EU-debate u BiH: Kako opštine mogu ubrzati put u EU? | Politika | DW | 30.04.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Politika

EU-debate u BiH: Kako opštine mogu ubrzati put u EU?

„Lokalna zajednica preuzima inicijativu", naziv je serije javnih debata, koje je prije tri mjeseca pokrenuo Ured EU u BiH sa ciljem da se ukaže na važnost opština u procesu evropskih integracija.

Cilj projekta je razviti i dobar dijalog na nivou opština i komuna. Do sada je održano 10 debata a projektom je obuhvaćeno 15 lokalnih zajednica. Prva debata je održana u Gračanici, potom u Zvorniku, Derventi, Prnjavoru, Gradiški, Kaknju, Foči, Višegradu , Vitezu i posljednja u opštini Sokolac.

Izuzetan značaj lokalne zajednice

U debatama eksperti iz EU i regije, učesnike savjetuju kako da unaprijede svoje privrede i pripreme se za tržište Evropske unije a učesnici su preduzetnici, predstavnici opštinskih i gradskih vlasti, regionalni eksperti i građani.

Gotovo na svim debatama je prisutan šef Delegacije EU u BiH Lars Gunnar Wigemark. U Sokocu  su bili još i ambasador Francuske u BiH Guillaume Rousson, načelnik opštine Sokolac Milovan Bjelica, te eksperti iz Hrvatske, Crne Gore, Srbije i drugih zemalja EU. 

Leiter der EU-Delegation in Bosnien Lars Gunnar Wigemark

Šef delegacije EU u BiH Lars Gunnar Wigemark

"Cilj našeg programa je", kaže Lars Gunnar Wigemark, "da razgovaram s lokalnim zajednicama i ljudima iz svih segmenata društva i sektora, da čujem šta oni imaju da kažu ali isto tako i sa predstavnicima nevladinih organizacija, učenicima, poslovnom zajednicom i lokalnom upravom. Na sastanku, načelnik općine Sokolac upoznao me s pitanjima s kojima se ova opština suočava i projektima koje provode i planiraju provesti", rekao je Wigemark.

On je posebno  naglasio to da su lokalne zajednice od izuzetnog značaja za evropske integracije i put BiH ka EU. "One su jako bitan aspekt kompletnog procesa evropskih integracija i one će imati direktnu korist od evropskih integracija. Ljudi često pogrešno misle da je proces evropskih integracija bitan samo za glavne gradove i da se tiče samo elita. Ne, lokalne zajednice su upravo te koje imaju jako bitnu ulogu u cijelom procesu", rekao je Wigemark.
 

Stručnjaci  na raspolaganju da pruže savjet a ne propovjed

Debatama prisustvuju različiti stručnjaci iz različitih oblasti iz zemalja EU i zemalja susjeda. „Stručnjaci su na raspolaganju da pruže savjet. Nismo tu da propovjedamo već da vas saslušamo i damo korisne savjete za ovaj jako bitan proces za vašu zemlju“, kazao je Wigemark dodajući kako je jako teško zamisliti scenarij u kojem je Hrvatska već članica EU, a Srbija i Crna Gora napreduju na svom putu ka članstvu, da BiH ostane van tog procesa.

"Lično mislim da svi zajedno trebaju raditi i u programima prekogranične saradnje i drugim programima kako bi nastavili ovaj proces. Na Sokocu se provodi već dosta aktivnosti i mislim da se još mnogo toga može uraditi i ovdje i u drugim opštinama, jer dosta toga zavisi od samih građana. Zaista bih savjetovao da se građani angažuju jer od njih ovisi koliko će se informisati i uspjeti iskoristiti mogućnosti koje pruža EU. Želio bih da se zainteresuju za EU barem onoliko koliko smo se mi angažovali da saznamo o vašim zajednicama", kazao je Wigemark.

Bürgermeister von Sokolac (Republik Srpska, Bosnien Herzegowina) Milovan Bjelica

Načelnik opštine Sokolac Milovan Bjelica

Načelnik opštine Sokolac Milovan Bjelica rekao je kako je ovo vrlo bitan dan za opštinu Sokolac jer je neko prepoznao napore koje su uložili u napredak i razvoj svoje lokalne zajednice. Istakao je da su i do sada ovdje radili velike projekte sa institucijama EU, nevladinim organizacijama, međunarodnim fondacijama i da će rezultati te saradnje biti vidljivi u narednom periodu.

"Želimo biti dio rješenja na evropskom putu BiH kao lokalna zajednica. Dali smo snažnu podršku usvajanju Strategije ruralnog razvoja i naša lokalna zajednica će naći mjesto kada su u pitanju IPA fondovi i predpristupni fondovi EU jer ništa nije urađeno bez stručnih ljudi", rekao je Bjelica.

Iskustva drugih

Koordinatorka Evropske mreže preduzetništva Crne Gore Ljiljana Belada je rekla kako put ka EU nije nimalo lagan proces, ali da ga u njenoj zemlji koriste da unaprijede svoje kapacitete, kako nacionalne tako i privredne.

"Radimo na rastu i razvoju privrede da se spremimo za tržište EU koje je veliko i zahtjevno. Ono što je bitno u cijelom procesu, a tiče se uloge lokalne zajednice jeste da se same opštine moraju više pokrenuti, preuzeti inicijativu i biti na usluzi malim i srednjim preduzećima koja su okosnica naše privrede. Jedan od modela koji se može primijeniti i u BiH, a koje je Crna Gora razvila, jeste Evropska mreža preduzetništva koja objedinjuje više od 600 institucija. Aktivnost u okviru ove mreže sprovodimo od 2008. godine i ona daje značajne rezultate jer je na usluzi preduzećima, pomaže im u razvoju i osigurava im bitne informacije", kazala je Belada.

Koordinatorin des Europa-Netzwerkes der Unternehmer in Montenegro Ljiljana Belada

Koordinatorka Evropske mreže preduzetništva Crne Gore Ljiljana Belada

Belada je podsjetila da je BiH od prošle godine uključena u Evropsku mrežu preduzetništva i da ima dva konzorcija - u Sarajevu i Banjoj Luci. Pozvala je lokalne zajednice da se obrate partnerima u sklopu ove mreže jer se mogu dobiti besplatni savjeti i sve informacije u traženju partnera na evropskom tržištu .

Problemi ali i pozitivna iskustva

Problemi na koje su ukazivali učesnici u dosada održanim debatama ticali su se najviše specifičnosti tih sredina. U Gračanici, gdje je održana prva debata, to su bile administrativne barijere na koje nailaze mali i srednji preduzetnici po kojima je poznata ova sredina. U Zvorniku su to potrebe "da što prije nestanu granice na Drini", da bi se obezbijedila kontinuirana komunikacija, putna i svaka druga.U Sokocu su naglašeni problemi kao npr. to što zakonom još uvijek nije regulisano obrazovanje odraslih u srednjim školama što bi olakšalo prekvalifikaciju radnika, zatim nedostatak mehanizacije za obradu zemljišta velikih poljoprivrednih mogućnosti  itd. Na problem nedostatka kvalifikovane radne snage u različitim privrednim oblastima ukazivano je u više mjesta. U Gradišci to ističu prvenstveno privrednici iz sektora metalske a u Sokocu drvne industrije.

Stručnjakinja iz oblasti obrazovanjaNina Branković ocijenila je da treba ulagati u planove i programe obrazovanja i njihovo prilagođavanje tržištu rada ,te raditi na upisnim politikama i kapacitetima nastavnog kadra:

Važno je da se privreda uključi u sistem obrazovanja i da osigura praktičnu nastavu za učenike i zato je potrebna saradnja privrede i obrazovnog sektora“, ukazala je Nina Branković.

Na ovim debatama nije se govorilo samo o problemima već i o dobrim i pozitivnim iskustvima koja bi mogla i drugima biti od koristi. Tako se u Derventi moglo čuti da  ova opština ima najveću stopu izvoza u RS zahvaljujući projektu britanske vlade, koji se odnosi na pojednostavljivanje procedura pri osnivanju novih kompanija, što je u Derventi, ali i nekim drugim opštinama dalo izuzetne rezultate. Zatim je na jednoj od debata bilo riječi o pozitivnim iskustvima Srbije u uvođenju infomacionih tehnologija u javnoj upravi, tako da to više nije samo administrativna služba već servis građana i privatnog sektora.

EU-Debatte in Sokolac: Welche Rolle können bosnischen Kommunen übernehmen, um den Weg in die EU zu beschleunigen?

Detalji sa debate u Sokocu održane 27. aprila 2018.godine

Učesnici debate u Zvorniku su koristili priliku da u ovim susretima sa ambasadorima, regionalnim i domaćim ekspertima razgovaraju o poboljšanju poslovne klime i investiranju, gradnji industrijskih zona, o ujednačavanju uslova rada u javnom i privatnom sektoru o odnosu obrazovanja i tržišta rada kao i  rješavanju lokalnih infrastrukturnih problema ali i nizu drugih tema koje su od posebnog interesa tih gradova .  

Prisutni su nakon svake debate, imali priliku da prisustvuju informativno-edukativnom događaju na kojem su izlagali predstavnici projekata koje finansira EU i drugi donatori, a koji direktno doprinose ekonomskom i održivom razvoju lokalnih zajednica: ProLocal – Program za lokalnu samoupravu i ekonomski razvoj u BiH koji finansiraju EU i Vlada Njemačke, a provodi GIZ, te ReLOaD – Regionalni projekat lokalne demokratije u Zapadnom Balkanu kojeg finansira EU, a provodi UNDP.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android