Hoće li nakon renoviranja Sjevernog toka 1 ponovo poteći ruski gas? | Politika | DW | 11.07.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

njemačka

Hoće li nakon renoviranja Sjevernog toka 1 ponovo poteći ruski gas?

U ponedeljak su počeli radovi na održavanju Sjevernog toka 1. U Berlinu se pribojavaju da će održavanje gasovoda prerasti u ruski embargo i spremaju se za hladnu zimu.

Da li je zima u Njemačkoj već počela ovog ponedeljka (11. jul)? Jutros je zaustavljen dotok gasa kroz Sjeverni tok, gasovod koji direktno povezuje Rusiju i Njemačku podno Baltičkog mora. U pitanju su redovni ljetnji radovi na održavanju koji bi trebalo da traju najviše dvije sedmice.

Ali, u Njemačkoj strahuju da bi poslije pravih radova, mogli da uslijede politički radovi. To jest, da će Moskva na mala vrata uvesti gasni embargo tako što neće ponovo pustiti gas.

O toj mogućnosti su otvoreno govorili i ministar ekonomije Robert Habek, i Agencija za mreže koja se bavi energetikom u Njemačkoj.

Rusija je prethodno već smanjila isporuku gasa Njemačkoj, objašnjavajući to izostankom jedne Simensove turbine koja je na remontu u Kanadi.

Zbog zapadnih sankcija, Kanađani su zadržavali turbinu, ali je u nedelju (10. jul) saopšteno da su pristali da je isporuče Njemačkoj, koja će je prebaciti u Rusiji. Iz Simensa su rekli da teže da se to desi što brže.

U Kremlju se drže verzije prema kojoj Rusija nikad ne koristi energente kao političko oružje. „Kada turbina dođe sa popravke, povećaće se i obim isporuka“, kažu u Moskvi.

Šta ako ne bude gasa?

Njemačka je veoma zavisna od ruskog gasa. Prema Ministarstvu ekonomije, prošle godine se još 55 odsto gasa uvozilo iz Rusije, danas je taj procenat oborena na 35 odsto.

Vlada u Berlinu već je spremila plan za slučaj da ruskog gasa više ne bude. Na velika vrata se vraćaju elektrane na ugalj, kako bi gas mogao da se prištedi za grijanje.

Vjerovatno će biti odvojeno devet milijardi evra da se iz nedaća izbavi Uniper, jedan od najvećih dobavljača ruskog gasa. Ta firma trenutno dobija samo 40 odsto količina ugovorenih sa Gazpromom, a ostalo kupuje na svjetskom tržištu po ogromnim cijenama.

Oliver Holtemeler, iz Lajbnicovog instituta za istraživanja privrede, procjenjuje da će Njemačka moći da izgura zimu čak i bez ruskog gasa – pod uslovom da Norveška isporuči veće količine, i da građani štede. „Tako bismo mogli da prođemo bez restrikcija kroz zimu. Ali onda bismo problem imali i iduće godine.“

Infografik Karte Erdgasleitungen aus Russland und Kaukasus in die EU EN

Gasovodi iz Rusije ka Evropi

„Ako isporuke gasa budu trajno obustavljene, onda idućeg ljeta nećemo moći da napunimo skladišta, pa bismo i one tamo zime imali isti problem“, rekao je Holtemeler za javni servis ARD.

Putinov posljednji adut

Političari se ne ustežu od savjeta građanima da skrate tuširanje na tri ili pet minuta, ili da iduće zime ne griju uobičajeno.

Vonovia, najveći koncern koji drži nekretnine u Njemačkoj, saopštio je da će u stanovima kojima upravljaju i koje iznajmljuju noću temperatura moći da bude najviše 17 stepeni. Dnevno grejanje i topla voda nisu ograničeni. Vonovia ima oko 550.000 stanova i upravlja sa još 72.500.

Na berzi se pribojavaju ruskog embarga, upozoravajući da bi on stajao njemačku privredu barem dvjesta milijardi evra. Najteže bi pogođena bila hemijska industrija, kao važna izvozna grana, jer ona troši čak 15 odsto gasa koji se uveze u Njemačku.

Ima glasova koji sumnjaju da će Kremlj ostaviti Njemačku bez gasa. „Putin je šahista", kaže Robert Halver, stručnjak za kapitalne investicije Bader Banke. „Ne mogu da zamislim da će skroz zavrnuti ventil. Time bi ispustio iz ruku svoj posljednji adut."

Gazpromova „džungla“ u Njemačkoj

nr (dw, ard, dpa)

Pratite nas i na Facebooku, na Twitteru, na YouTube, kao i na našem nalogu na Instagramu