola Evrope. Ali stručnjaci ne dijele toliki optimizam.

Sines, na atlantskoj obali južno od Lisabona, ima ponešto da ponudi zemlji i svijetu. Ova varoš ima luku, pješčane plaže i sjećanje na čuvenog moreplovca Vaska da Gamu, koji se tamo se rodio 1469. i koji je otkrio morski put do Indije.

Ali, uskoro bi Sines mogao da postane poznat maltene svakom u Evropi. Jer tamošnja luka ima već jedan terminal za prijem tečnog gasa (LNG). Ako bude po portugalskoj vladi, gradić će postati evropsko čvorište za gas, ali i informatiku i zeleni vodonik.

Pritom se čini da je najjednostavniji poduhvat – informatika. Sines se nalazi na čvorištu nekoliko prekomorskih optičkih kablova, pa je dobra ideja da se tamo postave serverski centri za međunarodne internet-kompanije.

Struja koja je za to potrebna treba da stiže iz ogromnih solarnih sistema i polja vjetrenjača koji su tamo planirani, ili su već u izgradnji.

Sa gasom je teže, prema mišljenju mnogih stručnjaka. Ali, vlada to vidi drugačije. Pošto je od rata u Ukrajini ruskog zemnog gasa malo, a i skup je – vlada u Lisabonu želi da snabdijeva zemlje u centralnoj Evropi američkim tečnim gasom.

- pročitajte još:Prava cijena američkog gasa: sloboda ili klimatsko samoubistvo?

„Njemačkoj je potreban gas. Luka Sines može da pomogne“, izjavio je nedavno premijer Antonio Košta.

Vlada euforična

Prema ideji Koštine vlade, u Sinesu bi tečni gas mogao da se pretovara sa velikih tankera na manje brodove, koji bi ga zatim transportovali u Njemačku ili Poljsku. Pregovori su već u toku, barem sa poljskom vladom.

U Sinesu bi mogao da se izgradi još jedan terminal za tečni gas koji bi potom gasovodom mogao da se transportuje u centralnu Evropu.

I treće, s obzirom da je tečni gas samo privremeno rješenje, kasnije bi kroz gasovod mogao da protiče zeleni vodonik, koji bi mogao da se proizvodi u Portugaliji.

„Portugalija ima jedinstvene uslove da postane platforma za snabdijevanje Evrope energijom“, oduševljeno kaže šef vlade.

Stručnjaci skeptični

Prema riječima stručnjaka za energetiku Horhea Vaskonselosa, to nije baš lako. Na simpozijumu o budućnosti Sinesa pozvao je da se pažljivo razmotre sve opcije kako bi se izbjegla skupa, a zaludna ulaganja.

Samo proširenje gasnog terminala koštalo bi oko 30 miliona evra i trajalo bi najmanje dvije godine.

Francisko Fereira iz organizacije za zaštitu životne sredine Zero navodi da je to period u kojem Njemačka, na primjer, već planira da ima svoje gasne terminale. On sumnja da bi pretovar na manje brodove tada i dalje bio ekonomičan.

„Zašto ulagati toliko novca ako ipak želimo da se povučemo iz korišćenja gasa?“, pita Fereira.

Nema gasovoda do srednje Evrope

Čak i ako bi se kapacitet gasnog terminala u Sinesu udvostručio, Fereira se pita kako će gas stići do centralne Evrope? Gradnja gasovoda kroz Pirineje bila bi skupa i duga. Štaviše, Francuska je do sada tvrdoglavo odbijala da ga izgradi.

„Ali ne vrijedi dovoziti mnogo gasa u Portugaliju ako poslije toga nema gasovoda koji bi ga transportovao“, slaže se energetski stručnjak Horhe Vaskonselos.

Gasovod, koji niko ne želi da finansira i izgradi, kasnije bi mogao da transportuje zeleni vodonik, kaže portugalski premijer Antonio Košta.

- pročitajte još:Gdje je zeleni vodonik?

Na kraju krajeva, uslovi za proizvodnju na Iberijskom poluostrvu su idealni, a visoki energetski zahtjevi mogu se pokriti ekološki prihvatljivom solarnom energijom.

Ekolog Francisko Fereira ostaje skeptičan: „Ne želimo da cio region i njegovo plodno tlo budu prekriveni ogromnim solarnim panelima. To je besmislica, na kraju krajeva, od rata u Ukrajini imamo problem sa hranom u Evropi koji takođe moramo riješiti.“

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu

Preporuka redakcije