EU: Došlo do demokratskih promjena u Srbiji, ali može još više

Evropska unija čestitala je Srbiji desetu godišnjicu oktobarskih promjena. Čestitka je stigla iz kancelarije visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbjednost, Ketrin Ešton. Portparolka šefice evropske diplomatije, Maja Kocijančić za Dojče vele je izjavila:

„Povodom desete godišnjice demokratskih promjena želimo da čestitamo građanima Srbije na napretku u pogledu demokratskih reformi kao i na poboljšanju ekonomske situacije. Sve te promjene predstavljaju i temelj procesa evrointegracija Srbije. Mi znamo da je ovaj proces dug i da nije lak, ali to je proces koji će donijeti prave i konkretne promjene za građane.“

Na desetu godišnjicu petooktobarskih protesta iz kancelarije Ketrin Ešton poručuju da će Evropska unija i dalje podržavati Srbiju na njenom putu ka Evropi, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.

Srbija uradila dosta, ali mogla i više

Da je Srbija u prethodnih deset godina uradila dosta, ali da je mogla i više smatra predsjednik Odbora Evropskog parlamenta za Jugoistočnu Evropu, Eduard Kukan. Kukan je povodom desete godišnjice oktobarskih promjena u Srbiji za Dojče vele izjavio da je Srbija uradila mnogo u prethodnih deset godina, „jer je uspjela da se pozicionira kao budući potencijalni kandidat za članstvo u EU. Ona je na svom putu imala probleme i teškoće, ali sada je Srbija prihvaćena od međunarodne zajednice kao buduća članica EU, a to je veliko dostignuće.“

Želeći da se fokusira prvenstveno na pozitivnu budućnost zemlje, Kukan ukazuje i na činjenicu da je „komplikovana unutrašnjopolitička situacija spriječila Srbiju da postigne još bolje rezultate“. Tu kao primjer Kukan navodi „objektivni problem Kosova“.

Demokratija nije cilj nego sredstvo

Deset godina od pada Miloševićevog režima u Evropskoj uniji danas postoji široka podrška prihvatanju zahtjeva Srbije za mjesto kandidata za članstvo u Uniji. U Briselu, u velikoj mjeri, promjene u Srbiji sagledavaju upravo kroz proces evrointegracija.

„Sada ima mnogo pozitivnih osjećanja ovdje u Briselu za aktivnijim dijalogom i aktivnijim kretanjem Srbije ka EU. To je prilika koju srpski političari ne smiju da propuste“, naglašava predsjednik Odbora Evropskog parlamenta za odnose sa Jugoistočnom Evropom.

Kukan se zalaže za to da se evropska politika na Zapadnom Balkanu sa procesa stabilizacije fokusira na proces demokratizacije. Upitan da li je Srbija od petog oktobra 2000. do danas postigla potreban nivo demokratije, Kukan zaključuje: „Mislim da su promjene u Srbiji bile dovoljno demokratske. Pitanje kako će se te demokratske promjene iskoristiti, zavisiće od političara i ljudi u Srbiji.“

Autorka: Marina Maksimović

Odgovorna urednica: Marina Martinović