Gdje su Mladićevi i Karadžićevi jataci?

Saradnja sa Haškim tribunalom je što se tiče Srbije praktično završena isporučivanjem glavnih bjegunaca i čini se da problem Haga više nije tema ni za srpske medije, ni za političare. Ono što je preostalo da se uradi, a o čemu sada govori i glavni tužilac tribunala Serž Bramerc je otkrivanje jataka i pomagača optuženima za ratne zločine. Da se tako dugo i uspješno skrivaju je praktično jedina mana koja se upućuje Srbiji u Bramercovim redovnim izvještajima.

Spoljni pritisak potreban

Srpske vlasti se završetkom tog dijela saradnje, i otkrivanjem jataka, neće baviti bez nekog ozbiljnog pritiska sa strane, ocjenjuje za DW Orhan Dragaš, direktor Međunarodnog instituta za bezbjednost: „Srpske vlasti će se baviti otkrivanjem jataka u onoj mjeri koliko bude vršen pritisak na njih od strane međunarodne zajednice, Evropske unije (EU), odnosno Haškog tribunala i Bramerca konkretno. Vladajući se u ovoj izbornoj kampanji, a i nezavisno od nje, najradije time ne bi bavili, kao što se najradije ne bi bavili ni isporukom haških optuženika da to nisu morali da urade. To je jasno pokazala i dužina perioda koliko dugo smo tragali za njima iako su, kao što vidimo, bili u Srbiji.“

Koliko su još bitni jataci?

Sada je osnovno pitanje koliko će međunarodna zajednica uopšte insistirati na ispunjavanju i ove haške obaveze. Dragaš smatra da međunarodnoj zajednici generalno nije mnogo važno ko su jataci, osim što je to važno Haškom tribunalu i Bramercu lično. Orhan Dragaš napominje da to pitanje ipak može biti važno za Srbiju:

„Ako se ispostavi da su jataci bili u nekoj vezi sa državnim organima, ili sa vlašću, to je onda vrlo opasno. Inače bilo je očekivano da će postojati jataci koji su ih krili, to su njihovi prijatelji, ratni saborci. Ali, ako su oni bili u sprezi sa državom, onda to može biti vrlo opasno i vrlo značajno da se otkrije“, kaže Dragaš.

Ko je kriv za štetu

Danijel Šunter, direktor Evroatlantske inicijative, kaže za Dojče vele da se i u dosadašnjim postupcima pred srpskim pravosudnim organima protiv jataka pokazalo da ne postoji spremnost da se to pitanje razriješi do kraja. Šunter takođe misli da međunarodnoj zajednici to pitanje više nije toliko važno, ali da bi Srbija trebalo da radi na tome:„Zato što su ti ljudi pravili jako veliku štetu Srbiji, prije svega u procesu evropskih integracija, koji je mogao mnogo brže da se odigra i da utiče na čitav niz drugih okolnosti koje danas muče Srbiju. I mislim da je to razlog zbog čega bi ti ljudi trebalo da odgovaraju, i mislim da je velika šteta što država to pitanje nije riješila na adekvatan način.“

Politički oportunizam – glavna prepreka

Šunter kaže da otkrivanje jataka ne bi bacilo neko novo svjetlo na rad tajnih službi, već bi prevashodno služilo da se raščisti sa nekim pitanjima iz prošlosti „zbog kojih smo platili veliku političku, ekonomsku i svaku drugu cijenu.“ Kada je riječ o preprekama da se i ovo pitanje razriješi do kraja, Šunter smatra da je za njih kriv prije svega politički oportunizam:

„Zato što je praksa na ovim prostorima pokazala da se nažalost, značajne i velike odluke donose isključivo ukoliko postoji neposredan politički interes, i ukoliko postoji snažan međunarodni pritisak. U suprotnom, događaji se često izjalove i na kraju se često ništa ne desi“, dodaje Šunter.

Autor: Ivica Petrović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić