Isti interesi, različita sredstva

Partnerstvo podrazumijeva realizaciju niz projekata, koje će do 2012 koštati Evropsku Uniju 600 miliona eura. Ovaj projekat nije po ukusu Moskve.

Zbog čega Evropska Unija ulazi u projekat "Istočnog partnerstva" kada i sama ima toliko posla oko svog reformskog procesa, koji još nije razjašnjen. Upravo je to razlog što mnogi kritičari upozoravaju da ne bi trebao biti nastavljen proces proširenja. Ali, "Istočno partnerstvo" nije u vezi sa proširenjem, niti je to pripremna faza za učlanjenje sovjetskih republika u Evropsku Uniju.

Brisel želi neovisnost od Moskve

Francuski predsjednik Nikola Sarkozi protekle je godine uz veliku pompu osnovao Mediteransku uniju. Problemi mediteranskih zemalja su i problemi Evropske Unije, glasio je njegov argumenat, posebno zbog pritiska na Uniju koji je prisutan u pogledu useljavanja, slabih državnih struktura u mnogim zemljama Mediterana, ali i zbog rješavanja konflikata i problema oko zaštite čovjekove okoline. No, Sarkozi se nije pojavio u Pragu, baš kao ni šefovi država i vlada Velike Britanije, Italije i Španije. Sarkozijevi argumenti za zemlje Mediterana važe i za bivše sovjetske republike i takozvano "Istočno partnerstvo sa EU". EU mora imati interes da njeni susjedi na istoku razvijaju demokratske mehanizme i ekonomiju, ali i da rješavaju međudržavne konflikte. Neke od pomenutih sovjetskih država su za EU posebno važne, zbog snabdijevanja energentima. Stoga Brisel tu ima svoj interes i ne želi da bude ovisan od Moskve.

Besmislene optužbe iz Moskve

Poteškoće, s tim u vezi, dolaze iz Rusije. Moskva je "Istočno partnerstvo" okarakterisala kao pokušaj Evropske Unije da pred njenim kućnim vratima izgradi svoju sferu uticaja. Tu se opet pojavljuje strah Rusije od sve većeg uticaja Zapada, isti strah koji je postojao i kod proširenja EU na istok. Optužba da EU želi napraviti zonu uticaja je besmislena i karakterističana za način razmišljanja u Moskvi. Velika razlika između Moskve i Brisela je što Rusija prijetnjama pokušava da ostvari uticaj a EU atraktivnim ponudama i projektima, koja se mogu ali i ne moraju prihvatiti. Zar je krivica EU što se bivše sovjetske republike žele orjentisati na Zapad. Pri tome se još mora pričekati da se vidi hoće li do toga zaista i doći. Rusija je sama zaslužna što Evropska Unija traži orijentaciju u drugom pravcu.

Uprkos tome sa Rusijom se mora postupati oprezno. Ona jeste i ostaje veliki faktor vlasti i moći, prije svega na vojnom i energetsko-političkom planu. Obzir prema Moskvi otišao bi međutim predaleko kada bi Evropska Unija morala odustati od "Istočnog partnerstva". Cilj Brisela bi morao biti da ubijedi Rusiju u sopstvene prednosti ove inicijative. Političko-ekonomska stabilnost u regionu je i u interesu Moskve. Ovakvim partnerstvom bi svi mogli profitirati.

Autori: Ch. Hasselbach/J. Rose

Odg. urednik: Zorica Ilić