Evropskim populistima ne treba Trump
22. maj 2019
Donald Trump je vjerovatno najmoćniji populista na svijetu i privlači najviše medijske pažnje. Međutim, to ne znači da je on uveo ideju populizma u današnju globalnu politiku. Mnogo prije nego što se Trump neočekivano ostavio posla sa nekretninama i postao predsjednik Sjedinjenih Američkih Država, evropski populisti su zauzeli svoja politička mjesta širom kontinenta.
Slobodarska partija Austrije (FPÖ) stekla je popularnost u ovoj zemlji devedesetih godina prošlog vijeka i promijenila uspostavljeni partijski sistem u zemlji. U međuvremenu je i populizam u Italiji dobio svoju polaznu tačku: izborom bivšeg medijskog mogula Silvia Berlusconija za premijera zemlje prije 25 godina, prvi moderni populistički vođa preuzeo je političku funkciju u Evropi.
Berlusconi kao predznak
"Berlusconi je bio neka vrsta upozorenja", kaže Anna Grzymala-Busse, profesorica međunarodnih studija sa fokusom na populizam na Univerzitetu Stanford. "On je pokazao da je moguće da jedan populista sa haotičnim vođstvom bez koherentnog programa vlada zemljom."
Jedan od populističkih lidera u Evropi, koji je prethodio vremenu Trumpa, je i Viktor Orban u Mađarskoj. On je inače bio gost u Bijeloj kući početkom ove sedmice. Orban je prvi put preuzeo kancelariju premijera 1998. godine. Ubrzo nakon toga je počeo napadati liberalne demokratske institucije u zemlji. Čak je i pooštrio taj svoj politički program otkako je ponovo izabran za premijera 2010. godine.
Ta hronologija pokazuje da evropski populisti postoje potpuno neovisno od Trumpa i da im ne treba njegova podrška, smatra Grzymala-Busse: "Oni su sami uspjeli steći popularnost u svojim zemljama."
Evropski populizam je uglavnom nastao na domaćem terenu. Često se hrani zloupotrebama u vlastitoj zemlji i stoga ga je teško prenijeti u druge zemlje. Steve Bannon je to naučio na vlastitoj koži kada je pokušao da formira evropsku grupu desničarskih populista prije evropskih izbora koji se održavaju krajem maja.
"Evropskim populistima ne treba Bannon"
Plan nije uspio. Međutim, to ne iznenađuje, kaže Mabel Berezin, sociologinja sa Univerziteta Cornell, koja je trenutno angažovana na „Institutu za napredne studije" u Princetonu. "Njima ne treba Bannon", kaže ona kada govori o evropskim populistima. "Oni se sasvim dobro snalaze i bez njega."
Stoga je pogrešno bilo pretpostaviti da bi poraz Trumpa na izborima 2020. godine automatski značio i pad populizma u Evropi, kaže Grzymala-Busse.
Međutim, postoji nekoliko konkretnih veza između Trumpa i evropskih populista, objašnjava Grzymala-Busse. Ni jedna strana nije očigledna, pa i kada se bave nejasnim i širokim političkim pitanjima.
"Mislim da dijele istu ideologiju, skeptični su prema međunarodnim savezima i liberalnoj demokratiji, te tvrde da govore u ime naroda."
Rusija kao spojni element
Najkonkretnija veza između Trumpa i evropskih populista - izuzimajući to što imaju istu ideologiju - leži u njihovom međusobnom afinitetu prema Rusiji. „U Rusiji postoje mreže. Rusija aktivno finansira populističke pokrete u Evropi. Müllerov izvještaj takođe sugeriše da ta zemlja održava veze sa predsjednikom Trumpom", objašnjava Grzymala Busse.
"To definitivno daje legitimitet Orbanu i njemu sličnima", dodaje Grzymala-Busse. "Trump im takođe pruža i odličnu međunarodnu legitimnost. Činjenica da ga najveći populista prihvata, Orbana čini još moćnijim i legitimira ga ne samo u Mađarskoj, nego i širom Evrope."