Potvrda perspektive, ali bez obećanja

Zvaničnici Evropske unije su u Sofiji jednoglasno naglasili značaj Zapadnog Balkana za cijelu Evropu, ali su uglavnom odbijali da pominju konkretne datume kada su u pitanju perspektive zemalja u regionu. Njemačka kancelarka Angela Merkel je na konferenciji za novinare to otvoreno i potvrdila.

„Nemam nikakvo mišljenje što se tiče navođenja 2025. godine kao mogućeg cilja. Ulazak (u EU) mora da bude zasnovan na napretku. Ne na bazi vremena, već na osnovu postignutog i to posebno u oblastima vladavine prava, korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, otvorenih bilateralnih i graničnih pitanja", rekla je Merkelova.

Jedino je predsjednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, malo drugačijim tonom, podržao 2025. godinu kao datum kada bi prema njegovom mišljenu trebali da uđu Srbija i Crna Gora. Ono što Evropska unija ne može da obeća u odnosu na perspektivu za ulazak, pokušaće da kompenzira još većim investicijama u regionu.

U završnoj deklaraciji sa samita se jasno ukazuje na „riješenost EU da ojača i intenzivira svoj angažman na svim nivoima sa ciljem da podrži političku, ekonomsku i socijalnu transformaciju regiona".

DW je već objavio plan koji predviđa podršku Brisela u šest ključnih sektora u regionu koji bi trebao da obuhvati desetine projekata. Iako je prijedlog Tajanija da se regionu odobri paket od 10 milijardi evra investicija i pomoći za sada preoptimističan, ipak svih šest zemalja će i te kako profitirati od pomoći Brisela.

Projekti čije je finansiranje započelo odmah poslije prošlogodišnjeg samita u Trstu, sada će biti nadopunjeni novim, posebno u sferi transporta i povezanosti.

Bosna i Hercegovina će dobiti direktnu pomoć i jeftinije kredite za izgradnju četiri projekta: Mediteranskog koridora sa Hrvatskom (Tarčin-Ivan, dvije deonice) čija gradnja treba da počne sredinom 2019. godine, a da završi do 2022. godine.

EU će finansirati i sekciju autoputa Počitelj-Zvirovići u okviru Koridora 5c, kao i dionicu Buna-Počitelj. Najveću pojedinačnu direktnu pomoć (41,4 miliona eura) EU dodjeljuje Srbiji i Kosovu, i to za izgradnju dionice autoputa koji treba da poveže Niš i Prištinu.

Makedonija i Albanija će dobiti ekstra finansiranje da bi se povezali autoputem i željeznicom u okviru Koridora 8. Najveće ohrabrenje za zemlje regiona stiglo je od predsjednika Evropskog savjeta Donalda Tuska: „EU jeste i ostaće najvažniji partner Zapadnog Balkana. Integracija regiona je osnovni prioritet EU, a Zapadni Balkan je integralni dio Evrope".

Razloga za zadovoljstvo na kraju je imao i domaćin, bugarski premijer Bojko Borisov.

„Ne znam da li je nekada u Sofiji bilo toliko predsjednika, premijera, kancelera i bankara i predstavnika evropskih institucija", rekao je Borisov.  

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android