EVROPSKI HORIZONT BOSNE I HERCEGOVINE
12. mart 2004Oglas
ED: U knjizi je tematizovan bosansko-hercegovacki federalizam u evropskom poredjenju, a tekstove su pored njemackih, austrijskih i francuskih pravnih strucnjaka napisali i bh. pravnci - prije svega bivše i sadašnje sudije ustavnog suda. Da li je BiH kao federacija na tragu evropskih iskustava ili je u njoj potrebno nešto mijenjati? Da li postoji mogucnost da se sadašnji ustav zamijeni ustavom koji bi bio demokratski usvojen u samoj zemlji?
Profesor Vitzthum: "Cinjenica je da je sadašnji ustav specifican i , sudeci po nekim njegovim karakteristikama to nije poželjno. Ustav je nastao potpisivanjem medjunarodnog ugovora o primirju, pa o miru i u njegovom donošenju nije ucestvovao narod. Na srednji ili duži rok gledano bice neophodno da se donese novi ustav koji ce biti potvrdjen parlamentarnom vecinom ili na referendumu. Teško je predvidjeti kako ce izgledati takav ustav i do koje ce mjere biti specifican zbog nacionalnog sastava stanovništva. No, želio bih svakako spomenuti osnovnio problem u Bosni i Hercegovini: Želimo li demokratiju ili etnokratiju? Demokratija je vlast naroda. U klasicnoo shvacenoj demokratiji bi u Bosni i Herecegovini moc bila u rukama Bosnjaka pošto u medjuvremenu sacinjavaju oko 50 odsto stanovništva. Stoga bi svaki demokratski sistem u Bosni i Hercegovini morao imati ugradene mehanizme zaštite ostalih etnickih grupa. Sa druge strane, etnokratija je to što trenutno postoji. To je apsolutna vlast tri etnija. Možda se to ne može izbjeci u prelaznom periodu, ali svakako to djeluje paralizirajuce i ne odgovara modernim standardima".
ED: Profesore Vitzthum, da li bi švajcarski federalni model bio primjenjiv na BiH?
Profesor Vitzthum : Dobro funkcionisanje švajcarskog federalizma, i to vec 200 giodina, uslovljen je povoljnim ekonomskim razvojem, koji je stalno ublažavao potencijalne konflikte. Znaci, privredni oporavak i razvoj Bosne i Hercegovine ce biti od odlucujuceg znacaja za efikasnost bilo kojeg ustavnog modela. A što se tice Evrope, jasno je da ce Bosna i Hervcegovina u njoj pronaci svoje mjesto. Hrvatska i Makedonija su vec podnijele zahtjev za pocetak pregovora o pridruživanju. Srbija ce isto prije ili kasnije biti primljena. Cijeli jugozapadni Balkan se krece u pravcu Evropske unije. Naravno da ce u takvom kontekstu i Bosna i Hercegovina jednog dana biti dio Unije. U ovakvoj konstrukciji Evropske unije nisu važne samo države clanice vec i njihove regije. To znaci da je sasvim normalno da dijelovi država imaju svoje predstavništvo u Briselu. To je možda i dobar nacin da se ublaže etnicki problemi kada narodi shvate da ce njihovi interesi biti takodje zastupljeni u Briselu.
ED: Gospodine profesore, da li je u Bosni i Hercegovini moguce sprovesti princip subsidiariteta prema kojem sve ono što se može obaviti na lokalnom i regionalnom nivou ne biva delegirano na državni nivo?
Profesor Vitzthum: Taj princip je u savkom slucaju moderan nacin vladavine. On ce biti zastupljen i u Evropskom ustavu, a vec je jedan od osnovnih elemenata njemackog Ustava. Naravno, u svakoj državi je prisutna tendencija centralizacije nadležnosti, tzv. Unitaristicka tendencija. Medjutim, centralisticka orma vladavine kakva postoji u Republici srpskoj, u Banjaluci, ne može se primijeniti na cijelu Bosnu i Hercegovinu. Ona mora biti federalna država. Na pocetku je to labavija forma federacije ali ce tendencija ionako ici ka centralizaciji. Osim toga, nije poželjno da se entiteti do te mjere razlikuju po strukturi - jakobinski centralizam u Republici srpskoj i izrazito federalna struktura u Bošnjacko-hrvstskoj federaciji. Savaka buduca reforma ustava morala bi ujednaciti unutrašnje strukture entiteta.
ED: Vi pišete i o neophodnosti pravne kontrole medjunarodnih kontrolora ?
Profesor Vitzthum: Taj je kompleks pitanja došao do izražaja u poznatoj odluci Ustavnog suda Bosne i Herecegovine prema kojoj je taj sud, u slucaju da Visoki predstavnik donese neku normu koja nije u skladu sa Ustavom, dužan da procijeni ustavnost te norme i da je proglasi neustavnom. Drugim rijecima, ustavni sud je donio odluku prema kojoj je on ta instanca koja je nadležna za kontrolu Visokog predstavnika, ukoliko su sporne neke norme koje on donosi u ime zakonodavnih tijela koja su zbog partijsko-nacionalnih sporova blokirani. To je moderno pravno pitanje koje se nije pojavilo samo u Bosni i Hercegovini nego i svugdje u svijetu , gdje je medjunarodna zajednica prisutna u vojnom, politickom ili civilnom sektoru, u kontroli izbora itd. Postavlja se pitanje, kako se te, u principu pozitivne aktivnosti medjunarodne zajednice us lucaju greške mogu sudsk preispitati i korigovati. To još znaci da ovakva diskusija nije samo karakteristicna za Bosnu i Hercegovinu, jer se ta iskustva mogu uporediti sa onima u Afganistanu i Iraku i što se tice pitanja multietnickog federalnog modela kao i kontrole kontrolora.
ED: Profesore Vitzthum, na kraju, šta vam je osobno donijelo bavljenje Bosnom i Hercegovvinom, i kakav je znacaj ove problematike u Evropi?
Profesor Vitzthum: Fasciniran sam tom zemljom, napisao sam nekoliko analiza i knjiga o njoj, a i dalje cu tamo odlaziti. Vec sada na mom fakultetu imam nekoliko prijavljenih doktorskih teza o toj temi. Meine interesuje i ukupni, regionalni balkanski kompleks. Ova regija je od odlucujuceg znacaja za buducnost Evrope. Ukoliko nam uspoie da prevladamo nacionalizam i nacionalnu uskogrudost, onda se možemo nadati i takvoj Evropi. A ukoliko nam to ne podje za rukom, vraticemo se svi skupa u kasni 19. vijek.
Profesor Vitzthum: "Cinjenica je da je sadašnji ustav specifican i , sudeci po nekim njegovim karakteristikama to nije poželjno. Ustav je nastao potpisivanjem medjunarodnog ugovora o primirju, pa o miru i u njegovom donošenju nije ucestvovao narod. Na srednji ili duži rok gledano bice neophodno da se donese novi ustav koji ce biti potvrdjen parlamentarnom vecinom ili na referendumu. Teško je predvidjeti kako ce izgledati takav ustav i do koje ce mjere biti specifican zbog nacionalnog sastava stanovništva. No, želio bih svakako spomenuti osnovnio problem u Bosni i Hercegovini: Želimo li demokratiju ili etnokratiju? Demokratija je vlast naroda. U klasicnoo shvacenoj demokratiji bi u Bosni i Herecegovini moc bila u rukama Bosnjaka pošto u medjuvremenu sacinjavaju oko 50 odsto stanovništva. Stoga bi svaki demokratski sistem u Bosni i Hercegovini morao imati ugradene mehanizme zaštite ostalih etnickih grupa. Sa druge strane, etnokratija je to što trenutno postoji. To je apsolutna vlast tri etnija. Možda se to ne može izbjeci u prelaznom periodu, ali svakako to djeluje paralizirajuce i ne odgovara modernim standardima".
ED: Profesore Vitzthum, da li bi švajcarski federalni model bio primjenjiv na BiH?
Profesor Vitzthum : Dobro funkcionisanje švajcarskog federalizma, i to vec 200 giodina, uslovljen je povoljnim ekonomskim razvojem, koji je stalno ublažavao potencijalne konflikte. Znaci, privredni oporavak i razvoj Bosne i Hercegovine ce biti od odlucujuceg znacaja za efikasnost bilo kojeg ustavnog modela. A što se tice Evrope, jasno je da ce Bosna i Hervcegovina u njoj pronaci svoje mjesto. Hrvatska i Makedonija su vec podnijele zahtjev za pocetak pregovora o pridruživanju. Srbija ce isto prije ili kasnije biti primljena. Cijeli jugozapadni Balkan se krece u pravcu Evropske unije. Naravno da ce u takvom kontekstu i Bosna i Hercegovina jednog dana biti dio Unije. U ovakvoj konstrukciji Evropske unije nisu važne samo države clanice vec i njihove regije. To znaci da je sasvim normalno da dijelovi država imaju svoje predstavništvo u Briselu. To je možda i dobar nacin da se ublaže etnicki problemi kada narodi shvate da ce njihovi interesi biti takodje zastupljeni u Briselu.
ED: Gospodine profesore, da li je u Bosni i Hercegovini moguce sprovesti princip subsidiariteta prema kojem sve ono što se može obaviti na lokalnom i regionalnom nivou ne biva delegirano na državni nivo?
Profesor Vitzthum: Taj princip je u savkom slucaju moderan nacin vladavine. On ce biti zastupljen i u Evropskom ustavu, a vec je jedan od osnovnih elemenata njemackog Ustava. Naravno, u svakoj državi je prisutna tendencija centralizacije nadležnosti, tzv. Unitaristicka tendencija. Medjutim, centralisticka orma vladavine kakva postoji u Republici srpskoj, u Banjaluci, ne može se primijeniti na cijelu Bosnu i Hercegovinu. Ona mora biti federalna država. Na pocetku je to labavija forma federacije ali ce tendencija ionako ici ka centralizaciji. Osim toga, nije poželjno da se entiteti do te mjere razlikuju po strukturi - jakobinski centralizam u Republici srpskoj i izrazito federalna struktura u Bošnjacko-hrvstskoj federaciji. Savaka buduca reforma ustava morala bi ujednaciti unutrašnje strukture entiteta.
ED: Vi pišete i o neophodnosti pravne kontrole medjunarodnih kontrolora ?
Profesor Vitzthum: Taj je kompleks pitanja došao do izražaja u poznatoj odluci Ustavnog suda Bosne i Herecegovine prema kojoj je taj sud, u slucaju da Visoki predstavnik donese neku normu koja nije u skladu sa Ustavom, dužan da procijeni ustavnost te norme i da je proglasi neustavnom. Drugim rijecima, ustavni sud je donio odluku prema kojoj je on ta instanca koja je nadležna za kontrolu Visokog predstavnika, ukoliko su sporne neke norme koje on donosi u ime zakonodavnih tijela koja su zbog partijsko-nacionalnih sporova blokirani. To je moderno pravno pitanje koje se nije pojavilo samo u Bosni i Hercegovini nego i svugdje u svijetu , gdje je medjunarodna zajednica prisutna u vojnom, politickom ili civilnom sektoru, u kontroli izbora itd. Postavlja se pitanje, kako se te, u principu pozitivne aktivnosti medjunarodne zajednice us lucaju greške mogu sudsk preispitati i korigovati. To još znaci da ovakva diskusija nije samo karakteristicna za Bosnu i Hercegovinu, jer se ta iskustva mogu uporediti sa onima u Afganistanu i Iraku i što se tice pitanja multietnickog federalnog modela kao i kontrole kontrolora.
ED: Profesore Vitzthum, na kraju, šta vam je osobno donijelo bavljenje Bosnom i Hercegovvinom, i kakav je znacaj ove problematike u Evropi?
Profesor Vitzthum: Fasciniran sam tom zemljom, napisao sam nekoliko analiza i knjiga o njoj, a i dalje cu tamo odlaziti. Vec sada na mom fakultetu imam nekoliko prijavljenih doktorskih teza o toj temi. Meine interesuje i ukupni, regionalni balkanski kompleks. Ova regija je od odlucujuceg znacaja za buducnost Evrope. Ukoliko nam uspoie da prevladamo nacionalizam i nacionalnu uskogrudost, onda se možemo nadati i takvoj Evropi. A ukoliko nam to ne podje za rukom, vraticemo se svi skupa u kasni 19. vijek.
Oglas