Izbori u Španiji - zastoj zagarantovan | Evropa | DW | 26.06.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Evropa

Izbori u Španiji - zastoj zagarantovan

U Španiji se održavaju izbori za novi parlament. Jedno već važi kao sigurno: nijedna stranka ni koalicija ne može da dobije većinu koja bi joj omogućila da sama formira vladu.

Špancima je dosta politike. Posle parlamentarih izbora u decembru 2015, stranački lideri su pregovarali nedjeljama, ali nisu mogli da postignu dogovor. Anketa instituta Metroskopija koju je naručio list El pais, pokazala je da bi sada na izborima glasalo samo 70 odsto birača. Ta uzdržanost bi dobro došla konzervativnom prelaznom premijeru Marijanu Rahoju iz Narodne stranke (PP). Birači te stranke obično radije idu na birališta od birača drugih stranaka.

U one koji bi glasali za PP spada i Kristijano. On ima 82 godine i jasno mu je da demografski trendovi ne idu na ruku tradicionalnim strankama. "Mladi ljudi očigledno vole da eksperimentišu", rekao je on za DW. "Ali, stariji od 60 godina polažu na red, i zato glasaju za PP."

Iako je vladajuća stranka suočena sa bezbrojnim optužbama za korupciju, i dalje će je podržavati većina konzervativnih birača. Pa i Kristijano. On će i dalje glasati za PP. "Tačno je da su se konzervativci bogatili, ali to čine svi političari. Ali, ako pobjede komunisti, oni će Španiju odvesti u propast."

Protest protiv kursa štednje

"Komunisti" su za Kristijana pripadnici koalicije "Unidos Podemos" u kojoj su zajedno ljevičarske stranke "Podemos" i "Ujedinjena ljevica" (IU), a one se protive vladinom kursu štednje. Ankete pokazuju da rejting ove koalicije stalno raste i da bi ona na izborima najvjerovatnije osvojila drugo mjesto.



Spanien Madrid Alberto Garzón (L) and Pablo Iglesias

Savez lijevih: Alberto Garson (L) i Pablo Iglesias idu zajedno na izbore

"Unios podemos" je poprilična prijetnja za španski politički establišment. Doduše, njen vođa, Pablo Iglesijas, važi kao arogantan i kolerik, i zbog toga nije omiljen među svojim biračima. Koalicija koja se protivi kursu štednje sa Madridom, Barselonom i Valensijom već kontroliše tri najveća španska grada. Ona ima mnogo sljedbenika među urbanim, mladim i obrazovanim biračima.

"Glasaću za Unios podemos, iako ne smatram da bi Pablo Iglesijas trebalo da bude španski premijer", kaže 55-godišnja Flor. Ona i njen suprug Leandro su prije 30 godina iz Argentine prešli u Španiju. Otada rade ako slobodni grafički dizajneri u Madridu.

Sažaljenje prema socijalistima

Flor i Leandro veruju da bi i njihovi poznanici glasali za Podemos. "Naravno da smo pretežno lijevo orijentisani. Ali, niko od naših prijatelja ne namjerava da da svoj glas socijalističkoj stranci PSOE", kaže Flor. Ona dodaje da je jedan njen poznanik nedavno rekao da mu je žao Pedra Sančeza, predsjednika PSOE i da će zato možda glasati za njega. "To je bilo zabavno. Ali, evo, i ja sam donedavno spadala u simpatizere Sančeza. Ali, sada ga još samo žalim."

Tri osobe pred oglasnom tablom gledaju oglase za posao

U potrazi za poslom...

Sančezova PSOE se bori sa najtežom krizom u posljednjih nekoliko decenija. Prvi put otkako je Španija 1978. povratila demokratiju, socijalisti se u anketama ne nalaze među prve dvije partije sa najviše glasova.

I pored lošeg rejtinga među građanima, PSOE može da se nada povoljnim okolnostima. Izborni sistem favorizuje seoske sredine, a tamo - u Andaluziji i Ekstremaduri - socijalisti mogu da se nadaju da će pobijediti konkurenciju slijeva.

Progresivni birači, konzervativna vlada

Nezavisno od toga ko će dobiti najviše glasova ili mandata, sigurno je samo da nijedna stranka ni koalicija neće moći ni da se približi brojci od 176 sjedišta koliko je potrebno za formiranje vlade. Teški lični odnosi između trojice partijskih lidera (Rahoj, Iglesijas, Sančez) kao i težnje za otcjepljenjem Katalonije, bitno će otežati pregovore, posebno među ljevičarskim strankama.



Sančez je već izjavio da neće podržati formiranje vlade koju bi predvodili Rahoj ili Iglesijas. Iglesijas bi rado sarađivao sa Sančezom, ali ne i sa desničarskom PP niti sa novom desnoliberalnom Partijom građana (PC). Šef PC Albert Rivera - ta stranka bi prema anketama mogla da dobije 40 mandata - pozicionirao se kao šarka između PP i PSOE. Njegova stranka je oštroj suprotnosti sa strankom Unidos podemos, koja se zalaže za nezavisnost Katalonije.

Katalonski nacionalisti protestuju za nezavisnost te pokrajine pred regionalnim parlamentom u Barseloni

Katalonski nacionalisti protestuju za nezavisnost te pokrajine pred regionalnim parlamentom u Barseloni

Antoni Baroso, zamjenik direktora istraživanja londonskog instituta Teneo, u jednom pismu klijentima svoje firme je napisao da izbori neće olakšati formiranje vlade. Za Barosa je najverovatniji rezultat manjinska vlada koju bi predvodila PP i koju bi trpjeli PC i PSOE.

Politički komentator i pisac Karlos Santos smatra da su izgledi za formiranje stabilne većinske vlade slabi - iako postoje. On se slaže sa Barosom: "Iako većina birača glasa sa ljevičare, veće su šanse da vlada bude desničarska."

Preporuka redakcije