Gruzija, Moldavija, Ukrajina i EU

U istoriji Gruzije, Moldavije i Ukrajine, potpisivanje sporazuma o asocijaciji i slobodnoj trgovini 27. juna 2014. na samitu EU u Briselu, bio je jedan od najvažnijih događaja od sticanja nezavisnosti 1991. godine. Sporazum sa EU predviđa ukidanje carina i trebalo bi da proširi trgovinu između partnera. Ali, politički i ekonomski problemi u zemljama postali su prepreke u implementaciji Sporazuma o pridruživanju, kažu posmatrači na terenu.

Gruzija želi evropsku integraciju

"Gruzija teži članstvu u EU i neće odustati od tog cilja", rekao je za Dojče vele Kaša Gogolašvili iz gruzijske Fondacije za strateške i međunarodne studije (GFSIS). Do danas je na snagu stupio samo dio Sporazuma o pridruživanju, onaj koji se odnosi na trgovinu. Ali, gruzijska privreda je usmjerena ka evropskom tržištu i izvoz u EU je već porastao, kaže ovaj ekspert.

Prema njegovim riječima, sporazum uključuje i program reformi koji se već sprovodi uz podršku EU. Ali, njen uspjeh zavisi isključivo od gruzijske vlade, kaže Gogolašvili. Samo pouzdano ekonomsko okruženje i politička stabilnost mogu privući investitore. Ali, Gruzija se trenutno suočava sa ozbiljnim problemima: ekonomski pad, visoka nezaposlenost, prijetnje po bezbjednost u regionu i unutar zemlje. Sve to stoji na putu brzog napretka u reformama.

"Očekivanja stanovništva nisu ispunjena", upozorava Gogolašvili. Ali, i ruska propaganda doprinosi povećanju podrške za proruski kurs, i ona trenutno iznosi 15 odsto. No, velika većina Gruzijaca, 70 odsto, želi i dalje evropski razvoj svoje zemlje, rekao je ekspert, dodajući: "Prelomna tačka će biti kada EU uvede bezvizni režim. Tada će ljudi osjetiti prave prednosti približavanja EU".

Moldavija: između Istoka i Zapada

Za razliku od Gruzije, Republika Moldavija je danas ponovo na raskrsnici. Anatol Caranu iz moldavskog centra za strateška istraživanja i savjetovanja "Politikon" ističe da su Moldavci, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, na posljednjim izborima većinom glasali za proevropske stranke – nakon potpisivanja sporazuma sa EU i uvođenja bezviznog režima.

Međutim, zbog tekuće krize, ponovo će se razgovarati o promjeni spoljnopolitičkog kursa. "Situacija je ozbiljna. Nije isključeno da Moldavija bankrotira. Oligarhijski krugovi imaju veliki uticaj na razvoj", rekao je Caranu. Sve zavisi od toga da li će u parlamentu biti formirana nova većina, da li će ona biti proevropska i u stanju da sprovede radikalne reforme.

Ukrajina se nada perspektivi članstva u EU

Među navedene tri zemlje, Ukrajina je u najtežoj situaciji. Mnogo energije i resursa troši sukob sa Rusijom, izjavio je Vladimir Gorbač iz ukrajinskog instituta za evroatlantsku saradnju, dodajući: "Događaji na istoku zemlje ometaju vladu u sprovođenju sporazuma sa EU. Pored toga, dio o slobodnoj trgovini nije stupio na snagu, jer je EU napravila ustupke Rusiji i odložila ga do 1. januara 2016."

Kijev radi na usvajanju evropskih propisa i standarda kvaliteta. Ali, ukrajinske vlasti često nemaju ni dovoljno motivacije niti sredstava za reforme: "EU mora da shvati da su odbrambena pitanja, pitanja života i smrti, često hitnija nego prilagođavanje tehničkih propisa", rekao je ekspert.

Gorbač kaže da u ukrajinskoj javnosti postoji i razočaranje u Evropsku uniju, koja ne razumije situaciju u Ukrajini. "Za Ukrajinu bi bilo važno da joj se da perspektiva članstva u EU. Time bi se ukrajinsko društvo mobilisalo za reforme i uvjerilo da Majdan nije bio uzaludan."