Hag blokira Srbiju na putu u EU

Početkom ove godine i iz Brisela i iz Beograda je poručeno da će 2011. biti godina velikih izazova, ali i velikih mogućnosti u procesu evrointegracija Srbije. Ukoliko želi da ispuni cilj i kraj ove godine dočeka kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija mora da provede niz ozbiljnih aktivnosti. Komesar za proširenje EU, Štefan File, i izvjestilac Evropskog Parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, naglašavaju da kancelarija Vlade Srbije za evrointegracija odlično obavlja posao i pokazuje da Srbija ima velike administrativne kapacitete. Oni, međutim, istovremeno podsjećaju da pored tehničkih i reformskih pitanja, pred Srbijom, na putu do kandidature, stoje i druga važna otvorena pitanja.

Direktorka programa za Evropu u Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG), Sabina Frejzer, za Dojče vele kaže: “Moguće je da će Evropska komisija, koja prvenstveno procjenjuje tehničku sposobnost Srbije u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, reći da je Srbija uradila dobar posao i da je tehnički spremna da počne razgovore o pridruživanju sa EU. Ali onda će na red doći mišljenje zemalja članica, koje moraju da daju svoje “zeleno svjetlo”. Tu će saradnja sa Hagom i odnosi Srbije i Kosova biti primarni politički faktori koji će odlučiti da li će zemlje članice podržati mišljenje Komisije.”

Skeniranje napretka Srbije

Evropska komisija je za 12.oktobar najavila prezentaciju novog izvještaja o napretku zemalja u procesu evrointegracija. On bi trebalo da obuhvati i mišljenje o spremnosti Srbije da dobije kandidatski status za ulazak u EU. U međuvremenu očekuju se junski, a zatim i decembarski izvještaj glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.

Šef švedske diplomatije, Karl Bilt, smatra da će za izradu mišljenja o kandidaturi Srbije odlučujuće biti mnoge stvari, a ne samo ili prvenstveno saradnja sa Hagom: “Proces dobijanja mišljenja od Evropske komisije je vrlo sveobuhvatan proces kako bi se skenirala zemlja i njen napredak. Saradnja sa Tribunalom u Hagu je samo jedan dio toga.”

Šta je to “puna saradnja” ?

Dok se svi slažu da puna saradnja sa Tribunalom u Hagu ostaje uslov za dalje približavanje Srbije EU, sama definicija “pune saradnje” se razlikuje. Sabina Frejzer iz MKG kaže da je dosada Srbija uspjela da napreduje ka EU “zapravo bez pune saradnje”: “U ranijim slučajevima, recimo prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, neke zemlje, prije svih Holandija i Belgija, smatrale su da Srbija mora da osigura da se Mladić nađe u Hagu, dok su druge zemlje Unije bile fleksibilnije. O tome će se još dosta raspravljati, a moje je mišljenje da Mladić mora da bude u Hagu prije početka razgovora Srbije o članstvu.”

Da je na Tribunalu u Hagu i Seržu Bramercu da definišu šta puna saradnja znači, i da to možda neće podrazumijevati isključivo Mladića u Hagu, smatra Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku u Briselu: “Svi se fokusiramo na Mladića, ali puna saradnja sa Tribunalom znači mnoge stvari. Nije u pitanju samo predaja ratnih zločinaca, već i upravljanje bezebdnosnim strukturama, njihova transparentnost, dostavljanje potrebne dokumentacije Hagu. Bramerc posmatra mnogo stvari, a njegovo mišljenje o napretku Srbije neće zavisti samo od predaje Mladića već i od drugih pitanja.”

Autor: Marina Maksimović

Odg. ur.: Z. Arbutina