Jugoslovenska kultura živi!

Jugoslovenska kultura nije umrla sa jugoslovenskom državom i idejom, ona i dalje postoji, ne pod tim nazivom, ali u kontekstu svesti ona je i dalje jedna realnost koja svedoči da su međusobne mržnje, netrpeljivosti i razlike bile ishod smišljene propagande republičkih i pokrajinskih birokratija. Jedan od dokaza da ta kultura postoji jeste i knjiga Beogradskog centra za ljudska prava „Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama” u kojoj je preko 300 autora iz svih republika bivše SFRJ te stranih stručnjaka zajedničkim snagama deset godina pokušavalo da otvori pitanja vezana za blisku prošlost i događaje iz novije istorije.

Knjiga je u sredu predstavljena u Beogradu, a na promociji su govorili direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević, istoričar Nikola Samardžić, professor Ekonomskog fakulteta Ivan Vujačić i Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa.

Šta je istina, a šta mit?

„Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama“ se bavi temama koje se čak i danas, 15 godina od kraja sukoba, ne otvaraju često ili ne na pravi način. Primjeri za to su percepcija Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu u svim ratom zahvaćenim republikama, operacije „Bljesak” i „Oluja” te mnogi drugi mitovi na ovim prostorima. Vojin Dimitrijević naveo je neke od najvažnijih pitanja koja knjiga otvara.

„Ako je reč o Haškom tribunalu, onda smo imali potpuno poricanje tog suda u Srbiji kao nezakonitog, dok je recimo u BiH postojala oduševljena podrška tribunalu pa kad se kasnije sudilo nekim Bošnjacima ispostavilo se da to ne treba da se radi. U Hrvatskoj je predsednik Vrhovnog suda tvrdio da Hrvat ne može da izvrši ratni zločin i sl. Sve to se u ovom poglavlju sleglo, tim pre što su u njegovom pisanju učestvovali stranci koji nisu vezani za događaje na način na koji su ljudi sa ovih područja.

U knjizi se autori bave ratnim operacijama, kako je, naprimer, neverovatno lako hrvatska vojska postigla uspeh u Bljesku, piše se o dokumentima koji dovode u sumnju da li je operacija Oluja, bez obzira na to što se pred Haškim tribunalom mora suditi onima koji su pri tom ubijali civile, da li je to bio iskren otpor nadolazećoj hrvatskoj vojsci ili u pozadini jedan dogovor između Tuđmana i Miloševića o preseljenju Srba iz Hrvatske negde u Istočnu Bosnu da bi oni bili bliži Srbiji i stvorili nacionalno zaokružene države, pri čemu su naravno zaboravili da postoje i muslimani koji su često u politici kod nas bili zaboravljena komponenta”, ističe Dimitrijević.

Utjecaj mitomanije na građane

Ono što je značajno napomenuti za noviju istoriju odnosa Hrvatske i Srbije jeste da su te teme pisali istoričari iz te dve zemlje, koji su uspeli da se usaglase oko bitnih činjenica. Međutim, uticaj mitomanije i stvaranja slike preko medija na građane očigledan je kroz istraživanja koja su rađena.

„U jednoj anketi je bilo pitanje kad se bolje živelo danas ili u Jugoslaviji; 90 posto ljudi smatra da se onda živelo bolje, ali je to lično iskustvo. U sledećem pitanju da li je ulazak u Jugoslaviju 1918. godine bio velika srpska greška, oni odgovaraju sa jeste zato što su mu zapravo, svih ovih godina ponavljali patriotski naučnici, dok je prvo pitanje sam doživeo”, ističe Dimitrijević.

Na sljedećoj stranici pročitajte: Mit o eksploataciji

Knjiga je, sem Beograda, predstavljena i u Sarajevu a u planu je i promocija u Zagrebu. Pored već pomenutih tema, ona otvara pitanje autonomije Kosova od 1974. do 1989. godine, zatim, uticaj nezavisnosti na sudbine manjina u novonastalim državama, propituje način raspada Jugoslavije te da li se bavimo istorijskim činjenicama ili istorijom mitologije. Istoričar Nikola Samardžić istakao je da je vidljivo da zajednička istorija nije toliko strašna, da je Jugoslavija bila veoma uspešna multikulturna, multireligijska tvorevina, ali su proizvodnja tradicije i etničkih distanci dovele do mržnje koja između samih jugoslovenskih nacija nije postojala u godinama koje su prethodile konfliktu.

Mit o eksploataciji

„Većina državnih tvorenina koje su nastale iz Jugoslavije duže su vremena provele u Jugoslaviji nego kao nezavisne države. Proces asimilacije se odvijao i na nivou intenzivnog razvoja medija koji su s druge strane doveli do fabrikovanja razlika i do izmišljanja tradicije, mržnja se proizvodila na izmišljanju ili potenciranju mržnje iz novije i dalje prošlosti. Postoji pozitivno sikustvo iz prošlosti, uspeh ove knjige u kojoj su učestvovali autori sa skoro celog područja bivše SFRJ govori u prilog tome. Istorija i sa svojim činjenicama i mitovima dragocen je izvor iskustva“ istakao je Samardžić. On je napomenuo je jako važno demistifikovati noviju prošlost, doprineti deviktimizacij onih koji se isključivo osećaju kao žrtve, ukazati na stvarne vinovnike ovoga konflikta a sve to zapravo jeste ideja ove knjige.

Prema profesoru Vujačiću jedno od najvećih pitanja jeste pitanje eksploatisanja jer su se sve zemljenastale raspadom SFRJ žalile da su bile eksploatisane u toj zemlji, što je logički nemoguće. „Da bi neko bio eksploatisan, mora postojati neko ko ga eksploatiše. Ako su svi eksploatisani, taj neko ne postoji, kao ni sama eksploatacija“, istakao je Vujačić.

Knjiga je objavljena u Sarajevu a uskoro će biti dostupna na internet stranici NGO „Građanske inicijative“ iz Beograda. Predsednik Inicijative Miljenko Dereta za Deutsche Welle kaže da su pitanja raščišćavanja kontroverzi iz bliže prošlosti jako važna i zbog novih generacija.

Na sljedećoj stranici: Zlo se može vratiti

„Nastavnici nam se sve češće obraćaju i traže argumente na pitanja koja im učenici postavljaju. Ja msilim da je ova knjiga izuzetno važna zbog toga što onima koji žele da uspostave drugačiju komunikaciju i da na pravi način upoznaju nove generacije sa onim što se zapravo događalo sa SFRJ bila, kako se raspala, zašto se raspala i ko je za to odgovoran. Ova knjiga može mnogo da pomogne zato što daje verzije koje su usklađene i dogovorene između različitih učesnika u istim događajima i to je jedini način da se shvati posebno u Srbiji da ne postoji jedna, samo naša istina nego da postoji više uglova iz kojih se jedna činjenica može posmatrat“ kaže Dereta.

Zlo se može vratiti

Pitanje suočavanja sa jugoslovenskim kontroverzama u jednom dijelu je i pitanje otklona od mitomanije u kojoj živimo poslednjih dvije decenije. Na mitovima su izgrađene nacionalističke ideologije koje su narode na prostoru bivše SFRJ gurnule u prljav rat. Iako postoje sve češća i brojnija istraživanja o poznavanju istorije, istorijskim udžbenicima, ne treba samo tu tražiti uzroke mitomanije ali ih tu treba na prvom mestu seći, jer ako se istorija bavi činjenicama, onda mesta za mitove nema. Profesor Vojin Dimitrijević kaže da mu se čini da se mitomanija smanjila, ali samo zbog umora.

„Izaćićemo nekada iz mitomanije ali ne na neki zdrav način, izaći ćemo ravnodušno. Ljudima kad ponavljate veliku frazu ona dosadi. Bojim se da to nije obrisano nekim jačim intelektualnim naporom. Nestalo je samo zato što je postalo dosadno. Bojim se da može da se vrati. Nismo preduzeli sve mere“, zaključio je Dimitrijević.

.

Autorka: Žarka Radoja

Odg. ur.: Z. Arbutina