Evropa mirovni projekat

 U zamku Belvi, pred oko 200 gostiju iz svijeta politike, kulture, nauke i vjere, on je tim govorom otvorio novu manifestaciju zvanu Forum Belvi. Ona je zamijenila dosadašnji takozvani Berlinski govor predsjednika i trebalo bi da bude platforma za razmjenu mišljenja o svim važnim društvenim pitanjima.

Joahim Gauk želi da razbije nepovjerenje nemačkih susjeda prema Berlinu. On je partnerskim zemljama poručio da Njemačka ne želi da zastrašuje druge i da im nameće svoje koncepte. Zabrinut je zbog toga što ponašanje Njemačke u aktuelnoj krizi evra izaziva podozrenje u nekim državama. A i zbog rastuće skepse prema Evropskoj uniji, koju je u čitavom govoru zvao i „Evropom“.

„Koliko god Evropa bila privlačna, Evropska unija je kod previše građana izazvala osjećanje da su u njoj bez uticaja i moći. Znam, čujem i čitamo to svakoga dana. U Evropi se moraju razjasniti neke stvari.

"Nikada nisu duhom napustili Evropu"

I pored svih problema, Gauk je sam sebe nazvao „deklarisanim Evropljaninom“. U nastavku je iznio kratku istoriju Evropske unije iz koje se vidjelo da ona nije uvijek mogla da podnese teret svih zadataka koje imala pred sobom. A zatim je o „Evropi“ počeo da govori i kao o kontinentu za koji se, kaže, takođe nije uvijek znalo šta sve obuhvata. Dodjela Nobelove nagrade za mir Evropskoj uniji za Gauka je značila da je „Evropa mirovni projekat“. Poslije podizanja gvozdene zavjese „Evropa“ je za Gauka bila samo koncept „Zapadne Evrope“. No, kako je dodao, stanovnici socijalističkih zemalja ni u vrijeme blokovske politike „nikada nisu duhom napustili Evropu.“

Evropa do sada nije imala zajedničku evropsku javnost koja može da se uporedi sa onim što zovemo javnošću na nacionalnom nivou, rekao je Gauk ponovo misleći na Evropsku uniju.

„U Evropi su priznata 23 službena jezika, tome treba dodati bezbrojne druge jezike i dijalekte. Nijemac koji ne govori francuski ili engleski, neće moći da se sporazume sa jednim Portugalcem, Litvancem ili Mađarom. Ja znam da je za mladu generaciju engleski već lingua franca, ali jezičku integraciju ne smijemo prepustiti slučaju. Ubijeđen sam da u Evropi obje stvari mogu da žive jedna pored druge: udomljenost u maternjem jeziku i njegovoj poeziji, i upotrebljiv engleski jezik za sve životne situacije i starosne dobi.“

Gauk je u nastavku iznio i svoju viziju „agore“ Evropske unije, po uzoru na starogrčke trgove za okupljanje i verske, trgovačke, građanske i društvene aktivnosti. Tu „agoru“ on vidi kao jedan veliki medijski kanal EU; on je čak preporučio medijima da, dok se to ne ostvari, više izvještavaju o događajima u drugim zemljama i o samoj „Evropi“. 

Autor: Saša Bojić (epd, dpa)

Odgovorni urednik: Svetozar Savić