Hrane sve manje, namirnice sve skuplje! | Komentar | DW | 04.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Komentar

Hrane sve manje, namirnice sve skuplje!

Pojedini stručnjaci tvrde da su banke i trgovci na berzi odgovorni za povećanje cijena životnih namirnica. Istovremeno, neki eksperti su potražili uzroke za siromaštvo na drugoj strani.

Nemiri su bješnjeli u mnogim zemljama svijeta između 2007. i 2008. godine: Hiljade ljudi demonstrirali su protiv prevelikih cijena namirnica u Maroku, u takozvanoj „pobuni hljeba“. Rast cijena u Meksiku izazvao je takozvanu „Tortilja krizu“. Nasilne demonstracije potresale su Pakistan, Somaliju i Indiju. U Burkini Faso i Senegalu ljudi su izašli na ulicu. Povod za sve te nemire bio je skok cijena osnovnih namirnica.

Namirnica za sada još uvijek ima dovoljno

Namirnica za sada još uvijek ima dovoljno

Cene riže, pšenice, kukuruza i soje višestruko su se uvećale između juna 2007. i juna 2008. U Etiopiji je cijena kukuruza porasla za skoro 200 odsto, pšenica je u Somaliji poskupjela za 300, a u Sudanu za oko 90 odsto.

Mnogi kažu da su za to odgovorne špekulacije na tržištu namirnica. Preko poljoprivrednih fondova, banke, hedž-fondovi i državni ulagači mogu da se klade na buduće cijene namirnica poput pšenice, kukuruza ili soje. „Pojedine banke ulagačima nude posebne fondove, koji profitiraju, ako cijena sirovina raste. Novac se tada ulaže u skladu sa tim“, objašnjava Markus Hen iz nevladine organizacije Viid. Viid i druge nevladine organizacije kao što je Fudvoč ili Oksfam smatraju da ovi mehanizmi snose dio odgovornosti za nedostatak hrane.

Sporna krivica špekulanata

Istraživači sa Univerziteta Hale-Vitenberg protive se tom gledišu. Pregled naučnih članaka i studija u periodu od 2010. do 2012. doveo ih je do zaključka da finanijske špekulacije ne uzrokuju visoke cijene hrane – već drugi faktori: „Ljudi se danas hrane bolje nego ranije, naročito su dostupne mesne prerađevine. To povećava potražnju za prirodnim sirovinama“, objašnjava Ingo Pies, ekonomski etičar univerziteta Hale-Vitenberg i jedan od autora istraživanja. Uz to, subvencije za ekološka goriva utiču na tržište. Velike površine koriste se za uzgoj biljaka iz kojih se dobija energija, pa zbog toga te površine nisu dostupne za poljoprivredu.

Plantaža krompira u Njemačkoj

Plantaža krompira u Njemačkoj

Istovremeno, predstavnici nevladinih organizacija optužuju istraživače iz Hale-Vitenberga da nisu uzeli u obzir sve relevantne studije. „Oni su razmatrali studije koje njima odgovaraju“, kaže Markus Hen iz organizacije Viid. Studije koje se ne uklapaju kritikovane su do detalja, dok su rezultati onih drugačijih jednostavno prihvatani, kaže on. Međutim, Ingo Pies kaže da se pojedine studije koje su poslale organizacije „ne pozivaju na naučnu literaturu, već na literaturu koju nisu napisali naučnici“.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) priznaje da su špekulacije vezane za poljoprivredno zemljište naglo porasle od 2008, ali to za njih nije direktan uzrok za povećanje cijena. „Ta vrsta finansijskih špekulacija možda i ima djelimičan uticaj na kretanje cijena, ali dugoročni rast cijena se ne može objasniti time“, kaže Karmel Kahil, glavna savjetnica u Direkciji za trgovinu i poljoprivredu u toj organizaciji.

Sve veće cijene

Plantaže s biljkama za dobijanje bio-goriva potiskuju plantaže s povrćem

Plantaže s biljkama za dobijanje bio-goriva potiskuju plantaže s povrćem

I Mihael Brintrup iz Njemačkog instituta za razvojnu politiku prati diskusiju o trgovini hranom. Pročitao je istraživanje sa Univerziteta Hale, i zalaže se za drugačije stanovište. „Na cijene utiče puno faktora. Na primjer, one se mijenjaju zato što su u Americi, Rusiji ili Australiji opali prinosi”, objašnjava on. Bilo bi veoma teško odrediti tačan uticaj špekulacija.

U OECD-u kažu da će cijene namirnica kao što su kukuruz, riža i pšenica, i dalje rasti zbog povećanja broja stanovnika. “Cijena pšenice upravo je porasla za 80 odsto, i to će se logično odraziti na cijenu hljeba”, kaže Momar Ndao, predsjedavajuči organizacije za zaštitu potrošača ASCOSEN u Senegalu. Pjer Nakoulma, predsjedavajući slične organizacije u Burkini Faso to potvrđuje: “Nedavno smo imali problem, jer su pekari štrajkovali zbog povećanja cijena pšenice.” Skuplje namirnice za mnoge će značiti gladovanje.

Savjeti iz Evropske unije

Nevladine organizacije žele da natjeraju banke i druge finansijske aktere da se uzdrže od špekulacija u oblasti osnovnih životnih namirnica. Komercbank, druga po veličini banka u Njemačkoj, odlučila je u novembru 2011. da okonča investicije u tom sektoru.

Naučnici Univerziteta Hale-Vitenberg tome ne pridaju veliku važnost. “Finansijske špekulacije su sporedna stvar. Moramo da postavljamo važna pitanja”, kaže Ingo Pies. U prvom redu važno je “da se isprave greške političara, ojačaju tržišta i da se podrži prenos tehnologije". Potrebno je da tehnologija stigne do zemalja u razvoju. Tako bi se omogućila veća proizvodnja, a to je neophodno da se prehrani devet milijardi ljudi u 2050. godini, kaže Ingo Pies za DW.

EU namjerava da usvoji nova pravila za poljoprivredna tržišta početkom sljedeće godine. Predsjedavajući odbora za poljoprivredu i razvoj u Evropskom parlamentu tim povodom za DW kaže: “Zaista moramo da se borimo protiv špekulacija. Ali ne bismo smjeli da zaboravimo da je pravi razlog nestabilnosti u poljoprivredi velika razlika između ponude i potražnje.“

Autor: Erik Segueda / Darko Janjević

Odgovorni urednik: Azer Slanjankić